Inovativni strip-novinar

Sako je tokom 1995/96. proveo četiri meseca u Bosni, pokušavajući da pronikne cenu ljudskog života u ratnim uslovima, trudeći se da istraži i zabeleži priče koje će čitaoci retko pronaći u standardnim ratnim vestima. Nakon četiri nedelje provrdrne u Goraždu, u koje je ušao pre nego što su Muslimani pod opsadom dobili pristup spoljnjem svetu, Sako je uspeo da prikupi dovoljno materijala za ovako obimnu storiju, usredsređenu na jednu od muslimanskih enklava u Istočnoj Bosni, tzv. sigurnu zonu (tri su najpoznatije iz tog perioda – Goražde, Srebrenica i Žepa), koje su tokom rata okupirali bosanski Srbi.

Sigurna zona Goražde, u formi iscepkanih epizoda, stilizovanih, bolnih ispovesti o stradanjima i životu ljudi koji su boravili u Goraždu između 1992. i 1995, postaje snažan dokument o političkim, kulturološkim i etničkim pitanjima. Sakov magnum opus izrasta, neosporno, u svedočanstvo o užasima rata, očima direktnih učesnika i perom dokazanog strip-autora.

Džo Sako (1960), američki strip crtač i novinar poreklom sa Malte, postao je slavan u svetskim okvirima, patentirajući sasvim poseban, jedinstven žanr u kojem je spojio strip i novinarstvo, što se smatra novom žurnalističkom formom. Njegova Sigurna zona Goražde, koju je pod tim naslovom 2019. objavila zagrebačka Fibra, u prevodu Tatjane Jambrišak, imao je nekoliko godina ranije svoju regionalnu premijeru kao Zaštićena zona Goražde u izdanju sarajevskog Baybooka.

Bosanskohercegovačko izdanje ovog stripa počinje osvrtom autora na bosansko izdanje, a tu je i tekst Faruka Šehića pod nazivom Nepodnošljiva lakoća života pod opsadom. Fibrino bogato opremljeno izdanje donosi brojne dodatke, uključujući, između ostalog, i obiman ilustrovani ogled autora o nastanku projekta i njegovoj realizaciji. Tu je i uvod Kristofera Hičensa, kao i intervju pod naslovom Džo Sako, novinar na frontu, koji je sa autorom realizovao Geri Grot za Komiks žurnal. Takođe, autor čitaocima stavlja na znanje i (kasniju) sudbinu najbitnijih svojih junaka iz Goražda (Gdje su danas).

Iz Grotovog intervjua izdvajamo odgovor koji, na direktan način, objašnjava autorov početni i kasniji stav o zamršenoj bosanskoj situaciji. „Moja politička premisa, kad sam pošao u Bosnu, bila je da se vodi rat protiv ljudi koji nastoje da zadrže multietničku zajednicu. To je u mnogome pojednostavljenje. Zaista sam demonizovao Srbe… No stvari su se promenile kad sam stigao. Ponešto se razjasnilo. Neke predrasude su se potvrdile, a neke počele nestajati…

Moj utisak o tome ko su Srbi donekle je ublažen kad sam prešao linije i upoznao ih. Moram da kažem da i dalje smatram da su ih gadno obradili propagandom. Iz njihovih sam usta čuo strašne izjave mržnje, koje nisam čuo na drugoj strani linija… Hoću da kažem da su čak i obrazovani ljudi popušili državnu propagandu… S druge strane, kad ste u svakodnevnom kontaktu s ljudima, sprijateljite se. I shvatite da im se sviđate i oni se sviđaju vama, pa pomislite da bi vam se više sviđali kad ne bi verovali u te gluposti. Srbe koje sam upoznao, sviđali su mi se kao ljudi…

Očito je da smo i mi u Americi podložni medijskoj propagandi. Ali, oni su bili podložni propagandi koja je smišljena… Jedino što mislim da je racionalno jeste da su zapravo bili svesni krivice svoje strane, ali mozak ne može da prihvati da tvoja braća, očevi i sinovi kolju ljude, niti da pucaju artiljerijom po gradovima i ubijaju civile.. Mozak to ne želi da prihvati…“

A na početku svog strip-eseja sa jakim dokumentarnim značajem, Džo Sako je zapisao: „Ovo je delo posvećeno gradu Goraždu, gde sam proveo neke od najsretnijih trenutaka.“

„Palestina“ pre (i posle) „Goražda“

Početkom 1990-ih Džo Sako je na nekoliko meseci posetio Zapadnu obalu i Pojas Gaze, gde će obaviti više od 100 intervjua s Palestincima i Jevrejima. Rezultat je Palestina, njegov prvi veći strip političko-istorijske publicistike, koji će biti realizovan između 1993. i 1995, kroz devet svezaka koje potpisuje Fantagrafiks boks. Od tada se njegovo ime stavlja u poziciju pronalazača tzv. Novog novinarstva. Sako je sretao i intervjuisao zatvorenike, izbeglice, demonstrante, ranjenu decu, poljoprivrednike koji su izgubili zemlju i porodice rasturene palestinskim sukobom. Kombinacijom crteža i novinarskog zanata Sako će ispričati priču u kojoj istorija, sećanja, uspomene i glasovi jednog, decenijama uništavanog naroda, dobijaju jasne konture. Palestina tako postaje studija o jednom nesretnom delu planete koji će sila i moć pretvoriti u močvaru u kojoj dominiraju mržnja i ubijanje.

Fibra je prošle godine objavila prošireno i redizajnirano izdanje, koje sadrži gomilu dopunskog materijala: beleške, skice, fotografije snimljene na licu mesta, novi intervju sa Sakom…

Pomagač

Glavni lik Sakoove strip-knjige Pomagač: priča iz Sarajeva / The Fixer: A Story from Sarajevo (2003), koja će se pojaviti nakon Goražda, jeste Neven, pomagač stranim novinarima, čovek maglovite kriminalne prošlosti. Reč je o priči u kojoj nebulozna, predratna doktrina samoorganizovanja, iz ugla ONO i DSZ, svoje stvarno lice dobija tokom ratova 1990-ih, kao samoorganizovanje paramilitaraca pod direktnom kontrolom nacionalističkih partija, na svim stranama.

Sako je najpre, svoja putovanja Evropom, ustripio u autobiografskom deli Yahoo (Fantagrafiks buks). Put je nastavio u smeru tada aktualnog Zaivskog rata (Yahoo #2), što ga navodi u istraživanje bliskoistočne politike i sukoba, te tako i u Izrael i Palestinu. Kao njegov prvi veći rad, Palestina je splet kraćih i dužih segmenata, a koji jednim delom opisuju njegova putovanja i susrete s Palestincima i Izraelcima, dok drugim delom prepričava njihove priče. Put ga kasnije navodi u Sarajevo i Goražde, pred kraj rata u Bosni, a njegovi izveštaji prerastaju u stripove Sigurna zona Goražde, The Fixer i War’s End. Gosine 2009. objavio je i Crtice iz Gaze, u kojima podseća na dva zaboravljena masakra koja su se zbila u novembru 1956. Days of Destruction, Days of Revolt pojavio se 2012, a obrađuje problem siromaštva u Sjedinjenim Državama.