Manjinski pogled na zla vremena

Dela pripadnika nacionalnih manjina ne privlače pažnju šire književne javnosti kod nas.

Tako je bilo i s tim romanom.

Ove godine objavila ga je izdavačka kuća Apriori iz Lavova u Ukrajini, u prevodu Andrija Ljubke, vrsnog poznavaoca srpske književnosti i čestog gosta naše i susednih zemalja.

I pre nego što su održane promocije na sajmu knjiga u Lavovu i u Užgorodu, roman je privukao pažnju i čitalaca i književne kritike.

Jedan od razloga može biti taj, što Rusine koji žive u Srbiji Ukrajina smatra svojom najstarijom dijasporom.

Drugi bi bila činjenica da roman prati sudbine ljudi u ratovima, Drugom svetskom i srpsko-hrvatskom početkom 1990-ih.

Treći i najbitniji jeste književno umeće autora.

Uz to, izdavač i prevodilac su za najavu koristili kako klasične medije, tako i društvene mreže, pa se o romanu čulo i pre nego što je izašao.

U kijevskom dnevniku Denj prevodilac je istakao da u Srbiji ima 12-15 hiljada Rusina i da je pravo čudo kako su oni – ne brojniji od većeg ukrajinskog sela – tokom gotovo 300 godina od doseljenja na teritoriju današnje Vojvodine sačuvali govor predaka i na njemu stvaraju vredna književna dela.

Većina kritičara takođe podseća da Šanta piše o suživotu Rusina sa Srbima, Mađarima, Hrvatima i ostalim narodima i o njihovim lomovima i stradanjima u sukobima državotvornih suseda.

Neki postavljaju i pitanje zašto je autor napisao roman na srpskom i odmah odgovaraju – zato da bi knjiga doprla do više čitalaca.

Ispostavilo se, pak, da je ona mnogo čitanija u Ukrajini nego u Srbiji.

Poznati književnik Oleksandr Gavroš u prikazu na Radiju Slobodna Evropa naglašava da „roman o nezasitoj panonskoj nemani koja proždire nevine žrtve ostavlja gorak ukus i primorava čitaoca da se zamisli nad istorijskom sudbinom naroda“.

Istoričar i kulturolog Roman Lehnjuk iz Lavova ističe da se pod panonskim čudovištem podrazumevaju „skriveni demoni ljudske duše koji su se naročito često i krvavo ispoljavali u XX veku – mržnja, fanatizam, nepoštovanje ljudskog života“.

Šantin roman, nastavlja autor, pokazuje kako „ideologije, propaganda, istorijski mitovi i predstave ili banalna žed za osvetom pretvaraju čoveka u bezdušno amoralno biće“.

Sledi zaključak da je reč o univerzalnom romanu: autor piše o lokalnimi ljudima i zbivanjima, ali razmišlja globalno.

Na izuzetno posećenom sajtu Utisci, gde književnici i čitaoci raspravljaju o knjigama, kritičari posebno zapažaju da je rusinska zajednica tokom vekova ne jednom bila na udaru susednih naroda samo zbog svoje različitosti.

Književnica iz Užgoroda Ruslana Kurah objašnjava da u vremenima zla „Srbi popreko gledaju Rusine jer su grkokatolici, a Hrvati – zato što pišu ćirilicom“.

Ovo je, piše ona, knjiga o dostojanstvu i samoći koja pokazuje kako Rusini „ostaju svoji“ u doba međunacionalnih sukoba, ratnih zločina i koncentracionih logora.

Šanta je autor pet knjiga pesama, dva romana, dve drame i knjige eseja.

Panonska neman čini vrstu prekretnice uz njegovom stvaralaštvu, jer njome izlazi na veliku književnu scenu. Ako ne u zemlji gde je rođen, onda u zemlji davnih predaka.