Naučnofantastični klasik H. Dž. Velsa – Rat svetova jedan je od najvažnijih romana u tom žanru i jedno od prvih dela koja su opisala sukob ljudske rase sa vanzemaljskom, odnedavno je ponovo u knjižarama, zahvaljujući beogradskoj Laguni i prevodu Albina Vilhara.
Popularnost ovog romana ne jenjava već skoro 125 godina zbog uzbudljive radnje i izuzetno naprednih autorovih razmišljanja koja prevazilaze granice žanra.
Priznat kao otac naučne fantastike, uticajan kritičar društva usmeren na budućnost, H. Dž. Vels je u svakom pogledu značajna figura svetske kulturne baštine.
„U čitavoj vavilonskoj biblioteci ljudske proze malo je knjiga koje bolje od ove dokazuju nespornu stvaralačku energiju, širinu vizije i talenat“, napisao je, između ostalog, Milan M. Ćirković za ovo izdanje.
„NJegove pripovesti bile su prve koje sam čitao, a verovatno će biti i poslednje“, zabeležio je svojevremeno, tome u prilog, Horhe Luis Borhes.
„Razum čoveka nam kazuje već da je život neprekidna borba za opstanak, i izgleda da to mišljenje imaju i razumna bića na Marsu. NJihov svet se već uveliko ohladio, dok je naš svet još uvek pun života, ali je nastanjen samo onim što oni smatraju nižim stvorenjima. Ratni pohod na Zemlju je jedini izlaz iz opasnosti koja kod njih prelazi s kolena na koleno.“
Zastrašujuća rasa Marsovaca pustoši London i hrani se ljudskim žrtvama dok se njihova proždrljiva vegetacija, crveni korov, širi po uništenoj planeti.
LJudska vojska im se suprotstavlja svojim tehnološki slabijim oružjem, dok se panika širi među stanovnicima prestonice.
Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent.
Pisanjem počinje da se bavi od 1893, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista.
Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije.
Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938.
Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u NJu Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
