Odlaskom Marka Markovića srpsko sportsko novinarstvo izgubilo je komentatora osobitog dara za tačne i krotke rečenice, lako prepoznatljive opservacije koje su rado prepričavane i analizirane. Marković je bio jedan od novinara iz elitne klase, koji su imali tu sreću da izveštavaju sa nezaboravnih događaja za vreme nekadašnje „velike“ Jugoslavije.
Prva petorka: Nikitović, Marković, Pantić, Stojaković i Ivanović, blistala je više decenija, a njihovi glasovi bili su upečatljivi poput vokala Zdravka Čolića ili Davorina Popovića. Ni jedan radio ili prenos na televiziji nije se mogao zamisliti bez navedenih „zvezda“, koji bi u svakom pristojnom horu bili cenjeni baritoni ili tenori. U odnosu na njih, današnji srpski komentatori imaju problema da se u neopisivo većoj konkurenciji izbore za poziciju u društvu. Retki su oni koji se mogu izdvojiti po glasu ili pravim analizama, dok većina njih robuje statističkim ili podacima iz ličnih i klupskih biografija.
– Nažalost, danas nema komentatora kao što je bio Marko Marković i mnogi drugi iz te generacije. Mislim da je najveći problem zbog kojeg nema autentičnih komentatora veliki broj TV stanica. Konkurencija je nekad bila mnogo veća, ozbiljne testove je trebalo proći da dođete na tu poziciju jer je postojala samo jedna stanica koju su slušali ljudi širom bivše Jugoslavije. Danas svako sa ulice može da sedne u komentatorsku kabinu, dok se nekada mnogo više radilo na edukaciji i opštem znanju i kulturi. Kriterijumi više ne postoje, a u poslednjih 20 godina je i mnogo mladih obrazovanih ljudi napustilo Srbiju što je takođe jedan od uzroka nedostatka kvalitetnih komentatora – iskren je Dragan Pešikan, jedan od uglednijih komentatora sa stalnim zaposlenjem na Eurosportu.
Rad brojnih televizija sa pristojnim rejtingom omogućio je i početnicima da okušaju sreću u prenosu mečeva. Pojedinci su u kratkom roku pokazali da su promašili profesiju, međutim ima i onih koji su iskoristili ukazanu šansu. U obilju sportskih događaja, mnogi komentarišu sve i svašta, često u jednom danu prenose više sportova, što nužno iziskuje veliki trud, ali i neminovnu površnost i nedovoljnu kompetentnost.
– Smatram da kvalitetan komentator ne bi trebalo da prenosi više od jednog sporta, eventualno dva. Svaki novinar treba da ima glavni sport, a drugi da prenosi po potrebi, kao što je slučaj na televiziji na kojoj sam zaposlen – jasan je Dragan Pešikan.
U eri interneta i kompjutera komentatorima je znatno lakše da se adekvatno pripreme. Njihovim starijim kolegama bilo je potrebno mnogo više „fizičkog“ rada da bi spremni dočekali početak nekog važnog duela. Utisak je da su današnji komentatori mnogo kompetentniji kada je reč o poznavanju same igre, taktike i karakteristika recimo fudbalera ili košarkaša, ali da im nedostaje harizma, originalna rečenica, izgrađen stil po kome bi bili prepoznatljivi. Slobodan Šarenac, Aleksandar Stojanović, Srđan Radojević, Edin Avdić i Nebojša Višković današnji su članovi idealne postave, međutim neophodna je zdrava baza kako bi broj odličnih komentatora bio znatno veći.
– Naše starije kolege su u nekadašnjoj Jugoslaviji bile istinske zvezde. Postojao je samo jedan kanal i čitava zemlja je pomno slušala njihove prenose. Hteli ili ne, jednostavno su u skladu sa tom činjenicom, postali prepoznatljivi. Bili su protagonisti najvećih uspeha velike zemlje, a njihovi komentari su zapravo predstavljali šlag na tortu. Marka Markovića ću zauvek pamtiti po emisiji „Indirekt“, takođe popularnost radio prenosa bila je znatno veća u odnosu na današnje vreme, a samim tim upečatljivost njihovih glasova bila je mnogo uočljivija – istakao je Goran Svilar, mladi komentator, sa dobrim izgledima da se izbori za visoko mesto u velikoj konkurenciji.
Perspektivni komentator često je u situaciji da u kratkom vremenskom periodu prenosi fudbalske mečeve iz različitih liga. Takođe, nije retkost da „uleti“ u prenos mečeva ili događaja iz drugog sporta što doprinosi raznovrsnosti, ali utiče na pripremu.
– Danas je mnogo televizija. Teže je zapamtiti glas komentatora, jer u jednom danu imate priliku da gledate po desetak utakmica. Starije kolege su imale samo fiksni telefon i blokčić i u tom smislu neuporedivo teže su dolazili do podataka, ali im je bilo lakše da se izbore za poziciju. Oni su dobro poznavali sport koji su prenosili i nisu gušili nekim analizama, što je danas čest slučaj. Mislim da u svemu treba pronaći meru, a upravo je najteže biti u isto vreme zanimljiv, autentičan i kompetentan – zaključio je perspektivni komentator Arene sport.
Bez mentora
Većina mladih komentatora na privatnim televizijama nema mogućnost da konstantno bude pod nadzorom iskusnijih kolega koji bi pomno pratili njihov rad. Takođe, televizije nemaju stručnjake za retoriku i stilistiku, pa se konstantno ponavljaju katastrofalne greške nalik onima: „užasno lepo, jedan jedini, strahovito lako“… Ispušta se iz vida da je prenos mečeva veoma kompleksna stvar i da zahteva adekvatnu obrazovanost i pismenost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
