Ove sportske sezone blistaju rukometašice „Medicinara“, fudbaleri „Mačve“ i vaterpolisti, a izvanredne rezultate postigli su i kajakaši „Zorke“. U ligaškom delu prvenstva „Medicinar“ je bio prvi, a u plej-ofu vode sa dva boda prednosti.
Ukoliko osvoje titulu, to će biti najveći uspeh Šapčanki od postojanja kluba, a Šabac će s pravom nositi ime grada rukometa jer su i rukometaši „Metaloplastike“ poneli titulu šampiona, doduše znatno ranije.
Pre četiri godine „Medicinar“ je bio u velikoj krizi, čak i u nižem rangu takmičenja, ali je zahvaljujući entuzijazmu i upornim radom klub stao na noge, i ove sezone pobeđuje sve redom. Pravi rival biće im prošlogodišnji prvak „Bekament“, sa kojim igraju derbi već u subotu. Nosilac igre je vanserijska igračica Ana Radović, povratnik u klub svoje mladosti, a osvajala je srebrnu medalju na Olimpijadi u Londonu i nosila igru prvaka Crne Gore. Lagano postiže po petnaestak golova, a drži rekord sa 22 gola na jednoj utakmici.
Ipak, Šapčani se najviše raduju uspesima fudbalera „Mačve“. Oni su prvi put osvojili titulu jesenjeg prvaka Prve lige i vode sa devet bodova prednosti ispred užičke „Slobode“. Posebno raduje povratak publike, jer se na stadionu okupi i do tri hiljade gledalaca, što je brojka za svako poštovanje u srpskom fudbalu u ovoj ligi. Ukoliko osvoji titulu, „Mačva“ će se posle 65 godina naći u najelitnijem fudbalskom takmičenju. A kroz klub su prošli brojni kvalitetni fudbaleri, ali je Superliga bila neispunjeni san. Prethodno je „Mačva“ dugo tavorila u Srpskoj ligi, imala finansijske probleme, ali je dovođenjem trenera Rogana i kada je za predsednika kluba izabran Ivica Kralj, ekipa dobila na samopouzdanju, i što je najvažnije, osvaja bodove na strani. To bi bio i najbolji način da se obeleži stogodišnjica kluba osnovanog davne 1919. godine, i od milošte nazvan „Provincijski Urugvaj“. Bolji poznavaoci srpskog fudbala ukazuju da je za takmičenje u Superligi potrebno barem pola miliona evra, a „Mačva“ od grada dobija nešto manje do 200.000 evra. Biće teško doći do željene cifre, jer ni šabačka preduzeća nisu u prilici da budu izdašniji sponzori.
Za mnoge je vrlo prijatno iznenađenje i uspeh vaterpolista. Klub koji je desetak prethodnih godina trenirao i igrao utakmice na strani, u Novom Sadu, Beogradu i Obrenovcu, tek 2015. dobio je zatvoreni bazen. Iz lige u ligu, a upravo je završio uspešnu sezonu u regionalnoj ligi, osvojivši treće mesto, ali i sa pobedama nad daleko renomiranijim klubovima kao što su POŠK, Primorac, Crvena zvezda, naučili su na teškoće igrači izgaraju do zadnjeg zvižduka. Za šabačke prilike krasi ih fantastična atmosfera koju stvaraju navijači, sa bubnjevima i zurlama…
I u ovoj izuzetnoj skupini najkvalitetnijih klubova je i Kajakaški klub „Zorka“. Kajakaši su osvajali medalje na Olimpijadi u Rio de Žaneiru, kao i na svetskim i evropskim prvenstvima. Posebna vrednost su najmlađi kajakaši i kanuisti, a pravi praznik za oči kada se čitava flotila čamaca pojavi na Savi.
Upravo ova četiri kluba imaju prioritet kod finansiranja iz gradskog budžeta. Postoje jasna pravila, a godišnje se iz budžeta raspodeli oko sto miliona dinara. Međutim, u gradu radi više od stotinu klubova i vrednuju se po kvalitetu i uspesima. Poređenja radi, samo u borilačkim sportovima ima 17 klubova. Tu su, na primer, tekvondisti koji nastupaju za reprezentaciju i osvajaju brojne medalje na domaćim i međunarodnim takmičenjima, Rvački klub „Vitez“, karatisti, bokseri… Ono što ohrabruje su bazični sportovi, jer u Šapcu rade tri atletska kluba. Takmičari su prisutni na prvenstvima Srbije i Balkana i posle dugo vremena osvajaju i medalje. O interesovanju za atletiku dovoljno govori da se ovde najbolje organizuje kros RTS, i da na školskim takmičenjima šabački učenici dostojno predstavljaju budućnost atletike.
U elitnom takmičenju su i košarkašice, a na najboljem putu su i odbojkaši da uđu u prvu ligu. Posebno mesto ima konjički sport. Hipodrom u Šapcu ima najbolju travnatu stazu u zemlji, sa 11 trkačkih dana prednjači u ovom sportu, a kao šlag na torti je trka „Kralja Aleksandra“, nekadašnji Kup maršala Tita. Na hipodromu se okupi i do pet hiljada gledalaca, a ovde svoja grla drže i prestižne štale iz drugih mesta.
„Metaloplastika“ se ne zaboravlja
Decenijama se prepričavaju uspesi šabačkih „vanzemaljaca“, dvostrukih prvaka Evrope, osvajača svega što se moglo osvojiti. To je bilo sredinom osamdesetih godina, da bi „Metaloplastika“, posle dugo vremena, prošle godine osvojila Kup Srbije. Međutim, gotovo pola tima je otišlo, a mlađana ekipa ove sezone boriće se u plej-autu. No, „Metaloplastika“ je ponos grada, i bez sumnje će opstati u najkvalitetnijem takmičenju u koji je ušla 1974. godine, i od tada bez ijedne afere opstajala u rukometnom sportu.
„Mačva“ bez pomoćnog terena
Za takmičenje u Superligi stadion „Mačve“ moraće da se znatno preuredi. Nedostaju reflektori za noćne utakmice, semafor, toaleti za gledaoce… Očekuje se da bi tu i FIFA mogla da pomogne s obzirom da „Mačva“ 2019. obeležava stogodišnjicu postojanja. Prošle godine ugrađeno je oko pet hiljada sedišta, ali još uvek nije urađena severna tribina. Za klub ovakvog renomea problem je što nema pomoćni teren, nego koristi obližnji pomoćni teren na gradskom stadionu. S druge strane gradski stadion izgrađen je 1972. godine, ali je pogrešno postavljen, tako da su golovi okrenuti u smeru istok – zapad. Te godine je na atletskoj stazi od rupkora Dane Korica postavio jugoslovenski rekord na 2.000 metara, ali staza nije obnavljana za sve ovo vreme. Ipak, u gradskom budžetu izdvojena su sredstva za modernu tartan stazu, ali je bio problem kod javnih nabavki, jer to radi samo jedna ili dve firme u zemlji.
Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
