Foto: P. LeševićSlogan – Košarka je sport malih gradova, savršeno ide uz ako ne najpopularniji onda najtrofejniji domaći sport.
Neka od najvećih imena igre pod obručima primetili su lokalni košarkaški zanesenjaci i na taj način im otvorili put do zvezda. Tu ulogu u KK Tutin, osnovanom 2002. godine, preuzeo je čovek iz komšiluka. U malu košarkašku sredinu vođen životnim putevima 2010. godine stigao je momak iz Prijepolja, centra koji uz Čačak važi za bastion naše košarke, Izudin Kajević (37). Igračka karijera Izudina Kajevića krenula je iz rodnog Prijepolja, a vodila ga je preko Priboja, leskovačkog Zdravlja, Bijelog Polja i do sarajevske Bosne. Iz igračkih dana posebno je ponosan na tri događaja.
-Bio sam deo ekipe Prijepolja 2001. godine na Prvim obnovljenim MOSI i Sandžačkim igrama u Novom Pazaru. To nikada neću zaboraviti, kao i košarkaški kamp na Divčibarama 1999. godine pod vođstvom koordinatora Dragoljuba Pljakića, na kojem sam se kao mlad igrač našao u društvu Vladimira Radmanovića, Dušana Kecmana, Jovana Koprivice-punog srca se priseća Kajević. Nedostatak dvorane sportova sputava klub i njega da jednu lepu i zdravu priču zaokruže na najbolji način, formiranjem seniorskog tima. Sve ostalo postoji.
– Da imamo dvoranu igrali bismo ozbiljnu ulogu u Drugoj srpskoj ligi. Školska sala je neadekvatna zbog malih dimenzija, a još uvek nemamo ni zglobne obruče. Momke koji imaju od 21 do 23 godine nekako smo uspeli da zadržimo, igramo prijateljske utakmice, ali je velika šteta što nismo uključeni u neku ligu. To kažem i zato što je Tutin primer kako treba da bude organizovan jedan klub, uprava je takva da bi je svi poželeli, a tu su i licencirani treneri, što u današnje vreme i nije tako čest slučaj, priča Izudin Kajević. Ističe da u opštini imaju partnera koji im maksimalno pomaže.
„Kvalitet malih sredina je i u tome da uvek postoji neko ko vam se nađe pri ruci kad je teško. Tadašnji direktor Ustanove za sport Jusuf Sinanović stao je uz klub kad smo bili nejaki i kad je bilo baš teško. Uz nas su i brojni sponzori uz čiju podršku lako rešavamo probleme vezane za sportsku opremu. Obećanja da će se dvorana dovršiti iz godine u godinu se nižu, ne znam šta se dešava, koliko sam načuo u ministarstvu je potpisan sporazum o njenom završetku, pa se nadam da će dvorana koja je počela da se gradi početkom veka konačno biti data na upotrebu sportistima. Zato što je nemamo na gubitku su talentovana deca u svim sportovima. Ostalo imamo“, željno Kajević iščekuje dan kada će dvorana otvoriti svoja vrata sportistima.
Nepostojanje seniorskog sastava odlično je pokriveno svim ostalim selekcijama. Izudin Kajević i njegov najbliži saradnik Irfan Martinović ponosni su na mini basket školu, mlađe pionirsku, pionirsku, kadetsku i juniorsku selekciju. To ukupno čini bazu od stotinak dece kojima treba pridodati i žensku košarkašku grupu u koju je uključeno 50 devojčica.
„Svake godine u regionalnim ligama takmičili smo se sa dve selekcije, ove sezone i tu smo napravili pomak uključivši i treću ekipu (mlađi pioniri, pioniri i kadeti). Za sada, iz objektivnih razloga nismo u mogućnosti da i juniorski sastav proveravamo kroz ligaška takmičenja“, kaže Kajević.
Godinu dana po dolasku u KK Tutin mlađe kategorije predvođene Izudinom Kajevićem ulaze u takmičarski program. Bila je 2011. godina. Pošto dolazi iz prave košarkaške sredine kao što je Prijepolje, Kajević nije očekivao da će klub lako postaviti na noge.
„Nije ni bilo jednostavno, ali vredelo je, jer sad imamo zdravu sredinu koja iz godine u godinu raste u svakom pogledu. Generacija 1995/96 je na neki način istorijska. Godinu dana po dolasku u Tutin s njima se pojavljujem u ligi regiona. Nikada pre toga Tutin nije imao takmičarski sastav. Osvojeno treće mesto na kraju prvenstva ubedilo me je da košarka u ovom gradu ima budućnost. Bila je to sjajna ekipa igrača i ljudi. Danas kad se pogledaju dostignuća mlađih kategorija KK Tutin na nivou regiona s potpunim pravom se može reći da smo postali veoma ozbiljan klub. Rezultatski posle prvog dela lige kadeti najbolje stoje, za njima mnogo ne zaostaju ni mlađi pioniri“, smatra naš sagovornik.
Ulaskom u KLS i rezultatima u prvoligaškoj konkurenciji, Novi Pazar je ove godine podigao interesovanje za košarku do stepena koji ona ranije nikada nije imala na ovim prostorima.
„Kada govorimo o prvom timu Novog Pazara treba reći da je to sjajna priča. Ništa bolje za popularnost košarke na našem podneblju nije moglo da se dogodi. Nama koji smo u košarci taj uspeh donosi samo benefite, jer deca prilikom odabira sporta kojem će se prikloniti sad uglavnom biraju košarku. Kad nemamo utakmice naši igrači redovno dolaze u Pendik kako bi pratili KLS, jer zaista ima šta da se vidi. Još samo da Novi Pazar postane regionalni centar svih mlađih kategorija, uslovi za tako nešto postoje“, iskreno će Kajević.
KK Tutin održava vrlo bliske i prijateljske odnose sa klubovima iz najbližeg okruženja.
„Najbolje sarađujemo sa Starim Rasom, ali i klubovima iz Prijepolja, kao i Nove Varoši. Dopada mi se rad braća Petrović u Starom Rasu, mislim da su oni najbolji primer kako treba organizovati mlađe kategorije. Izuzetne dobre odnose održavamo sa Gordanom Todorovićem, stručnim saradnikom za mlađe kategorije KSS. Mnogo nam je pomogao na mojim počecima u Tutinu. Prošle godine dolazila nam je i odradila nekoliko treninga nekadašnja reprezentativka Milica Dabović. Planiramo još niz gostovanja s akcentom na popularizovanju košarke“, najavljuje Kajević.
Kadeti ponos Tutina
Sa utakmicom manje kadetski tim Tutina u Raško – kosovsko – metohijskoj ligi KSS zauzima posle prvog dela prvenstva treće mesto, to je trenutno i najbolji tutinski košarkaški sastav, a čine ga: Nikola Savić, Bogdan Savić, Pavle Stašević, Belmin Gegić, Melvin Azemović, Samid Pepić, Martin Beloica, Mersid Ragipović, Orhan Derdemez, Filip Račić (na slici) – nedostaju: Aleksa Savić, Ensar Čuljević, Belmin Tutić,Amar Kožar, Senad Muminović, Amar Preljević i Irfan Leković.
Prijatelj Sejo
Sead Hadžifejzović jedan od najboljih košarkaša Novog Pazara je kao i Kajević Prijepoljac. Za kratko vreme postao je ljubimac novopazarske publike. O Hadžifejzoviću, Kajević ima samo lepe reči.
-Veliki smo prijatelji. Sejo je, pre svega, veliki čovek, pa tek onda sjajan košarkaš. U zenitu je karijere, zna da povuče i podigne tim nošen onom istom željom i žarom koji je imao i na početku karijere. On nije centar, a videli ste kako se snalazi i na toj poziciji među divovima. Novi Pazar je s njim i njegovom mentalnom i fizičkom snagom toliko mnogo dobio da je to ono nešto što nikako ne možete da ne primetite – kaže o svom prijatelju i sugrađaninu – Kajević.
Prijepolje i Divac
U Tutinu je Kajević formirao porodicu, supruga Mersiha je psiholog, dve ćerkice Medina i Esma treniraju košarku, sin Omer je još mali i verovatno budući košarkaš. Ipak i posle osam godina koliko je stanovnik Tutina, Kajević ni u jednom razgovoru ne može a da se ne dotakne Prijepolja. „Prijepolje je moj grad. Za kratko vreme stekao sam mnogo prijatelja i ljudi koje poštujem u Tutinu, ali mi Prijepoljci smo specifični. Gde god da odemo ne možemo bez rodnog grada“, kaže Kajević.
Sinonim za prijepoljsku košarku i sport je Vlade Divac. Najpoznatiji i najbolji jeste, ali nije i jedini. Da je grad na Limu nepresušan izvor talenata pokazuje i sadašnjost. „Osim Seada Hadžifejzovića u Novom Pazaru, još dvojica Prijepoljaca igraju KLS, Aleksandar Langović je u OKK Beogradu, a Filip Pejović u Metalcu iz Valjeva, dok je Filip Zekavičić do pre dvadesetak dana nosio dres čačanskog Borca“, ističe Kajević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
