Približavanje „pozorišne čarolije“ deci

Želeći to da promeni Narodno pozorište Timočke krajine Zoran Radmilović Zaječar objavilo je knjigu Drame za decu Željka Hubača.

U knjizi su Lepotica i zver, Carevo novo odelo u zemlji čuda, Mala sirena, Razmaženi princ i Uspavana lepotica.

Kako to u pogovoru ove knjige primećuje Aleksandar Milosavljević, Hubač, kao i njegove kolege dobro znaju da drama za decu treba da zadovolji nekoliko važnih uslova.

Osim što treba da poduči male gledaoce, upozna ih sa opšteprihvatljivim istinama koje će im tokom odrastanja pomoći da uspostave merila i hijerarhiju vrednosti, sve to mora biti na jednostavan i deci prihvatljiv način.

Hubač se, kaže Milosavljević, oslanja na već dobro poznate priče, ponajpre na bajke koje su deci najverovatnije već znane.

„Autor je međutim svestan da budući gledaoci inscenacija njegovih komada ove sadržaje najverovatnije ne znaju na osnovu čitanja ili eventualno slušanja (nekad redovnih) priča pred spavanje. Hubač, naime zna, da današnji mališani o sudbini Male sirene, cara koji je odenuo nepostojeće odelo, princezi koja je usnula zbog kletve zle vile, razmaženom princu ili lepotici koju zatoči zver, najpre doznaju gledajući crtane filmove, pre svega one nastale u Diznijevoj produkciji“, beleži Milosavljević.

I mada su generalni i opšteprihvaćeni obrazovni elementi u poznatim crtnim filmovima opšteg karaktera, u dramama za najmlađe Željka Hubača prepoznajemo nasleđe naše folklorne tradicije koja se ogleda u izboru reči, motiva, načinu karakterizacije dramskih likova, u stihovima songova i, ono što posebno ističe Aleksandar Milosavljević, „u atmosferi u kojoj, bez obzira na to koliko pripadala arhetipskom svetu bajki, uvek prepoznajemo ovdašnju, lokalnu stvarnost“.

„Hubač u ovim komadima raspisanim rukopisom veštog dramatičara, majstora građenja likova i kreiranja dramskih situacija, te efektnih, duhovitih dijaloga, piše o sukobima između onih koji čeznu za ljubavlju ili afirmišu princip ljubavi sa onima koji ili poriču ljubav, iz različitih razloga je negiraju, ili se protiv nje bore, odnosno smatraju da je ljubav moguće uzurpirati. I upravo će ljubav, na tragu onoga što čini esenciju i svih modela na koje se ovaj autor oslanja, biti centralna tema, osnovna tačka sukoba, ali i cilj kojem Hubačeve dramatis persone streme“, zaključuje Milosavljević, naglašavajući da „u samom dramskom tkivu, u strukturi, tretmanu dramskih likova, u svakoj replici ili didaskaliji, Hubač otkriva svoj teatarski pedigre, demonstrira autentično (i tačno) praktično scensko razmišljanje“.

Drame za decu Željka Hubača, ako je suditi po Lepotici i zveri, koja se igra u zaječarskom teatru, decu uvode u pozorište i na pravi način približavaju pozorišnu čaroliju, stvarajući od njih buduću pozorišnu publiku.