Foto: EPA-EFE/JIJI PRESS JAPANUz dugovečnu karijeru Japanca Kazujošija Mijure, najstarijeg profesionalnog fudbalera svih vremena, savršeno ide replika iz antologijskog filma naše kinematografije “Ko to tamo peva”: “Ovaj čovek je neuništiv”. Ako je neko i pomislio da “sad je gotov stvarno”, proseda glava mu je odagnala sumnju u njegovu igračku krepkost.
Juriće Kralj Kazu (po fudbalskom nadimku je u ravni carskog veličanstva) po terenima druge portugalske lige i u predstojećoj sezoni, a 26. februara puni 57. Jokohama, kojoj je veran od 2005, ustupiće ga još jednom Oliveirenseu iz varoši nadomak atlantske obale. Tamo je u prošloj fudbalskoj godini skupio 28 minuta u tri utakmice, ulazeći u igru s klupe za rezerve.
U fudbalu je našao dečačku ljubav. Njegovim roditeljima, naravno, bilo je preče da im i drugi sin završi školu, ali kod mlađeg mezimca su nadvladali strast i božji dar kakav dotakne brazilske virtuoze. Posle osam meseci je napustio srednju školu u rodnoj Šizuoki i s tek 15 godina je sam samcijat otišao – u Brazil.
Potkraj 1982, dok su “beli Pele” Ziko i nacija još vidali rane od Rosijevog het-trika na Svetskom prvenstvu u Španiji, pristupio je omladinskom pogonu Juventusa iz države Sao Paulo. Postao je paulista.
Prvi profesionalni ugovor, na početku 1986, sklopio je ni manje ni više nego sa Santosom, čija je Pele legenda za sva vremena.
U otadžbinu se vratio 1990, a s Verdi Kavasakijem je bio šampion u prve dve sezone profesionalne lige u Zemlji izlazećeg sunca (1993, 1994). Prvi je dobitnik priznanja za najboljeg igrača godine u njoj, koje je dogodine pripalo njegovom saigraču Brazilcu Pereiri, a za 1995. Draganu Stojkoviću, asu Nagoje Grampus Ejt.
Kad je prerastao granice domaćeg fudbala, došlo je vreme da se oproba na Starom kontinentu. Verdi ga je pozajmio Đenovi za sezonu 1994/95. U Seriji A je postigao samo jedan gol i to baš u gradskom derbiju sa Sampdorijom, koja je, s Vladimirom Jugovićem u timu (Siniša Mihajlović nije igrao zbog žutih kartona), pobedila s 3:2.
U zimskom prelaznom roku 1998/99. došao je kao poznati igrač u zagrebački Dinamo. Spona je bio njegov stric, koji nije imao nikakve veze s fudbalom već je trgovao kozmetičkim proizvodima po Evropi. Na Maksimiru su se dali da ućare od marketinškog potencijala japanske zvezde. Sklopljen je ugovor s jednom japanskom televizijom o prenosu svih utakmica modrih u Japanu. Uveden je čarter let na liniji Tokio-Zagreb. Mijurini zemljaci su dolazili na Dinamove utakmice, pustošeći pritom klupski dućan za suvenire.
Kao i u nekoliko meseci u Santosu, iz kojeg je sredinom 1986. prešao u Palmeiras, Mijura jedino još u Dinamovom dresu nije zatresao mrežu, a i u Oliveirenseu dobija novu priliku da se upiše u strelce. U zagrebačkom timu, u kojem je igrao samo na 12 mečeva, imao je kolosalnu priliku za “recku” i u Hrvatskoj, ali mu je golman Mladosti odbranio penal.
S Maksimira je otišao u jesen 1999. Argentinski trener Osvaldo Ardiles je smatrao da nema kvalitet da sprovede njegove zamisli.
Za reprezentaciju je igrao 89 puta, od 1990. do 2000. Dao je 55 golova, a dva su bila značajna da se u maju 1996. osvoji trofej na tradicionalnom Kirin kupu u Japanu. Domaćin je pred više od 50.000 ljudi na Nacionalnom stadionu u Tokiju, tamo gde je Crvena zvezda 1991. postala i klupski prvak sveta, savladao Jugoslaviju s 1:0 Mijurinim golom u mreži Aleksandra Kocića, tad golmana Vojvodine, u 62. minutu. U prvom poluvremenu japanski star je iz slobodnog udarca s više od 25 metara uzdrmao Kocićevu prečku.
Japanci su zatim pobedili i Meksikance, na čiju se klupu vratio Bora Milutinović. Načinili su potpuni preokret jer su gosti vodili s 2:0. Mijura je nadmudrio živopisnog meksičkog golmana Kamposa za 2:2, a onda je pao i pobedonosni pogodak.
S čak 14 golova u azijskim kvalifikacijama bio je među najzaslužnijima da Japan u Francuskoj 1998. prvi put igra na mundijalu, ali ga selektor nije uvrstio u sastav.
U mnogo rekorda koje je nadmašio pod stare dane izdvaja se onaj kad je postao najstariji strelac u istoriji profesionalnog fudbala. S 50 godina i 14 dana postigao je 2017. jedini gol za Jokohaminu pobedu u drugoj japanskoj ligi. Pred tim nadahnućem ustuknuo je slavni engleski as Stenli Metjus sa ostvarenjem u dresu Stouka 1965. kad mu je bilo pola veka i pet dana.
Kaže da je omiljenu reč naučio u Brazilu. „Boa sorte“, što na portugalskom znači srećno. Srećno, kralju. I dugovečno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
