Rafinerija rasula

Decenije političkih i ekonomskih tranzicionih izdržljivosti, prestale su da imaju zajednički imenitelj. Kao i pokriće za ekskluzivnost slobodnog mišljenja.

Razvejavanje obmane, kao i kanona istovetnih naricanja, i situacionih kao i geopolitičkih trauma razbuđuje se znalačkim tekstualnim koncentratom.

Zamah odaje aktivno zadovoljstvo pisanja, kroz anamneze smušenosti, razobličenje frustracija i posledica pometenosti, date za Boru Ćosića po naslovnom junaku, Knezu Miškinu iz prevratnog štiva Idiot F. M. Dostojevskog.

Notorni, poznati ispad: knez ne uspeva da uhvati u letu ka podu dragocenu keramičku vazu.

Za sve nas, globalno kobne 1991, prva verzija knjige ukazala se u beogradskoj Prosveti u ediciji Današnji svet. Ime te zgasle edicije opstaje i za novi tom, koji kao temporalna senka u već trećoj deceniji veka, pronosi zagrcnut prodor.

Basnoslovno je uzbudljiv pravac novonastale celine: Povest o Miškinu (ili kako raskinuti zaruke) izdavač LOM (2019) i njen urednik Flavio Rigonat postavljaju u 352 stranice kao odvažnu rešenost potvrde slobode.

Neuporedivi su domašaji BĆ na srpskom, na hrvatskom ili, opšte uzev, iskustveno južnoslovenski datom jeziku.

Ključna poimanja bila bi po svoj prilici virtuozna okretnost i blistava, znalački odnegovana snaga.

Eseji dati po plemenitoj zbunjenosti junaka Dostojevskog pripadaju familiji rasprave. Miškin je i više nego personifikacija udesa i slučajeva društvenih pometnji, tih neženja ili afektivno ustuknutih.

Ništa manje i iz shvatanja jave doktora Frojda, za sve koji odaju svoju osobenost ili deluzije u metežu civilizacijskih neprilika.

Smisaona i duševna dijagnostika od koristi je i za izučavanje uporedne književnosti i kulture, i za sudbinske kretnje prevratnih junaka koje BĆ uvodi u razradu svojih sudelovanja.

Kafka, Prust, Niče, Kjerkegor, Ruso, Hofmanstal, Benjamin, Žid kao i Bruno Šulc ukazuju se u svojim domašajima i pod oneobičeno afektivnim udarcima.

Povest je i mesto sastajanja i drugih ispovednih glasova (Crnjanski, Laza Lazarević, ali i Virdžinija Vulf i Suzan Sontag). Sve bi se učinilo kao zanosna predanost krstarenju kroz saznanja i emocionalne zaloge naše vrste, taj agonijski sudar s nemerljivim silama prirode, kao i druge i drukčije psihe.

Saobražavanje ljubavnih raspoloženja i bilansa postojanja je koheziona pripovedna snaga stila koji je BĆ učinila specifičnom kulturnom figurom.

Raspon za bezmalo sve sadržine njegovih romana, ogleda pripovednog tipa i eseja, pesama i drama, pronosi imperativ pronicanja.

Od odlaska iz Beograda 1992, njegovog pripadanja sada svetskoj literaturu i prelaska u Berlin, grana se sistem tematskih i stilskih saznanja.

Nadgradnja i vlastite arheologije ranijeg pisanja, putovanje je u srce drukčije tame, dato s vedrinom i uzdržanim ili dovitljivim obrtima.

Pisac visprenih uočavanja kakva ispovedaju dela Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Priče o zanatima ili Bel Tempo opremljen je kao iskustveni istraživač.

I to ne samo radi ispunjenja floskula o postmodernoj kulturi, već i spram rasprava koje su malaksale u svojoj svrsi, učinku i otvorenim nedorečenostima.

BĆ je nimalo shematično ponirao ne samo u rastavljajuće i psihološki izazovne vitalnosti poput krležijane svojih ogleda i romana Doktor Krleža i Zagrebačka analiza ili porodične istorije Marka Ristića, već je slikovitim nabojem podario rasvetljenja lokalizovanih obrta i nagomilanih podataka.

Ogledi Sodoma i Gomora, između ostalog nose probrane pozicije stvaralaca likovne umetnosti, kao i što čini subjektivna istorija filma Vidljivi i nevidljivi čovek, dok je prva nezavisna akademska čitanka – Mixed Media, polifonija učesnika globalnih gibanja i ideala slobode u završnici šezdesetih godina.

Produhovljena ustrojstva dokaz su koje obrazuju miškinski ogledi, gde se pored naslovnog, među mnogima ukazuju zapleti Kako pasti na ravnom, Kauč u Elsinoru, Ruski knez u Mlecima ili Napokon oženjeni Miškin.

Izgleda da među tim pretežno mentalnim predstavama, psihoanalitička rezultanta računa, što je opšte poznato, intenzivno ulaganje afektivnosti.

U deonicama vrtoglavo bistrih uvida svedoči se i dopire jezovita pustoš oko pojma slobode, unutar tehnološkog uspona, starih primera besmisla, i mučnih nevolja svakodnevice, koje za južnoslovenski region posebno traju već tri decenije.

Takva je i tvrdnja u medijskoj i političkoj slici odabranog psihološkog ustrojstva:

„U našem vremenu ocrtan je način da se prevlada miškinski idiotluk i sva ljudska nespretnost, tako što je konstruisan ideal utilitarnih radnji, dovedenih do savršenstva – tako izgleda skoro neshvatljiva spretnost Jamesa Bonda. Jer ne samo da je pisac Fleming opskrbio svog junaka svemogućim špijunskim pomagalima, stvar je u tome da ovaj barata njima začuđujuće vešto i bez pogreške. Pa ipak, ta svemoguća snalažljivost globalnog junaka Zapada pala je donekle u senku završetkom epohe hladnog rata, a i inače. Zar se ljudsko biće, makar i u prilikama science fiction, sme odreći svojih, toliko dragocenih omaški, najpre onih u hvatanju!“

Putanja o tome kako raskinuti zaruke postaje otrežnjujući vodič prepoznavanja.

Istovremeno, uvedeni podaci odaju spektar neposredne penušave živosti, svedoče zanose autorovog tumaranja, skepse ali i divljenja.

Izgleda da tu i nema mnogo dilema, jer čitalac može da uoči uzlete okrepljujućeg samopouzdanja, humor ka savremenosti i zebnju ka nekadašnjem i dovršenom, unutar mizernih političkih meteža i podvala.

Uz pohvale naglašenim omaškama i prodornosti, podsetnik: fluktuacije istorije i kulture u knjizi prati istrajna borbenost spram raznih demona i sfingi, dok afekte iz realnosti obuhvata beskompromisni sjaj umetničke istančanosti.