Lektira za Vučića, Zajeva i Ramu... 1

Mali smo, sami smo, siromašni smo, opljačkani smo i od ljudi i od krvave istorije, i nema nikog ko će da nas povede u bajkovitu budućnost.

Sposobnost da se suočimo sa tim bolnim činjenicama je naša zaloga za budućnost. „Usredsređujmo se, budimo hrabri u promenama kakve god da dođu“, pozvala nas je prva dama srpske književnosti, Isidora Sekulić.

Šta je ova umna žena govorila i pisala o Balkanu, o Srbima, o vrućim temama ovih prostora, tako aktuelnim i danas, još u prošlom veku, možete pročitati u malom izboru eseja, pod naslovom „Balkan“ (Plavi jahač, Beograd). Nažalost, to je jedina knjiga poznate književnice, i balkanofila, prevedena na neki od stranih jezika, na francuski i engleski. I izdavač je sa radošću poklanja srpskoj i stranoj javnosti.

Svaki kulturan narod ponosio bi se da je imao Isidoru Sekulić (1877 – 1955). Bila je jedan od retkih građanskih pisaca svog vremena, prva žena akademik u Srba. Po mišljenju mnogih književnih kritičara, nalazi se među pet najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka. Pre Virdžinije Vulf počela je da piše, književnost tokova svesti. Ali nije imao ko to da vrednuje, u vreme kad je živela, a ni danas. U tekstu o Isidori, objavljenom posthumno, Jovan Dučić je zapisao da je u svoje vreme, Isidora bila među četiri najznačajnije književnice Evrope.

Isidora Sekulić je stalno isticala da „Srbija kao mala zemlja mora po svaku cenu ući u svet, u Evropu, ali ne po cenu da izgubi svoje dostojanstvo i svoj identitet“… Tema tako aktuelna i danas, u vreme tranzicije društva i tranzicije u kulturi. Govoreći o neophodnosti prožimanja Istoka i Zapada, koji nam je na ovom prostoru podario izražen osećaj za umetnost, Isidora Sekulić nas podseća na vekovnu borbu između Istoka i Zapada za duhovnu prevlast, koja traje od krstaških ratova do danas.

U mnogim tekstovima Isidora Sekulić je opominjala balkanske narode na odgovornost za tlo na kome živimo. „Bog nam je dao dobru klimu, prirodne lepote, a šta ljudima preostaje“… „Svi su ovo tlo mrzeli i pustošili, niko od te zemlje ne načini otadžbinu, i njivu koja se neguje nje radi“… „Obeležila nas je, kaže Isidora, filozofija druma i hana“.

„Balkanski svet treba podsetiti na Balkan i sjajne tradicije Balkana“.

Dirljiva je i razložna upitanost Isidore Sekulić, aktuelna i danas, na bolne teme, kao što je ona, zašto naš svet – brzo propada i istrebljuje se…

„Mi nikada nismo imali vremena da mirno izgrađujemo svoju kulturu. Ratovi, zbegovi, razaranja, građenja na ruševinama, to je naša istorija. Pa i onda kada smo stvarali, sve je išlo vrtoglavom brzinom, slamalo je ljude“…

„Ima nešto teško u udesu svih ogranaka srpskog naroda, stalno počinjemo ispočetka, kao trava. Posle svakog ustanka, svakog rata, svake dinastije, ispočetka. Po jedan se ispravlja i uspravlja, jedan zalaže, jedan počinje zidati Skadar i zidati sebe u Skadar“… U svakom početku, nije samo građenje, već i žrtvovanje.

„A naš narod, divne, sjajne , jedinstvene pobede, a narod mali pa mali. Mali zbog svog uskog, nekulturnog nacionalizma“…

U svom tekstu o „Vidovdanskoj ideji“, napisanom u Šapcu 1911. godine, Isidora Sekulić će zabeležiti: „U ovo računsko i statističko vreme, svet mora na oba oka gledati i sa svakim trenutkom se mora tačno obračunati. I ne sme se ogrnuti u kraljevske dolame, i sa nekim gordim iluzijama o izabranosti naroda, ispraćati decenije i stoleća. Nacionalni genije se mora prerušiti u pažljivu i žustru obilnost, mora se zagledati u bilas svojih neuspeha i tuđih uspeha, i ne sme izigravati gordog aristokratu, koji živi i druguje sa senkama, davno iščezle prošlosti“…

Iako zagledana u Evropu, Isidora će na više mesta napisati, da Zapad nikad neće razumeti Istok. Nikad neće razumeti Balkan. O neophodnosti „politike prijateljstva“ na Balkanu govoriće velika srpska književnica šezdeset godina pre francuskog filozofa Žaka Deride, čija je knjiga pod istim naslovom objavljena u Srbiji.

U tekstovima koji se mogu pročitati u ovoj knjizi, Isidora Sekulić govori o političarima na Balkanu, koji treba prvo da nauče da sabiraju, pa da oduzimaju, da bi imali pravo…Evo njenog gotovo proročkog zaveta, iz eseja o Balkanu: „Hoće li Balkan jedared otvoriti svoje oči uspavane, i videti svoj ogromni ekonomski, politički i kulturni kapacitet, ako zamahne kao celina“…

Šta nam na kraju preostaje, sloboda, razum i prijateljstvo“, poručuje Isidora.“Aristotel u Politici kaže: celo prednjači delovima, svrha prednjači interesima i sredstvima, ko sa opštim nema veze, i nema šta da mu da, taj nije građanin, taj je ili bog ili životinja“ Balkanskim državama, koje sa Balkana ne mogu nikuda i nikome, Balkan je celina, svrha, ideal „Balkan je Balkancima bez razlike, vrhovni pojam iz kojeg se u državnim politikama, svi drugi pojmovi izvode.“