Tokom više od pola stoleća Talični Tom Morrisa (i Gošinija) bio je svetski bestseler i preveden je na više od dvadeset jezika, a njegova slava i danas ne jenjava i jedan je od omiljenih humorističkih stripova svih generacija.
Ujedno, on je i jedan od najčitanijih i najvoljenijih stripskih naslova na teritoriji bivše Jugoslavije.
Lik (i delo) Taličnog Toma inspirisani su istorijskim likovima sa Divljeg zapada, od bande braće Daltoni ostalih odmetnika, do brojnih dobrih, što izmišljenih što onih koji pripadaju američkoj istoriji i folkloru (Kalamiti Džejn, Bili Kid, Roj Bin, banda Džesija Džejmsa, Sara Bernar…) Odeven u prepoznatljivo odelo sa crvenom maramom i šeširom, lik Taličnog Toma susreće se i suočava sa njima u svojim pričama.
Reč je, ukratko, o usamljenom kauboju, koji na kraju epizode na svom konju odlazi u zalazak sunca, objedinjujući u sebi mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada – sposoban je i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik je nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu…
Jedan od najčuvenijih stripskih junaka, kao i mnogi drugi klasici pre njega, došao je na red da mu, jedan od najagilnijih strip izdavača u Srbiji, Čarobna knjiga ustupi prostor u svom portfoliu, počev od prošle godine, kad se pojavio prvi album sa premijernim epizodama – Zlatni rudnik Kola kopača, Veliki rodeo i Arizona, originalno objavljenim između 1946. i 1949. godine u časopisu Žurnal de Spiru izdavačke kuće Dipui.
Čarobna knjiga objaviće, u godinama koje dolaze, kompletnog Taličnog Toma, od Morisovih davnih početaka, do novijih ostvarenja autora koji su nasledili serijal, a nedavno su se pojavile i druga (Pod nebom Zapada, TT protiv Peta Pokera i Odmetnici, 1949-1952) i treća knjiga (Eliksir doktora Doksija, TT i Fil Nefer i Pruga kroz preriju, 1952-1956).
Pred poštovaocima rada Morisa i Gošinija, pojavila se i prva epizoda (Pruga kroz preriju) koju je kao scenarista realizovao Gošini, i koji će to činiti do svoje prerane smrti.
Priznanje, ovom prilikom, treba odati i prevodiocima – Meliti Logo-Milutinović i Đorđu Dimitrijeviću, koji su dodali srpski šmek u komunikaciji svih ovih likova.
Belgijski karikaturista, stripski crtač i ilustrator, Morris (Moris de Bever, 1923-2001) najpoznatiji je kao tvorac serijala o Taličnom Tomu, kauboja i revolveraša sa Divljeg zapada, „koji poteže brže od svoje senke“.
Karijeru u svetu vizuelne umetnosti započeo je nakon školovanja u poznatom jezuitskom koledžu u Alstu, radeći za studio za animaciju CBA.
Tu se upoznao sa kolegama Pejoom (Štrumpfovi), Frankenom (Gaša, Spiru i Fantazio, Marsupilami) i Edijem Papom (Lik Orijent).
Nakon Drugog svetskog rata, studio je propao i Moris je radio kao illustrator za flamanske novine, kao i za nedeljni časopis na francuskom jeziku koji je objavljivala kuća Dipui. NJegovo najpoznatije čedo, Talični Tom, prvi put se pojavilo 1946. u časopisu Žurnal de Spiru (izdavač Dipui) i Moris je postao jedan od glavnih crtača tog magazina.
Bio je član tzv. bande četvorice, kojoj su još pripadali i Žiže, Franken i Vil.
Godine 1948. trojica od njih otputovala su u SAD, u želji da upoznaju zemlju i tamošnje stripske umetnike, a Moris je ostao čitavih šest godina i tamo je, između ostalih, upoznao Renea Gošinija, s kojim će kasnije ostvariti plodnu saradnju upravo na Taličnom Tomu.
Nakon dve decenije provedene s roditeljima u Argentini i SAD (gde je radio za nekoliko tamošnjih izdavača), Rene Gošini (1926-1977), nakon povratka u Francusku (1948) upoznao se sa Alberom Uderzoom (1950) i odmah su se sprijateljili.
Godine 1959. počeo je da izlazi časopis Pilot čiji urednici su od njih dvojice zatražili strip.
Radnju su smestili u Galiju, u doba pre nove ere.
Uderzo je prvobitno nacrtao Asteriksa kao ogromnog, debelog ratnika, no Gošini je smatrao da bi mu više odgovarao izgled patuljka koji pameću i lukavstvom nadmudruje neprijatelje.
Uderzo je prihvatio to, ali mislio je da Asteriksu treba i jedan krupan, priglup drug, pa je tako nastao Obeliks.
Časopis Pilot s Asteriksom izašao je 29. oktobra 1959, a strip je odmah postigao uspeh, koji, nesmanjenim intezitetom, traje do naših dana.
Nakon smrti prijatelja, Uderzo je pomislio da je gotovo s Asteriksom, ali se ispostavilo da mu je Gošini pre smrti ostavio scenario za novu epizodu – Asteriks u Belgiji.
Tada je Uderzo odlučio da nastavi da sam piše i crta avanture tog junaka i, od prijateljeve smrti, realizovao još šest epizoda. Gošini će, osim po Asteriksu (čiji je kopletan opus dvojice autora objavila Čarobna knjiga) i Taličnom Tomu (koga će ČK, takođe, objaviti u celini) ostao zapamćen i po čuvenom Iznogudu (koga će, i opet, komplketirati ČK).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
