Navršilo se tri godine od smrti velikog profesora, lingviste, antropologa, pisca i putnika Predraga Matvejevića (1932-2017).
Rođen u Mostaru od oca Rusa i majke Hrvatice iz Bosne, veliki protivnik svake podele i zagovornik jugoslovenstva, napisao je knjigu koja je postala neobično omiljena od prvog izdanja 1987, prevedena na 23 jezika i sa još desetinom izdanja na balkanskim jezicima do danas.
Mediteranski brevijar nastajao je tokom niza godina, a inicijalni su bili tekstovi o Mediteranu, prvi objavljen u Matvejevićevoj knjizi Prema novom kulturnom stvarlaštvu iz 1973, drugi pisan na molbu urednika Slobodne Dalmacije, 1975.
Zatim je godinama trajalo prikupljanje podataka, reči, geografskih karata, istraživanja o kojima je govorio u jednom intervjuu iz 2000, kako je zbog knjige tri puta putovao Mediteranom.
No, nije ga ni obišao ni oplovio celog, kao ni brojni drugi autori i zaljubljenici u Mediteran koje pominje u svojoj knjizi-glosaru. Matvejević je pripadao hrvatskoj, hercegovačkoj, srpskoj, italijanskoj i francuskoj kulturi (godine 1991. napustio je Zagreb i bio profesor najpre u Rimu, potom u Parizu na Univerzitetu Pariz III), ali ni jednoj nije mogao da pripadne do kraja što ga je verovatno i navelo na duhovnu orijentaciju ka Mediteranu.
O istraživanjima za knjigu govorio je da je prvo putovao i opisivao ono što je video: “Ulagao sam svu svoju ušteđevinu na putovanja, a također sam imao veliku korist od nesvrstane Jugoslavije koja me je poslala kao intelektualca u prijateljske države, Tunis, Alžir i Egipat”.
Tako je prikupljen materijal za prvi od tri dela knjige koji nosi naslov Brevijar (at. breviarium – kratak pregled, izvod, spisak).
Drugo putovanje bilo je u radnoj sobi, nad starim kartama sa kojih je iščitavao nazive reka, planina i gradova, učeći i arapski jezik, za drugi deo knjige nazvan Mape.
Ta svojevrsna izolacija od atmsfere koja je vladala sredinom 1980-ih godina u već dobro poljuljanoj državi uslovljena je i činjenicom da su mu zbog jugoslovenske orijentacije odbijali tekstove u Zagrebu, pa ih je plasirao u Ljubljani i Beogradu. Polako se sklapala knjiga koju je nemoguće odrediti žanrovski, a nije ni potrebno jer već od prvih stranica čitaocu je jasno da će biti vođen kroz vreme i prostor, uz mnoštvo činjenica, priča, anegdota, komentara, putopisnih zabeleški.
Gradovi i pejzaži Mediterana pojavljuju se i nestaju, prepliće se viđeno i izmaštano, velika učenost i poznavanje jezika, porekla i značenja reči u starogrčkom, latinskom, grčkom, italijanskom, španskom, korzikanskim i sicilijanskim narečjima u trećem delu knjige nazvanom Glosar.
U njemu ćemo pročitati o starim i zaboravljenim izrazima, o poreklu reči i imena, a sve se to stapa u jednu monumentalnu sliku za umetnike i putnike najinspirativnijeg mora koji maštaju da ga čitavog oplove istovremeno tražeći ostrvo na kome će se sakriti do kraja života.
Ima u Matvejevićevoj prozi divnih lirskih pasaža, velike učenosti, duhovite raspričanosti, mnogo melanholije koja asocira na rečenicu Svetlane Bojm iz njene čuvene studije Budućnost nostalgije: Nostalgičara guše konvencionalne vremenske i prostorne granice. I Matvejević ih probija, snagom birane reči i dubokog doživljaja predela o kojima govori.
Atmosferu čitavog dela možda najbolje dočaravaju tri jedinice ispisane u nizu, o pijacama, soli i maslinovom ulju. Pijace, agore, forumi, sukovi, bazari, osećamo kako šušte vekovi a ljudske potrebe za trgovinom, razgovorom, susretanjima ostaju iste.
Strast trgovine često je potrebnija od trgovine same. Mirisi začina koji se kreću od bogatog istoka ka siromašnom zapadu Mediterana, natovareni brodovi koji pristaju u lukama, so koja znači život kopnu i kojom se trguje u teškim vremenima kao zlatom, muljače za masline i maslinari koji ne menjaju alat vekovima…
Slike Mediterana koje se u naše doba povlače pred naletima globalizacije, unifikacije svega, na prvom mestu načina života.
Stari običaju čuvaju se na ostrvima, inspiraciji pesnika i putnika, svih ljudi koji ostrvo vide kao način da se pobegne od huke sveta, od Sanča Panse do Lorensa Darela. Kao i njegovim Grčkim ostrvima i Mediteranskom brevijaru ćete se vraćati, iščitavajući stranice koje nisu knjiga već leteći ćilim.
Opčinjenost morem i žudnja za njim, toliko prisutna u ljudskoj prirodi inspirisala je i čuvenog pisca Klaudija Magrisa da napiše predgovor za jedno od brojnih izdanja na italijanskom koji je kasnije postao sastavni deo ove knjige i na drugim jezicima.
Nadahnuti pisac Dunava našalio se kako zavidi Matvejeviću zbog toga što se bavio morem, i to najlepšim, dok njegov Dunav utiče u tužno i skrajnuto Crno more.
Putujući i čitajući Predrag Matvejević je kreirao neodoljivo živu, ali ne uvek i idiličnu sliku Mediterana. Od Herkulovih stubova do Efesa i od svetionika na Farosu do Istre protiče mnogo vode i mnogo vremena koje donosi promene.
Izbeglice nagurane na gumenim čamcima, more uništavano svim mogućim otpacima tzv. civilizacije, sve veća ugroženost flore i faune, otimanje i prinudna prodaja luka, sukobi na rasnoj i verskoj osnovi, sve to nije Mediteran iz naših snova.
Ali ova veličanstvena knjiga nas uverava da je ovaj posebni, čarobni deo sveta sposoban da preživi sve i ostane u našoj svesti sinonim za more, ono iz koga dolazimo i čeznemo da nas njegovo krilo na kraju primi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
