Ko je Dušan Mandić: Ostao upamćen zbog (ne)rukovanja sa Šapićem, zamalo da postane „tragičar“ EP u Beogradu

Igrali su zbog toga izabranici Uroša Stevanovića čak četiri minuta sa igračem manje, ali su uspeli sve da prebrode i na na sreću svih, a ponajviše samog Mande, pobedili su sa 12:11 i tako su otvorili put Srbiji ka polufinalu Prvenstva Evrope koje se igra u Beogradu. Suspendovan je Dušan na dva meča, pa tako neće nastupati protiv Izraela i verovatno Francuske u narednoj rundi, ali će igrati na najvažnjim duelima.

Dušan Mandić je rođen u Kotoru 1994, ali je odrastao u Tivtu. Odlučio je da u seniorskom dobu nastupa za Srbiju, što su mu mnogi u rodnoj zemlji zamerili, ali on se na to nikada nije vraćao, niti je zažalio zbog te odluke.

Vaterpolo je počeo da trenira u Primorcu iz Kotora, a nastavio 2010. godine u Partizanu. Za njegov dolazak u crno-bele i razvoj kao igrača veliku ulogu imao je Igor Milanović tadašnji trener Partizana. Kruna boravka u Beogradu bila je titula Lige šampiona 2011.

Karijeru nastavio u italijanskom Pro Reku. Sa najtrofejnijim svetskim timom je bio šampion Italije (četiri puta), a sjajne partije je „materijaliozovao“ u junu 2021. kada je na finalnom turniru Lige šampiona u Beogradu osvojio titulu prvaka Evrope gde je proglašen za najboljeg igrača turnira. Posle te titule sa Pro Rekom prešao je u Novi Beograd.

Iako je igrao fenomenalno, Novi Beograd nije uspeo sa Mandićem da se popne na „krov Evrope“. Sve se završilo na vrlo ružan način, jer je praktično oteran iz kluba. Prešao je zatim u Ferencvaroš gde se osvetio Novobeograđanima, jer su ih pobedili u meču sa titulu prveka Evrope. Prethodne godine je tim iz Mađarske na čelu sa Mandom uspeo da odbrani trofej, što je za njega bilo četvrti puta da je postao kontinentalni klupski šampion.

Dušan Mandić je zbog klupske ali i reprezentativne karijere, već sada jedan od najboljih vaterpolista svih vremena. Osvojio je čak tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama. Prvo u Riju 2016, zatim u Tokiju 2021. i konačno u Parizu 2024, a prethodno jer i s jedva punih 18 godina bio i u timu koji je u Londonu 2012. uzeo bronzu.

Doček sportista ispred Skupštine grada posle het-trika na Olimpijskim igrama obeležio je i trenutak kada su se Dušan Mandić i Aleksandar Šapić mimoišli, odnosno kada se nisu rukovali, jer je „levoruki bombarder“ to odbio.

Razlog je bilo to što je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ujedno i čelnik VK Novi Beograd, kluba iz kojeg je Mandić odstranjen u čemu je verovatno veliki udeo imao i nekada jedan od najboljih igrača na svetu Šapić.

To je bio najteži period u karijeri srpskog vaterpoliste, zbog čega je i propustio i Svetsko prvenstvo u Fukuoki, a na kome su „delfini“ zauzeli četvrto mesto.

Pored tri zlara na Olimpijskim igrama ima isto toliko najsjajnijih odličja na i šampionatima „starog kontinenta“. Prvo je uzeo u Budimpešti 2014, zatim u Beogradu 2016, a het-trik je ostvario u Barseloni 2018.

Što se tiče planetarnih smotri ima zlato 2015. u Kazanju i bronzu dve godine kasnije u Budimpešti.

Osvojio je sve što se može osvojiti, ali i dalje je vidljivo da igra sa istim žarom i za klub i za reprezentaciju kao kada je kao golobradi mladić dolazio do prvih trofeja. Verovatno bi kao kruna svega bilo ovo zlato u Beogradu, pogotovo posle ovog isključenja protiv Španije gde je mogao postati tragičar.