Četvrtak, 15. oktobar: Dan počinje rano. Petomesečnu ćerku vodimo da primi vakcine protiv dečje paralize i hepatitisa.
Dok proživljavam njen bol posmatrajući je kako reaguje, razmišljam o bolestima protiv kojih će ona pelcovati sopstvenu decu.
Možda će za nekoliko decenija smisliti serum protiv mržnje, primitivizma ili ksenofobije?
Ili će stvari krenuti po zlu, pa će decu pelcovati protiv tolerancije i kritičkog mišljenja?
Svet kakav poznajem je prevaziđen i zastareo.
Većina onoga što znam, za deceniju ili dve nikome neće trebati.
Nastavljam prepodnevni angažman onlajn predavanjem kolegama o pisanju presude.
Zajedno pokušavamo da sudske odluke učinimo smislenijim i pismenijim.
Sa ekrana me posmatraju digitalne verzije ljudi kojima bih, u drugačijim okolnostima, stegao ruku i sa kojima bih nakon seminara popio piće.
Tehnologija nam je omogućila da držimo predavanja iz kreveta, ali će nas novo doba možda sve češće ostavljati zaključane u sobi.
Ponovo počinje dosadna, sipljiva kiša.
Na tviteru zatičem tekst direktora Radio televizije Vranje koji, nezadovoljan sudskom odlukom, sudije naziva korumpiranim i ljigavim.
Negde smo ozbiljno promašili civilizacijsko skretanje i sada tumaramo po ćorsokacima koji su nam preostali…
Petak, 16. oktobar: U sudu, petak je dan za pripremu predmeta za narednu nedelju. Svaki drugi povezan je sa prodajom ili kupovinom droge.
Uglavnom manje količine, sitni prodavci i kupci.
Oni krupniji, kao i u ostalim oblastima, mahom prolaze ispod radara.
Ipak, ostaje zastrašujuće saznanje o tome koliko mladih u ovoj zemlji ima različite vidove kontakta sa drogom.
I na osnovu zanemarljivog dela slučajeva koji dospeju do sudova, može se nesumnjivo zaključiti da smo kao društvo, među mnogim drugim oboljenjima, ozbiljno zaraženi i heroinom, kokainom, amfetaminom i kanabisom.
Veče donosi prijatnija osećanja.
Krećem put Sombora i salaša Sedam dudova gde me na promociji novog romana Ostrvo pelikana očekuju čitaoci.
Kasnimo…
Izlaz iz Beograda petkom još jednom se pokazuje kao jednačina sa previše nepoznatih.
Vozač me uverava da je sve u redu i da gosti strpljivo čekaju, ali se ipak osećam nelagodno.
Nelagoda prestaje u trenutku kad ulazim u salu i oko sebe ugledam nasmejana lica.
Uživam u razgovoru sa divnim ljudima i još jednom se uveravam u kojoj meri su nam oteta kultura i civilizovani dijalog neophodni.
Uz vino i razgovor uplovljavam u prijatnu bačku noć…
Subota, 17. oktobar: Žurim za Beograd, gde me čeka uključenje u emisiju Ivane Zarić Tri tačke.
Stižem u poslednjem trenutku i čujem karakteristični zvuk Skajpa.
Emisije se ovih dana uglavnom snimaju tako što, umesto sa voditeljkom, razgovarate sa kamerom na sopstvenom kompjuteru.
Bez obzira na neizbežni osećaj otuđenosti, prija mi još jedna uljudna i dobro pripremljena razmena misli o kulturi i pisanju.
Ubrzo na tviteru saznajem da je u garaži TC Ušće (gde me sutra očekuju na potpisivanju romana), upucan čovek.
Ko zna koji po redu.
Likvidacije se sada obavljaju u prisustvu majki s decom, u vreme ručka, između rafova…
Ponovo razmišljam o tome kako se brzo i pokorno privikavamo na zlo.
Preskačemo ubijene i nastavljamo dalje u potrazi za boljim komadima junetine, srećni što je ovog puta rikošet izostao.
Brine me to što znam da zlo nikad ne staje samo od sebe. Nužno je suprotstaviti mu se.
A nama suprotstavljanje, po svemu sudeći, baš i ne ide… Dok ne zagusti… A i onda samo ako već nije kasno.
Nedelja, 18. oktobar: Kako starim, sve više cenim nedelju.
Nekad je to bio samo običan dan, ne mnogo omiljen zbog sutrašnjeg odlaska u školu ili na posao.
Danas shvatam da je nedelja prava gospođa među danima, ona koja nigde ne žuri i koja nas, ako smo voljni da je čujemo, uči da je vreme da zastanemo.
Zato Neva, moja šnaucerka, i ja, ovog jutra šetamo polako posmatrajući prolaznike u našem sokaku.
Po povratku, ponovo usporeno, ispijam prvu kafu i na Tviteru pregledam vesti.
Udruženje tužilaca signalizira kako državni sekretar u Ministarstvu pravde obilazi tužilaštva i pritiska tužioce da glasaju za pojedine, vlastima poželjne kandidate.
Režirana trka za mesta u Državnom veću.
Ništa novo, pomislih.
Ni u pravosuđu izbori nikad nisu bili slobodni. Ali najveći problem nisu državni aparatčici koji sprovode želje gospodara.
Suštinsku prepreku i sramotu oduvek su predstavljali sudije i tužioci koji, nedorasli sopstvenim ulogama, za malo privida sigurnosti pristaju na prodaju glasa.
Kako da im verujemo da neće učiniti isto i prilikom donošenja odluka u sudnici?
Veče protiče u još jednom prijatnom susretu sa čitaocima.
Za razliku od jučerašnjeg dana kada je bilo poprište likvidacije, TC Ušće je ove večeri domaćin potpisivanja romana.
Odmah po dolasku srećem se sa radoznalim ljubiteljima knjige.
Razmenjujemo utiske.
Vidim bistrooke ljude.
Pažljivo slušam šta mi poručuju.
Brine me što me većina njih moli da ne odustajem…
I da hoću ne mogu, mislim, ali ih pozivam da na prvom mestu oni ne odustanu od sebe.
Ponedeljak, 19. oktobar: Jutarnja sudnica i nove količine droge, njenih žrtava i osumnjičenih…
Kroz maske je još teže razumeti razloge zbog kojih su ovi ljudi u nesreći prepoznali jedini put.
U pauzi odlazim do obližnje knjižare, kako bih iskoristio sajamski popust.
Ovog puta skrivenog u moru drugih knjiga pronalazim Gombroviča… Sumanuti, Bakakaj, Naša erotska drama… Ljudi kupuju knjige…
U prolazu čujem ženu koja traži Pelikane i prodavačicu koja joj odgovara da su rasprodati.
Požalim što sa sobom nemam primerak. Iz hladnog prepodneva rađa se još jedan miholjski dan.
Podmećem mu lice.
Popodne je rezervisano za gostovanje u emisiji Među nama.
Sa koleginicom Komlen-Nikolić govorim o uticajima izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca.
Pritisci, politička postavljenja, korupcija i pokoji svetao primer…
Slika srpskog pravosuđa u doba reforme i evropskih integracija.
Preskakanje civilizacijskih epoha ostavilo je neizbrisiv trag.
Na kraju dana ponovo mi postaje jasno zašto ne znam nikog ko voli ponedeljak.
Utorak, 20. oktobar: Pre polaska na posao na telefonu prelistam informacije koje objavljuju mediji.
Stiže najnovija najava predsednika Republike da će se obračunati s mafijom.
Kao i toliko puta ranije, građanin u meni želi da veruje.
Sudija pak zna koliki je put od parole do stvarnih rezultata u zarobljenom društvu.
Kasnije tokom večeri saznaću da je bačena još jedna bomba na policijsku stanicu u Srbobranu.
Takođe ću saznati da je nova, još uvek nepostojeća vlada, oročena na godinu i po dana, kao i da je mimo procedure određen predsednik parlamenta.
Stvorili smo paralelno društvo kojem Ustav i zakoni više ni kao dekor nisu potrebni.
Ovakve devijacije predsednik objašnjava postignutom većinom.
Sa druge strane stižu nove pretnje rasplamsavanjem korone.
Većina ljudi sa kojima razgovaram više ne veruje nikom.
Čitaoci mi javljaju da romana nema u jednom broju knjižara.
Ne znam da li da se radujem ili da protestujem.
Uveče sa komšijama pijem vino i uživam u komšijskim razgovorima koji privremeno utišavaju vesti.
Umalo da zaboravim – imam sjajan komšiluk!
Družimo se i ne bušimo jedni drugima gume na parkingu. Po većini parametara, zaista živim naopako.
Sreda, 21. oktobar: Od malih nogu Lane Gutović je umeo da me nasmeje.
Vrhunski humor koji emituju samo posebno inteligentni ljudi.
U liftu, polazeći na posao, smejem se njegovim dosetkama.
Urednica mi javlja da jedva mesec dana od objavljivanja, puštaju devetnaesto izdanje Ostrva pelikana u štampu.
Ponovo brojke premašuju moja najsmelija očekivanja.
Popodne provodim na snimanju podkasta Snaga uma. Sa voditeljkom Miljanom Nešković razgovaram o pravdi i tome koliko nam ova fali u svakodnevnim životima.
Razmišljamo o dilemama za koje obično nedostaje vremena.
Veče provodim sa starim poznanikom – profesionalnim astrologom i njegovim učenicima. Uživam dok ih slušam kako dobar deo mojih postupaka objašnjavaju uticajem Merkura.
Pred spavanje bežim u književnost. Sutra je još jedan sudeći dan, i treba prikupiti snagu za bavljenje pravdom u Srbiji.
Autor je pisac i sudija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
