(Die Vorsokratiker – griechisch/lateinisch/deutsch, Auswahl der Fragmente und Zeugnisse, �bersetzung und Erl�uterungen von Millj Laura Gemelli Marciano, Sammlung Tusculum, Akademie Verlag, Berlin 2013).

Ovo izdanje nudi uvid u fascinirajući svet grčke mudrosti u periodu između VII i V veka pre Hrista. Fragmenti i svedočanstva tzv. Predsokratovaca koji su poznati u vidu interpretacija iz pera potonjih generacija filozofa, postavljeni su u ovom uzornom izdanju ponovo u svoj izvorni kontekst. Pri tome se ocrtavaju individualnosti, jedna od drugih sasvim različite ličnosti: zadivljujući mudraci, vizionari, kosmolozi, mističari, natur-filozofi, sveznadari različitih vrsta koji nam se direktno obraćaju i upućuju nas na naše korenje. Ovde je reč o celokupnom izdanju predsokratovskih fragmenata, predstavljeni u novom i preciznijem prevodu fragmenata i svedočanstava uz iscrpne komentare i kratke biografije, kao i uvodne napomene uz svakog autora u celokupnu problematiku. Kroz diskusiju o dosadašnjim izdanjima postavljena je nova osnova za dalja istraživačka strujanja.

Trotomno izdanje profesorke klasične filologije u Cirihu, Laure Gemeli Marsiano plod je desetogodišnjeg kapanja nad ovim spisima. Mišljenja Filozofa pre Sokrata, koji sežu u period od VII do V stoleća pre Hrista, nastoje da osvetle svet kako u svom nastanku, tako i u svojoj kompleksnosti, oslobođenih od naslaga potonjih interpretacija. Tako se otvara fascinirajući spektar delom mitoloških, delom racionalnih modela shvatanja sveta.

Kao facit može se smatrati da predsokratovci nemaju klasičan filozofski profil kao što je to u slučaj sa Aristotelom, već su mislioci koji su u okviru svojih saznanja kroz studije prirodnih nauka i matematike postulirali sliku o nastanku kosmosa, o tajni života ljudi – tema koja je i u potonjim stolećima bila i ostala moderna i aktuelna.

Prva knjiga sadrži fragmente i svedočanstva Talesa, Anaksimandra, Anaksimena, Pitagore i Pitagorejaca, Ksenofana i Heraklita. Druga knjiga nudi fragmente i svedočanstva Parmenida, Zenona, Empedokla, a treća knjiga Anaksagore, Melisa, Diogena, Leukipa i Demokrita.

Veličina predsokratovaca, koji se u istoriji filozofije svakad izdižu na počasno mesto, nije samo zasnovano na faktu da njima filozofija ima svoj početak. O tome se može sporiti i o tome je u dovoljnoj meri raspravljano kontroverzno. Ta počast počiva pre na činjenici da su suštastvena pitanja, teme i uslovi nauke i filozofije prvi put formulisani u fragmentima tih pionira-mislilaca. Ako se o uzornosti ovih mislilaca, oslobođenih romantizirajućih mistifikacija, može govoriti, onda je to činjenica da su oni zasnovali kritičko i racionalno držanje. Sa ranogrčkim misliocima od Talesa do Demokrita, koji su danas podvedeni i objedinjeni pod pojmom Predsokratovaca, počinje u VII i V veku pre Hrista filozofija Zapada.

Ma koliko različite i originalne pozicije i metodi tih filozofa bili o pitanju prirode kosmosa, jedno im je svojstvo zajedničko: nijedno od tih dela nije integralno sačuvano. Otuda ulozi interpretacije sačuvanih fragmenata pripada posebno značajna uloga.

Interesovanje za ove mislioce otpočelo je 1907. edicijom Fragmente der Vorsokratiker, berlinskog klasičnog filologa Hermana Dilsa, koje je potom nastavio Valetr Kranc. Sammlung Tusculum ovim izdanjem postavlja novu paradigmu u ediciji fragmenata ovih mislilaca za koje interesovanje sa pravom ne jenjava.