Foto: S. Župljanin

U 68. minutu prve zvanične utakmice plavo – belih u ovoj sezoni postigao je neodbranjiv gol, kojim je doneo prednost svom timu, da bi sedam minuta kasnije u pokušaju da sam sebi da dug for i tako protrči pored Pajovića, ne bi li se našao oči u oči sa golmanom Živkovićem, ostao u mestu, jer je lopta igrača Novog Pazara slučajno pogodila u ruku. Tako je brzonogi Uzbekistanac ostao uskraćen za siguran gol, a Pajović je zbog drugog žutog kartona isključen iz igre i na taj način eliminisan iz ekipe za sledeći meč.. Ono što u najavi nikako nije izgledalo dobro, ni po tim ni po Pajovića, ispostaviće se kao dobar potez. Minut posle isključenja, Miloš Tintor postavio je konačan rezultat utakmice – 1:1. Ubrzo posle ovog događaja u klub stiže kolega po radnom mestu, Darko Stanojević, a drugi igrač sa istim zadacima Miloš Tintor nepromišljeno dobija crveni karton u duelu sa Radom, potom se i povređuje, što Pajoviću ponovo otvara vrata prvog tima. Kako sutra u duel sa Napretkom Novi Pazar, najverovatnije ulazi bez povređenog Tintora i Stanojevića, koji je nakupio četiri žuta kartona, Pajovićeve obaveze biće duplirane. Kontinuitet i konstantnost sa sobom donose i sigurnost. To se u slučaju ovog fudbalera najbolje videlo u meču protiv niškog Radničkog. Samo zajedljivi i oni kojima je večito dlaka u jajetu to neće ili ne žele da primete:

-Malo sam igrao obzirom na vreme provedeno u klubu. Ne znam, možda je ovo taj moj trenutak, možda i nije, ko to može znati? Na meni je da ćutim i radim, sve ostalo je na drugima. Želim da verujem da su se stvari od utakmice sa Radničkim okrenule na moju i vodenicu ekipe. Ono što se dešavalo u Surdulici želim da izbrišem iz sećanja, jer to sa fudbalom ima malo dodirnih tačaka. Pre meča sa Nišlijama imali smo igru, falili su rezultati i sreća. Faktor fortuna nikad u fudbalu nije bio presudan, ali kad ti u dugom nizu okrene leđa, kao što je to bilo u našem slučaju, ume da bude. Najbolje što se dogodilo u tom teškom meču sa Radničkim je rezultat, i to ne kao plod slučajnosti, već dobre igre i, naravno, što nas je sreća pogledala taman onoliko koliko nas pre toga nije. Bilo bi idealno da nam po toj matrici ide i u nastavku prvenstva, što i nije nemoguće kad se zasluži. A mi jesmo zaslužili da zrnce sreće češće prevagne na našu umesto na protivničku stranu – kaže Pajović.

Večita tema u novopazarskoj fudbalskoj javnosti je nedostatak Pazaraca u najboljem timu. Ove sezone taj argument je dobrano osporen. Glavna uloga Envera Alivodića, značajne role Irfana Vusljanina, Anesa Ruševića i Lazara Pajovića i ,za sada, epizode Denisa Biševca i Ervina Kačara su takve da ne mogu a da ne ostanu neprimećene.

-Ima nas u timu, ali i pri timu. To je mnogo važno zbog gledalaca, suštinski nije i najvažnije. Tu su još i Bajramlić, Avdić, Nićiforović, Ibrahimović i Brunčević. Govorim u svoje ime, a znam da i ostali tako misle.Ne verujem da postoji iko od nas da nije sanjao dan kada će istrčati na travu našeg stadiona pred ispunjenim tribinama. Malo je ekipa u Superligi, u stvari ne znam da li i postoje, ko je za najboljeg igrača imaju domaćeg fudbalera. Svi zajedno bi trebalo da budemo ponosni što nas predvodi Enver Alivodić. Fenomenalan je igrač i čovek. Neverovatno je koliko on vuče ovaj tim. Kod njega se utakmica i trening ni po čemu ne razlikuju. I zbog toga je to što jeste, jedan od najvećih znalaca u našem fudbalu. Nemam dilemu, pripada odabranoj grupi, u pet najboljih igrača lige.On i Irfan Vusljanin najiskusniji su u sastavu , a igraju kao da im od svake utakmice zavisi mesto u timu. Sjajni su na terenu i van njega, predstavljaju tandem savršene podrške za svakog od nas – priča u superlativu Pajović o nosiocima igre Novog Pazara.

Kao i ostalim defanzivnim fudbalerima i njemu je jasno da se s tih pozicija teško stiče velika popularnost, ali “ i mi i publika volimo kad jako, muški i bez pardona ulazimo u vazdušne i duele na zemlji. Jedino što to nije dovoljno da bi se pariralo u popularnosti igračima iz ofanzivne linije. E, kad si dobar u tom delu posla, pa još postižeš golove, to je nešto drugo. Uživao sam igrajući protiv Vojvodine, čuvajući jakog sa i bez lopte Trujića. Mislim da je to meč koji bi me kompletno zadovoljio da je rezultat bio drugačiji, a trebalo je po viđenom. Pristao bih da odigram i za nijansu lošije, samo da ih u sredu eliminišemo iz daljeg takmičenja u kupu“

Poslednje tri utakmice u oktobru Novi Pazar će igrati na Gradskom stadionu. One u šampionatu sa Napretkom i Bačkom imaju ogromnu važnost i umnogome mogu da odrede sudbinu ekipe u nastavku šampionata:

To što smo domaćini nosi prednost, ali ne i odlučujuću. Takva je liga da nijedna pobeda ne pada s neba. Dodatni problem stvara nam situacija nastala posle meča u Surdulici. U velikom smo hendikepu zbog nezasluženo dodeljenog crvenog kartona našem najboljem igraču Alivodiću. Izostaje i Stanojević, i to baš onda kada smo se u potpunosti uigrali. Napredak je kao gost i protiv najjačih pokazao koliko je nezgodan. Ne smemo da zaboravimo da su u Beogradu „otkinuli“ bod Zvezdi, i da neki rezultati Bačke govore da oni nisu slučajno u eliti. Ipak, naša najveća prednost su navijači. Zajedno sa njima pokazali smo da i od na papiru jačih umemo da budemo jači. Sad kad smo igrački desetkovani njihova podrška nam je važnija nego ikad. Nadam se da će i oni prepoznati značaj ovog trenutka i da će sutra ispuniti tribine Gradskog stadiona. Time bi bio obezbeđen jedan od glavnih preduslova koji vodi do pobede nad Napretkom, a potom i nad Bačkom – optimista je Pajović.

 

Početak u Akademiji fudbala "As"

Pajović je rođen je 26. avgusta 1991. godine u Novom Pazaru. Visok je 1,87, igra na poziciji štopera i povremeno na poziciji zadnjeg veznog fudbalera.. Prve fudbalske korake pravi u Akademiji fudbala As iz Novog Pazara. Godine 2007. prelazi u kadetski tim Novog Pazara, koji vodi trener Fikret Grbović. Dve godine kasnije otišao je u beogradski Hajduk sa Liona u kojem je proveo četiri sezone. Kao igrač ovog kluba nastupao je na turniru u Koreji, koji je reprezentacija Srpske lige – Beograd uspela da osvoji. Igrao je i u Kolubari iz Lazarevca. U Novi Pazar se vratio 2014. godine. Od tada do danas za prvi tim odigrao je 20 utakmica i postigao jedan gol i to u poslednjem kolu prođlog šampionata. U završnici istog šampionata, u utakmici sa Spartakom, poneo je i kapitensku traku prvog tima Novog Pazara. Između dva boravka van Pazara trenirali su ga, bivši fudbaler Crvene zvezde Vinko Marinović, Dražen Dukić, Slobodan Kuljanin, Goran Lazarević i Jovica Milekić

 

Četvrtfinale Kupa cilj’]

Žreb za utakmice osmine finala Kupa Srbije mogao je da bude i povoljniji za Novi Pazar – kaže Pajović i ocenjuje da „imaju odličan, ali ne i nepobediv tim. Nisu nas nadigrali u prvenstvenom meču, a u prilog nam ide i to što je u poslednje vreme i kod njih primetan mali pad u formi. Izgubili su u nedelju u Lučanima i time pokazali da su ranjivi. Poznajemo se dobro, znamo ko su njihove glavne poluge, pa i pored toga mislimo da je došlo vreme da i mi postignemo jedan rezultat za pamćenje u kupu. Šampionat nam je mnogo važniji, što ne znači da nećemo dati sve od sebe da Novi Pazar prvi put u istoriji uvedemo u četvrtfinale Kupa Srbije“

 

Poraz u 12. kolu’]

U utakmici 12. kola sa Radnikom u Surdulici, koju je Novi Pazar izgubio 3:1 (2:1), sastav Zorana Govedarice 61 minut igrao je sa desetoricom fudbalera, zbog isključenja Envera Alivodića u 29. minutu. Iz gostujućeg tima upućeni su oštri protesti na adresu kragujevačkog sudije Bojana Nikolića, koji se smatra direktnim krivcem za poraz Novog Pazara. Golove za Radnik postigli su Radović u 37, Milovanović u 41. i Nikolić u 85. minutu, a za Novi Pazar Alivodić u 22. minutu. Sutra od 17:00 Novi Pazar na Gradskom stadionu dočekuje ekipu Napretka iz Kruševca.