Porodica me maksimalno podržava: Armin Sinančević
Foto: I.H.Ono što je ostvario Armin Sinančević retko se dešava. Naći se među atletskom elitom danas je veoma teško, a norme za ulazak na velika takmičenja traže od sportista da budu potpuno posvećeni rezultatima.
Bacačke discipline su po mnogo čemu specifične. Na „kolose“ se gleda kao na ljude koje odlikuje, pre svega, velika snaga, koji imaju „respektabilnu“ težinu, a zna se da je tehnika jedan od preduslova da se dosegnu vrhunski rezultati. Bacanje kugle je zahtevna disciplina i kao kod većine bacačkih, najbolji traju veoma dugo. Jugoslavija je imala vrlo cenjene bacače kugle. Pre svih bio je to Ivan Ivančić koji je nastupio i na prvom Svetskom prvenstvu 1983. Upravo je te godine bacio lični rekord 20,77 metara. Imao je 45 godina i do danas ostao najstariji atletičar koji je nastupio na nekom svetskom prvenstvu. Bio je učitelj mnogim bacačima. I Vladimiru Miliću koji je osamdesetih osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u dvorani. Kuglu je bacao do 21,14. Devedesetih, uspehe je ostvarivao Dragan Perić, osvajajući srebro na Evropskom i bronzu na Svetskom dvoranskom prvenstvu.
Asmir Kolašinac je potom načinio velike podvige kada je 2012. i 2013. osvojio zlato na Evropskom dvoranskom prvenstvu i bronzu na otvorenom. Bio je i sedmi na Olimpijskim igrama u Londonu.
Onda se pojavio Armin Sinančević, dečko iz Brodareva, iz porodice koja je „predodređena“ za bacačke discipline. Kao da imaju neki „gen“ za postizanje velikih rezultata, prvo na tradicionalnim takmičenjima „bacanje kamena s ramena“, a potom i bacanju kugle. Armin Sinančević je otišao najdalje. I meteorskom brzinom napreduje. Na mitingu u Pljevljima prošlog meseca je bacio kuglu 20,74 metra i ispunio normu za Svetsko prvenstvo, koja je bila četiri centimetra manje. Samo mesec dana ranije postao je vicešampion države u ovom sportu, odmah je iza Asmira Kolašinca, koji drži i rekord Srbije sa 20,88 metara. Na prvenstvu Balkana bacao je 20,58 i postao „srebrni“. Rezultati koji ga čine jednim od najboljih atletičara danas u Srbiji. Uostalom, do sada su norme u svojim disciplinama od atletičara iz Srbije za Svetsko prvenstvo ostvarili samo Armin Sinančević, Asmir Kolašinac, Dragana Tomašević i Ivana Španović. Gde je sa svojim rezultatima Armin Sinančević govori podatak da je svetski prvak Tomas Volš sa Novog Zelanda bacio kuglu u Londonu 22,03 metra. Svetski rekord od 1990. drži Rendi Barns i iznosi 23,12 metara. Poljak Haračik, u martu je bacio 21,65 i postao evropski prvak.
Doha je „za koji dan“. Na molbu za razgovor uzvratio je neverovatnom ljubaznošću.
– Atletikom sam počeo da se bavim od maja 2015 godine u Atletskom klubu „Polet“ u Prijepolju. Moj trener je Savo Pušica. Ali godinu i šest meseci bio sam povređen. Zato smatram da su moji rezultati zaista dobri i da su na nivou svetskih. To sam dokazao kad sam ostvario normu za Svetsko prvenstvo.
* To je zaista izuzetan uspeh o kome sanjaju svi sportisti. Da li imaš nekog uzora, možda se sretnete u Dohi?
– Nemam uzora. Ja sam iz malog mesta kao što je Brodarevo. Sve rezultate ostvario sam bez pomoći lokalne samouprave, bez sponzora. Zato se moram zahvaliti porodici koja me podržava u ovome maksimalno. Mislim da sam već sad ostvario mnogo. Najbolja potvrda za to je da samo troje atletičara iz Srbije ide na Svetsko prvenstvo. Hoću da kažem da su norme mnogo velike i da je veliki uspeh ostvariti ih.
* Svakako. To je krem svetske atletske elite i naći se tu posle manje od četiri godine treninga je nesvakidašnji podvig. Kako izgleda tvoj dan?
– Ustajem u osam sati. Idem na prvi trening u 11 sati. Onda se odmaram, idem na ručak oko 14 sati. Posle ručka spavam. Drugi trening mi počinje oko 17, a završava u 19 sati. Večeram oko 20 sati i tako svaki dan.
* To je naporan sport. Sta traži više: snagu ili tehniku?
– Jako je naporan sport. Traži puno odricanja i jako dobre uslove . Na treninzima se radi i tehnika i snaga, sve mora biti na visokom nivou da bi rezultati bili dobri.
* Šta ti je najteže?
– Najteže je to što nemam vremena za druge stvari ali u atletici disciplina je najvažnija.
* Svetsko atletsko prvenstvo u Dohi počinje za desetak dana. Šta očekuješ?
– Očekujem sigurno finale, a posle u finalu nikad se ne zna. Može da se uzme medalja ali ove godine to je jako teško.
* Rekao si da nemaš uzore. Ali sigurna sam da imaš sportski san, svoj cilj?
– Moram reći da već sad živim san jer on je bio ostvariti normu i pojaviti se na nekom tako velikom takmičenju. Ali tek kad se uzme medalja, onda je to nešto najveće što se u karijeri može ostvariti. To je moj cilj.
Prvi, ogromni korak Armin Sinančević je napravio. Bacaće kuglu u Dohi sa najvećim bacačima današnjice. San postaje realnost. A kad se ostvari san, koraci ka cilju bivaju još odlučniji. Čekaćemo medalju. Bacači, uostalom, najduže traju i godine su na njihovoj strani.
Bacio kuglu 20,74 centimetra
Armin Sinančević bacio je kuglu 20,74 centimetra i ispunio normu za Svetsko prvenstvo u atletici koje počinje 27. septembra u Dohi, glavnom gradu Katara. To su rezultati koji ga svrstavaju među najveće bacače kugle sa prostora Balkana uopšte ali i najveće atletičare Srbije jer pored njega samo još Kolašinac i Tomašević putuju u glavni grad Katara. Ima 23 godine, rodom je iz Brodareva, pored Prijepolja i počeo je da se bavi ovim sportom 2015. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
