Najveća skandinavska književna priča 1

Roman Nasleđe, koji je nedavno objavila beogradska IK Štrik u prevodu Radoša Kosovića, bio je najčitaniji u Norveškoj i izazvao je najveći skandal u godini kad se pojavio.

Autorka Vigdis Jurt (1959) piše kao da reči dolaze pravo iz srca koje krvavi, njen stil je miran, pa zadihan, repetativan, pa oštar kao najpreciznija unutrašnja bol.

Zato što tako piše o mraku usred kog niko ne želi ili nema snage da upali svetlo, zagrli, osudi, razume, potvrdi, Vigdis Jurt je svom romanu obezbedila status modernog klasika.

„Nasleđe je najveća skandinavska književna priča u proteklih dvadeset godina, pored Knausgora, s čijim se delom često poredi.

Kao i Knausgor, Jurt piše protiv represije, tabua, sa željom da se stvari nazovu pravim imenom“, zabeležio je kritičar Njujorkera o tom romanu, dok kolega iz Tajms literari saplementa smatra da je reč o „snažanom i saosećajnom romanu o nasleđu, traumi i nasleđu traume“.

Nasleđe je, inače, deo velikog Štrikovog projekta Evropske opasne veze koji je podržala Kreativna Evropa.

Otac je umro i deca nisu dobila jednako nasledstvo.

Bergljut se ionako ne viđa s porodicom više od dvadeset godina, a Berg je ljut jer nije dobio vikendicu na Valeru.

Astrid i Osa su privržene majci i ocu koliko se to samo može biti i ne čudi što su u raspodeli prošle najbolje.

Porodica je ugledna, otac je bio ugledan, deca se bave uglednim poslovima.

Ali oko nasledstva se svađaju i najbolji, zar ne?

Na prvi pogled sve je normalno. Dok Bergljut ne shvati. Ne izgovori. Ne zatraži.

Ali ne vikendicu na Valeru, ne deo kuće, ništa od toga, ne materijalno.

Bergljut želi da svi jednako raspodele pravo nasleđe koje je ostalo iza oca.

Ne, želeti nije prava reč, za Bergljut je to stanje životne neophodnosti.

Ako njena majka urla da Bergljut izmišlja, jer Bergljut je oduvek izmišljala, još otkako joj je bilo pet godina, pa Bergljut je i kao svoj poziv odabrala dramu: ona jednostavno izmišlja, ako njena majka urla i ćuti jer zna.

Ako sestra Osa prezire Bergljut jer joj ništa ne veruje.

Ako druga sestra Astrid, borkinja za ljudska prava, veruje i Bergljut i ocu, i smatra da je prethodnica oprostu zaborav.

Ako je samo Berg na njenoj strani jer je nešto video.

Onda očevo nije samo Bergljutino nasleđe. Iako je u toj raspodeli ona primila najveći deo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.