Kampanja – siva zona finansiranja

Iako stranke imaju zakonski rok da u narednih deset dana dostave celokupan izveštaj o utrošenim sredstvima u predizbornoj kampanji, stručnjaci smatraju da se pravo stanje stvari, koliko je novca potrošeno, neće iskazati.
Opšte je mišljenje je da je ovo možda i najskuplja predizborna kampanja, „besramno skupa“, kako je ranije rekao analitičar Đorđe Vukadinović. Za ove izbore strankama je iz budžeta izdvojeno 323 miliona dinara, a svaka stranka je od privatnih i pravnih lica mogla da sakupi još oko 70 miliona dinara. Procene govore da su pojedine stranke potrošile mnogo više.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija naveo je da je kampanja za referendum koštala više od 300 miliona dinara, ali da je trajala mesec dana.
„Predizborna kampanja je trajala dva meseca i ako pogledate i troškove konvencija, jer su sve bile u salama, videćete da je to približno troškovima referenduma i iznad dozvoljenog“, rekao je Nenadić za Danas.
TS je najavila da će pratiti finansijske izveštaje stranaka, kao i da će imati sopstveni izveštaj o troškovniku.
– Još nemamo tačne podatke, ali ćemo ih imati u toku nedelje kada utvrdimo koliko je tačno koštao koji termin u emisijama – kaže Nenadić.
Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Ebart dokumentacije, objašnjava da je teško utvrditi koliko je novca dato za kampanju i da se to može izračunati jedino analogijom. Prema njegovim rečima tokom kampanje najviše tekstova u dnevnoj štampi objavljeno je o koaliciji DSS-NS (1.612), zatim DS (1.187), SRS (1.053) i G17 Plus (867).
– Ne može se utvrditi prava cena koju su stranke davale medijima jer su radile poslove preko agencija koje već imaju ugovore s medijima i određene popuste – navodi Ćurguz Kazimir.
On ističe da političke kampanje predstavljanju sivu zonu i da kao takve pružaju veliku mogućnost za muvanje. Prema njegovim rečima može se dogoditi da neko drugi, uglavnom velike kompanije koje već imaju zakupljene termine na televizijama, ustupe svoj prostor strankama, ili da im plate reklame a da se to ne sazna.
– U obaveznom izveštaju stranaka teško da će se sve poštovati zbog različitog načina plaćanja oglašavanja, i to predstavlja sivu zonu za firme. Zbog čega se NIS onoliko reklamira kada ne znate koji je efekat toga – ukazuje Ćurguz Kazimir.
Ebart je analizom informativnih emisija na televizijama utvrdio da je bilo razlika u trajanju i broju priloga o strankama, te da je najveću minutažu imala G17 Plus. Ćurguz Kazimir je ukazao da je mnogo toga zavisilo i od atraktivnosti rada stranaka i istakao da je DS najviše bilo u informativnim emisijama, jer su im takvi bili događaji, a da su radikali išli na zakupljivanje termina i da ih je u prilozima bilo malo.
Darko Broćić, direktor agencije AGB Nilsen medija risrč, kaže da je monitoring ove agencije registrovao da je tokom kampanje emitovano 6.237 spotova, a da su plaćeni termini ukupno trajali šest dana, 15 sati i 37 minuta. Prema njegovoj oceni više spotova emitovano je jedino pred izbore 2000. godine.
„Najizdašnija“ stranka, prema ovim računicama, bila je G17 Plus, zatim slede DS, DSS, LDP, a zatim SRS. Broćić je za Danas naveo da je najviše plaćenih termina emitovano na televiziji Studio B (53 sata), Pink televiziji (36 sati), TV B92 (16 sati), TV Avala (12 sati) i TV Foks (9 sati). Prema njegovim rečima SRS je emitovala oko 44 sata plaćenih termina, DS oko 40, DSS – 24 sata i G17 Plus – 17 sati.
Broćić, poput Ćurguz Kazimira, navodi da je gotovo nemoguće utvrditi koliko je to sve koštalo. On je istakao da su sva oglašavanja stranaka išla preko agencija koje su im omogućavale bolje cene, pogotovo za plaćene termine. Broćić ukazuje i da je vrlo bitno da li je u pitanju nacionalna ili lokalna televizija, ali da i na samim televizijama nije ista cena „udarnih termina“.