Varljiva i uspešna sezona 2024/2025: Partizan od gorkog ukusa do sladunjavog šampanjca sa potpuno novim timom i juniorima koji imaju petlju

Optimisti ili nerealni navijači bi rekli da je Partizan imao tek polovičan učinak, jer im je izmakao Kup Radivoja Koraća, kao i onaj trofej kojem se svi nadaju od povratka Željka Obradovića – Evroliga.

Oni realniji bi se prisetili da je ovo ekipa koja je sastavljena letos, kada je klub potpuno izmenio tim i u odnosu na prethodni zadržao samo Balšu Koprivicu.

Iako su se u javnosti mogla čuti mišljenja poznatih stručnjaka “kako se ne menja cela ekipa, nego trener”, u Partizanu su procenili da višegodišnjim ugovorima imaju jednu godinu za uigravanje novog tima i eventualna pojačanja ovog leta na pozicijama na kojima su neophodna.

Kao što se i moglo očekivati, crno-beli su u Evroligu počeli sa lošim skorom, mada odnos od osam poraza i dve pobede u prvih deset kola nije pokazivao pravu sliku onoga što se dešavalo u tom periodu.

Osim kasnijeg šampiona ovog takmičenja Fenerbahčea, ekipa Željka Obradovića gubila je utakmice u neizvesnim završnicama, često zbog velikih grešaka u finišu meča ili činjenice da uloge u ekipi još uvek nisu bile podeljene.

Preokret je nastao kada je Karlik Džons potpuno preuzeo odgovornost na poziciji plejmejkera, delom i zbog povrede Ifea Lundberga.

Takođe, bilo je potrebno vreme da se stručni štab izbori sa temperamentom prvog centra Tajrika Džonsa, da Sterling Braun uđe u formu ili da Brendon Dejvis povremeno podseti da je nekada bio jedan od najboljih centara Evrolige.

Partizan je serijom značajnih pobeda u jednom trenutku stigao na korak do plasmana u plej-in, međutim, čini se da je napor da se anulira loš rezultat sa početka takmičenja ostavio posledice, jer su povrede i umor udaljile ekipu od ovog cilja.

Na kraju je sezonu u Evroligi završio na 12. mestu, uz gorak ukus u ustima jer se stekao utisak da su crno-beli mogli bolje, ali i uz osećaj da se iskristalisalo ko bi, ukoliko ostane u Partizanu, mogao, uz već pominjana i očekivana pojačanja, mogao ekipu naredne sezone da, kao pre tri godine, približi plasmanu u plej-of.

Najbolji igrač tima bio je Isak Bonga, koji nije imao padove u formi, izuzimajući šut za tri poena, što i nije njegovo glavno oružje. Sjajan u odbrani, skoku, motivisan i bez kompleksa zvezde tima.

Ukoliko ostane u Humskoj, a to sad ne zavisi samo od ugovora, verovatno će napredovati u nekim segmentima igre, što je i očekivano ako te trenira Željko Obradović.

Učinak “domaćih” igrača se može podeliti na ulogu tokom Evrolige, a potom i na učinak u preostala tri takmičenja.

Vanja Marinković je odigrao sezonu “kapitenski”, u periodima kada je bio povređen njegov izostanak se osetio u motivicaji tima, možda ga šut za tri poena nije uvek konstantno služio, ali kad jeste imao je ogroman doprinos u pobedama poput one nad Panatinaikosom u “Areni”.

Partije Alekseja Pokuševskog u finišu sezone pokazuju da je napravio ogroman napredak u odnosu na početak sezone. Neverovatan talenat i fizičke predispozicije i, da ga citiramo: “Jedva čekam sledeću sezonu”.

Arijan Lakić je ogromno iznenađenje, gotovo anoniman kad je prošlog leta došao iz Zadra, sam se izborio i za mesto na parketu u nekoliko evroligaških mečeva i odigrao ono što se od njega tražilo, pa i više od toga.

Važio je za igrača koji je dobar u odbrani, ali bez mogućnosti da dovoljno doprinese u napadu, međutim, ta slika se promenila u finišu sezone, kada je imao neverovatne procente šuta za tri poena.

Balša Koprivica je tek u ABA i KLS ligi pokazivao koliko može i da mu nedostaje malo da postane evroligaški kalibar, dok je Mario Nakić dobro počeo sezonu, a onda su ga zaustavile povrede koje su trajale mesecima.

Na kraju, Partizan je završnicu plej-ofa KLS bio primoran da igra sa četiri juniora, trenerom Bogdanom Karaičićem na klupi i Dvejnom Vašingtonom kao odlučujućom opcijom u napadu.

Svi oni, Obradovićev pomoćnik, mladi igrači i nepredvidivi Amerikanac su pokazali veliki talenat i u mnogome doprineli neočekivanom osvajanju rofeja.

Klub sad ima trogodišnji ugovor sa Evroligom, možda će neko od juniora dobiti priliku i u toj konkurenciji, ali ono što je neophodno je da imaju minutažu u godinama kada prelaze iz juniorske u seniorsku košarku.