Nole, Aca i siromaštvo duha

Kada napuni 18 godina i kroči u svet odraslih ni rođeno dete vas više ne sluša. I moj automobil, koji je u novembru postao punoletan, posle toliko vremena radi šta mu je volja.

A jedan “teniski deda” je u nedelju, 18 godina kasnije, stajao ponosan na istom mestu gde je u januaru 2008. nokautirao teniskog Alija, Congu, i osvojio prvi grend slem trofej od rekordnih 24.

Doduše, prvi put posle 10 pobedničkih govora, morao je da se obrati publici na “Rod Lejver areni” kao uvodni govornik. Poražen, a nije izgubio. Propali teniser, “made in Serbia” Novak Đoković.

Kako će samo moći da pripoveda potomcima šta je sve proživeo dok nije stigao do trke sa Brzim Gonzalesom iz Španije Alkarazom, trenutno najboljim teniserom planete.

Biće to ona filmska storija po istinitom događaju, koja slama i najtvrđa srca. A, njegovim oponentnima i progoniteljima u majci Srbiji ostaće samo ribolovačke priče ispunjene siromaštvom duha. Jeftini štosevi, etikete, uvrede…

Ali, tako je to kada se propali teniser usudi da otvoreno podrži studentske i građanske proteste u Srbiji pokrenute posle tragedije u Novom Sadu. Ko je, bre, on?

Izgleda da Novak nije smeo da izgovori ono čuveno “studenti su u pravu”. Usledili su niski napadi, vređanje, njegovi rezultati u delu “medija” se prezentuju godinu dana kroz fusnote. Ili ga nema.

Sve to je rezultat otvorenog stajanja na stranu običnih ljudi koji se bore za, kako reče u Melburnu, “pravdu i istinu koje uvek pobede”. Tako je barem propali teniser okarakterisao bunt mladih i nezadovoljnih u Srbiji.

Novak je tokom karijere sve uspehe postigao krvavim radom. Zahvaljujući talentu, upornosti, veri u sebe, zahvaljujući posvećenosti i znanju. Svemu onome protiv čega se režim grčevito bori.

I dok se svet divi nadljudskim ostvarenjima 38-godišnjeg Srbina jedan njegov sunarodnik je pokušao sebe da stavi u prvi plan i tokom Đokovićevog finala sa Alkarazom. Tužno je što je u pitanju predsednik svih građana koji je imao nasušnu potrebu da sa nacionalne frekvencije objasni ljudima da on zapravo iz sveg srca navija za čoveka kojeg su njegovi brojni robovi nazivali raznim pogrdnim imenima i pokušavali da ga omalovaže. Kojeg su sa turnirom iselili iz Beograda u Atinu.

Novaku su posle svega dali samo motiv više. Otuda i ne čudi što je iz Melburna poslao jasnu poruku napaćenom narodu u Srbiji: “Ljudi, istrajte”… Do pobede, dok sa scene ne siđu ljudi koji seju siromaštvo duha.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Bonus video: Nebojša Višković o Novaku Đokoviću