Mač sa dve oštrice

Skupština Kosova je u sredu usvojila ustav Kosova koji bi trebalo da stupi na snagu 15. juna ove godine. Predstavnici srpskih vlasti proglasili su ovaj čin nelegitimnim i nelegalnim, dok su predstavnici srpskog stanovništva na Kosovu naglasili da oni nikada neće priznati ustav Kosova jer bi time priznali i nezavisno Kosovo.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, u razgovoru za Danas ocenjuje da sada ključno pitanje očigledno nije sam tekst ustava Kosova, već da li ovaj čin i faktički predstavlja nastavak puta ka postizanju suverenosti i državnosti Kosova.
– Ustav mogu da donesu samo suverene države, a donošenje ustava je uvek završna faza sticanja državnosti. Osnovno pitanje sada je da li onda Kosovo može da donese ustav, što Srbija nastoji da ospori. Očigledno je da podrška predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu ipak govori u prilog tome da je donošenje ustava čin koji je u funkciji podrške nezavisnosti Kosova, proglašene 17. februara. Za pravljenje ozbiljnijih analiza je ipak još rano, jer se mora videti kakvi će biti efekti ovog čina – ističe Milosavljević.
Ustav Kosova srpsko stanovništvo tretira kao manjinski narod. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu istakao je nakon njegovog donošenja da je u ustavu „posebno mesto dato položaju pojedinca i građana Kosova, po najvišim međunarodnim standardima“ i da „postojeće garancije za položaj manjinskih zajednica takođe izražavaju jasan stav institucija Kosova za njihovo ostvarivanje i deo su dokaza i opredeljenja većinskog stanovništva, ali i institucija za izgradnju Kosova kao nezavisne i suverene države, kao otadžbine svih njenih građana, bez obzira na etničku pripadnost“. Bogoljub Milosavljević takođe napominje da ustav suverene države svakako mora da sadrži i posebno definisane odredbe koje se tiču zaštite prava manjina, ali da treba videti da li to podrazumeva i adekvatne mehanizme uz pomoć kojih bi se štitila prava građana nealbanske nacionalnosti na Kosovu.
– Ustav je uvek u funkciji organizacije vlasti i samim tim obavezuje državu da štiti prava svih pripadnika manjinskog stanovništva. Ustav Kosova bi u ovom slučaju bio obavezujući i za predstavnike međunarodne zajednice, s obzirom na njihovu prisutnost i uticaj na institucije na Kosovu – naglašava Milosavljević.
Rada Trajković, potpredsednica Srpskog nacionalnog veća KIM, za Danas ocenjuje da će Srbima na Kosovu sada biti izuzetno teško da se suoče s nečim što je njihova realnost, a da pri tom to ne doživljavaju kao priznavanje nezavisnosti Kosova.
– Donošenje ustava Kosova dosta podseća na poteze Slobodana Miloševića i njegovo nametanje volje albanskom stanovništvu. Razlika je u tome što kosovski Albanci imaju snažnu podršku međunarodnih institucija. Srbi će sada morati da nađu način da se suoče s ovom realnošću, koju predstavlja zajednički život s Albancima, ali i odredbe koje donosi ovaj ustav, a da pri tom ne dođu u sukob sami sa sobom. Ne treba prejudicirati i sporiti da li će Albanci i predstavnici međunarodne zajednice štititi prava nealbanskog stanovništa koja propisuje ovaj ustav. Nezavisnost Kosova je potpuno neprihvatljiva za Beograd i sve Srbe, tako da će Srbi na Kosovu sigurno imati problem da insistiraju na ovim odredbama ustava Kosova, a da to ne dožive kao prihvatanje nezavisnosti Kosova. To će biti teško izvesti bez snažne podrške Beograda, jer se mora pronaći adekvatan kompromis u funkciji ostanka Srba na Kosovu – naglašava Trajković.
Zoran Stojković, bivši ministar pravde Srbije, za naš list ističe da donošenje ustava Kosova i prisustvo pojednih predstavnika međunarodne zajednice ovom činu nemaju valjanog pravnog osnova.
– Nezavisnost Kosova nije verifikovana u nijednom važnom pravnom dokumentu i ovaj čin stoga predstavlja ponašanje motivisano principom sile. Njegovim donošenjem se krši Ustav Srbije i važeći principi međunarodnog prava. S obzirom na dosadašnje ponašanje predstavnika međunarodne zajednice i nepoštovanje Rezolucije 1244, on neće imati nikakvog značaja za zaštitu prava nealbanskog snanovništva, niti će bilo koga obavezati da poštuje odredbe koje se na to odnose – zaključuje Stojković.