Ideološki i politički razuđena misao

Prva knjiga koja je povodom te godišnjice objavljena jeste delo sociologa Zorana Avramovića Dobrica Ćosić i politika.

Autor knjige se i ranije zanimao za neknjiževne tekstove srpskih pisaca, i još 1989. objavio je delo Politički spisi Miloša Crnjanskog.

Na početku knjige Dobrica Ćosić i politika Avramović iznosi razloge zbog kojih se upustio u istraživanje političkog delovanja ovog pisca, revolucionara, disidenta i čoveka na vlasti, koji je ostavio duboki trag ne samo u književnosti već i u društvenom, kulturnom, intelektualnom i političkom životu zemlje.

Ćosić, od čije je smrti (8. maja 2014) u 2021. prošlo sedam godina sve je vreme svog bogatog književnog rada posvećivao pažnju različitim društvenim fenomenima, i reagovao na događaje i ljude koji su imali značajnu ulogu u tim događajima.

On, piše Avramović, „nije bio pisac koji se ograđivao estetizmom i pritom ignorisao probleme države i društva“.

Zato jedan od razloga zbog kojih je odlučio da istražuje Ćosićeve neknjiževne tekstove i njegovo praktično delovanje u politici jeste upravo uticaj koji su oni imali na društvo, i intelektualnu klimu u zemlji.

Misao pisca bila je „društvenoistorijski uslovljena“, i nju je od 1954, pa sve do smrti pisca, Avramović pratio, analizirao i manje-više uspeo da stavi u kontekst iz kojeg se iščitavaju odjeci i značaj takvog delovanja za društvo u celini.

Prema autorovom gledištu, Ćosić je modele mišljenja u tekstovima različitih žanrova najjasnije izražavao u političkim esejima.

„Po načinu saznavanja i kazivanja, esej lako povezuje elemente nauke, filozofije, književnosti i novinarstva“. Avramović to ističe jer je uočio da „nije mala razlika između njegovih eseja, i zapisa i intervjua“.

U širokoj lepezi tekstova kojima se Ćosić različitim povodima oglašavao, autor knjige Ćosić i politika vidi da je misao u tim tekstovima ideološki i politički razuđena, „vijugava, žanrovski bogata, ali sa vremenskim određenjima“.

Ti tekstovi koje prati od 1954. sve do kraja piščevog života, „kreću se u krugu proverenih činjenica“.

Ćosić svoju misao saopštava logično, ali povremeno ima i „protivrečnosti u iskazima“ pa, ponekad, ne samo u ličnim zapisima, nalazimo, emotivno obojene stavove“.

Uz svu piščevu razboritost, povremene emotivne reakcije u opisu događaja i ljudi Avramović vidi u činjenici da Ćosić nije naučnik, već pisac.

Neknjižene teksove objavio je u pet knjiga, plus dve pod nazivom U tuđem veku.

Od 1951. Dobrica Ćosić zapisuje mišljenja, ocene i vrednovanje javnih ličnosti i događaja u državi i društvu, i sve ono šta mu se lično i porodično događalo.

Kao mladi komunista, 1941, Ćosić ima samo 20 godina, „ulazi u partizansku borbu za odbranu jugoslovenske države“.

Ta Jugoslavija stvorena je „sa komunističkim idejama“, te budući pisac iz rata izlazi pun optimizma i vere u novu državu.

To je vreme kad (i ne samo on), veruje da u Jugoslaviji „interes nacije zastupa radnička klasa i njena avangarda, Komunistička partija“.

Kako je vreme odmicalo, Ćosić počinje da uočava mnoge nepravilnosti u partiji i društvu, na koje reaguje.

Značajniji događaj u kojem se zatekao posle rata bio je u Budimpešti 1956. godine – slučaj je hteo da se nađe u vrtlogu revolucije.

Sledi Sedmi konngres SKJ 1958. u Ljubljani, te polemika sa Dušanom Pirjevcem 1961, u kojoj Ćosić „brani jugoslovensvo i ideale revolucije, Pirjevec nacionalne vrednosti“.

Na Osmom kongresu SKJ 1964, zapisaće mnogo godina kasnije,1982, razišao se sa Krležom zbog umanjenja broja jasenovačkih žrtava…

Iščitavajući i analizirajući Ćosićeve tekstove, Avramović pokazuje kako pisac, slučajno ili namerno, u svojim beleškama prati rastakanje Jugoslavije.

Te zapise, mišljenja i pojave beležiće skoro do pred smrt, 2014. godine.

Nacionalizam se, napisaće, javlja u svim republikama; u nekima agresivno i javno, sa neskrivenim separatističkim namerama, u drugima potajno, postepeno vodeći ka raspadu zemlje.

Pojavu nacionalizma pisac primećuje i u Srbiji. Kako je zapisao 1966, ovde se „iz rezignacije i tradicionalne grandomanije“ pojavilo „ćiftinsko srbovanje, ohola srpska taština i jedan potmuli revolt“.

Izlaskom iz Partije Dobrica Ćosić još izvesno vreme ostaje veran idealima mladosti, a potom se zalaže za pluralizam i demokratiju.

U Jugoslaviji se zauzima za slobodu i pravdu za sve – „ali kad brani srpska prava, on ne osporava prava drugih nacija“.

Vrlina poduhvata sociologa Avramovića jeste u tome što je analizirao sveukupni prozni opus Dobrice Ćosića, njegove knjige i tekstove, izdvajajući posebno onaj njegov deo koji je u trenutku objavljivanja imao naročitu težinu i uticaj na javno mnjenje.

Knjiga donosi i brojne Ćosićeve fotografije iz svih perioda njegovog života, što dopunjuje sliku o ovom važnom piscu. Zasluga za to pripada izdavaču, Pravoslavnoj reči iz Novog Sada.