Bregzit pojeftinjuje Premijer ligu 1Foto: EPA-EFE/ PETER POWELL

Osim straha od povlačenja kapitala bogatih vlasnika klubova, kao i odlazaka sponzora, odnosno kompanija koje premeštaju poslovanja u Holandiju, Belgiju i Francusku, iza kulisa se odvija tihi sukob Fudbalske asocijacije (FA) i rukovodstva Premijer lige.

FA je objavila da po preporuci Vlade Velike Britanije priprema nove propise za dobijanje radne dozvole za inostrane igrače, među koje će se od ovog ili sledećeg leta (još nije konačno odlučeno) početi da se ubrajaju i oni koji nisu iz Evropske unije.

Nova pravila trebalo bi da budu oštrija po pitanju minimalnog broja odigranih utakmica za reprezentaciju i plasmanu zemlje iz koje igrač dolazi na FIFA listi. Iz FA su naveli da je cilj da oštrijim pravilima nateraju klubove da se više oslone na fudbalere iz Britanije umesto na strance.

Najveći kamen spoticanja između FA i uprave Premijer lige odnosi se na predlog da se sadašnji broj stranaca sa 17 smanji na 13, u kadru od ukupno 25 registrovanih igrača.

Klubovi su obavezu da u rosteru od 25 fudbalera imaju obaveznih osam britanskih igrača do sada zaobilazili na taj način što su dovodili maloletnike iz drugih zemalja (domaćim igračem smatra se svako ko je pre 21. godine života registrovan za klub, a u njemu je najmanje tri naredne godine sezone, bez obzira na to da li ima državljanstvo Britanije).

Pošto su iz Evropske unije mogli da dovode igrače bez zahteva za radnu dozvolu, mnogi klubovi su tako naturalizovali igrače iz zemalja Starog kontinenta. Kao školski primer ove „rupe“ u propisima navodi se slučaj Pola Pogbe koji je u Mančester junajted stigao kao junior Avra sa samo 15 godina, pa je tako počeo da se vodi kao domaći igrač iako u tri godine nije imao nijedan odigrani meč za prvi tim „crvenih đavola“.

Kasnije je sa 19 godina prešao u Juventus, a potom se sa 24 ponovo vratio u Junajted i tek tada imao debi za prvi tim, ali se u protokolu nije računao kao Francuz već kao Britanac.

Bregzit ovakav način poslovanja menja iz korena pošto klubovi više neće moći da iz EU angažuju igrače mlađe od 18 godina jer im jednostavno Ministarstvo rada neće odobravati radne dozvole za maloletnike (to će biti moguće samo u izuzetnim slučajevima ako je igrač za „A“ reprezentaciju svoje zemlje odigrao više od trećine od ukupnog broja utakmica u poslednje dve godine).

Analitičari procenjuju da će nova pravila nevoljno, ali ipak naterati klubove da se više oslanjaju na domaći kadar (Englezi, Severni Irci, Škoti, Velšani), što će dovesti do pada atraktivnosti Premijer lige.

Slabljenje vrednosti funte za 30 odsto u poslednje dve godine zbog Bregzita već se odrazilo i na prelazni rok.

Engleski klubovi su u ovom veku stalno imali porast u količini novca koju potroše na dovođenje igrača, a prošle godine je prvi put zabeležen pad (klubovi su na leto 2018. potrošili dve milijarde funti, a 2019. su izdvojili 1,8 milijardi).

U analizi Gardijana navodi se da će narednih godina sigurno opasti i prihod Premijer lige od 9,2 milijarde funti za prodaju televizijskih prava u 189 zemalja.

Objašnjenje je vrlo jednostavno – ako klubovi budu prinuđeni da smanje broj stranaca, opašće interesovanje za Premijer ligom na tržištima Azije, Afrike, Južne Amerike… Manje novca od televizijskog prava značiće i manje para za dovođenje igrača i tako ukrug, što će takođe uticati na slabljenje cele lige.

Jedna od analiza upozorava da Premijer ligu lako može zadesiti sudbina Španije (Real, Barselone), Italije (Juventus), Nemačke (Bajern) ili Francuske (PSŽ) gde su se najbogatiji klubovi izdigli iznad svih ostalih i teško neko drugi može da im priđe u vrhu tabele. Kao glavni atribut sadašnje Premijer lige ponovo se ističe Mančester junajted koji je daleko najprofitabilniji klub (tek mu se ove godine približio i Liverpul), ali je na tabeli godinama ispod petog mesta.

Naglašava se da na ovo utiče upravo atraktivnost cele lige, a da bi u budućnosti samo najbogatiji poput Junajteda, Mančester sitija i Liverpula mogli da se izdvoje od svih ostalih, te da bi mogućnost da Lester ponovo bude šampion ili u borbi za Ligu šampiona (trenutno je treći na tabeli) mogla da bude samo misaona imenica.

Još uvek neimenovani izvori iz Premijer lige u ostrvskim tabloidima najavljuju da bi moglo da dođe čak i do sudskog spora sa FA ukoliko se ne pronađe rešenje koje bi zadovoljilo sve klubove.

FA je objavila da je započela intenzivne pregovore sa kabinetom novog premijera Borisa DŽonsona i da bi oni trebali da budu završeni do aprila, a da nova pravila tačno budu ustanovljena do 30. juna (kada počinje prelazni rok).

Koliko god je Boris DŽonson obećavao u populističkim predizbornim najavama da neće dozvoliti da se Bregzit odrazi na Premijer ligu, zakonski su mu po ovom pitanju ruke prilično vezane.

Stroga pravila o radnim dozvolama za fudbalere uvedena su još devedesetih, a pooštrena u ovom veku kako bi se umirili poslodavci koji su želeli da i njihove kompanije dobiju odrešene ruke za dovođenje radne snage iz inostranstva.

U praksi to znači da ako bi DŽonson napravio ustupak fudbalu, morao bi onda da pregovara i sa drugim industrijskim granama koje bi rado dovele jeftiniju radnu snagu iz, na primer, Istočne Evrope.

Bitna privredna grana

Premijer liga prema zvaničnim procenama kao brend vredi oko 13 milijardi funti. Zvanična statistika tvrdi da samo Premijer liga obezbeđuje 12.000 radnih mesta. Ako se uračunaju i prateći poslovi od proizvodnje sportske opreme, izgradnje fudbalskih objekata, do keteringa na stadionima, taj broj radnih mesta raste na 100.000. Procena Vlade Velike Britanije za 2018. godinu je da je Premijer liga obrtom novca povećala bruto društveni proizvod te zemlje za 0,3 odsto. Samo na ime poreza Premijer liga godišnje plati budžetu Velike Britanije 3,3 milijarde funti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.