Evroliga privodi kraju svoju drugu godinu u novom formatu i pred Fajnal-for koji će se odigrati od 18-20. maja u beogradskoj Štark areni pokazala da su iznenađenja u takvom sistemu veoma retka, ali ipak moguća.
Među četiri probrana tima našao se i Žalgiris, ekipa koju pred početak sezone niko nije stavljao ni u najširi krug favorita. Nije „skromni“ budžet jedini razlog za to, ni roster nije ulivao prostora za optimizam. „Iks faktor“, pokazalo se, nalazio se na klupi, Šarunas Jasikevičijus je u svojoj tek drugoj samostalnoj trenerskoj sezoni doveo svoju ekipu na njen prvi fajnal-for i tako stao uz rame jednom Željku Obradoviću koji je već u debitantskoj sezoni Evroligu i osvojio. Zanimljivo je i da Žalgiris nije njegov „matični“ klub, karijeru je počeo u rivalskom LJetvos Ritasu, a za „zelene“ je odigrao samo poslednju igračku sezonu.
Ono što je 19 godina nakon što je Žalgiris osvojio svoju prvu i jedinu Evroligu bilo presudno baš je rukopis nekad velikog asa: na parketu je bio tim, i svakog trenutka je to bilo najvažnije. Igrali su disciplinovano ali i raznovrsno, šut kao najjača odlika litvanske košarkaške škole jeste bio važan, ali ne i jedini argument ekipe. Ligu su završili na šestom mestu, mogli su uz malo sreće i bolje da se plasiraju, ali su u plej-ofu potpuno nadigrali favorizovani Olimpijakos i ostvarili zaista veliki uspeh. Jasikevičijus je, inače, jedini igrač koji je sa tri različita tima (Barselona, Makabi, Panatinaikos) osvajao titule prvaka Evrope, a u Beogradu će imati (prvu) priliku da posle Armenaka Alahačiana, Lolo Sainza i Svetislava Pešića, osvoji evropsku titulu i kao igrač, i kao trener.
Nasuprot sebe u polufinalu imaće svog bivšeg trenera u Panatinaikosu i definitivno najveću legendu Evrolige Željka Obradovića. Fenerbahče koji do pre četiri godine nije postojao na karti košarkaške Evrope, po četvrti put zaredom doveo je na završni turnir, prvi put u Madridu 2015. završio je kao četvrti, godinu dana kasnije izgubio je posle produžetka finale od CSKA, da bi se lane revanširao „Armejcima“ i doneo svom klubu, ali i turskoj klupskoj košarci, prvu titulu u istoriji. Jeste da je Fener i pre sezone bio „viđen“ na završnici, ali bilo je i razloga za skepsu jer su iz prošlogodišnjeg tima falila dva bitna igrača, Bogdanović i Judo. Obradović je sve opet odlično skockao, prilagodio igru drugačijem rosteru i bez problema doveo ekipu u priliku da brani trofej. O činjenici da je to njemu lično 17. fajnal-for i da će baš u Beogradu imati priliku da osvoji svoj 10. trofej Evrolige, ne treba trođiti mnogo reči. Osim fanatične publike koja će u velikom broju sigurno doputovati u srpsku prestonicu, Fenerbahče će zbog Obradovića, Kalinića i Gudurića, sigurno imati podršku i od domaće publike.
Kao najveći favorit pre početka sezone tipovan je CSKA i on je to svojim nastupom potpuno potvrdio. Od početka do kraja bili su na prvoj poziciji, jednostavno su dominirali, čak ni povrede bitnih igrača koje su ih tu i tamo spopadale, nisu nijednog trenutka doveli u pitanje njihovu lidersku poziciju. Kompenzovan je odlazak Teodosića, što se pre sezone nalazilo pred upitnikom, tim koji imponuje atletskim sposobnostima i dužinom klupe, i u Beogradu je verovatno favorit broj jedan. To će biti njihov 15. završni turnir u poslednjih 16 godina, a CSKA će juriti svoju osmu titulu prvaka Evrope. U Beogradu će zaigrati ćak devet igrača koji su 2016. osvojili Evroligu na čelu sa trenerom Dimitrisom Itudisom. Među njima će biti i Viktor Krijapa kojem će ovo biti čak 12 fajnal-for i Kajl Hajns koji će biti u prilici da postane drugi igrač u istoriji, posle Dina Menegina, koji je osvojio više od jedne titule sa dva različita tima, do sada je bio dva puta prvak sa Olimpijakosom i jednom sa CSKA.
Protivnik Moskovljanima u polufinalu biće Real Madrid, najuspešniji klub evropske košarke, koji je u različitim formatima čak devet puta bio šampion kontinenta. „Kraljevići“ če u Beogradu igrati svoj šesti fajnal-for u poslednjih osam godina, uspeli su u plej-ofu da brejknu Panatinaikos. A na startu sezone nije tako izgledalo, MVP prošlogodišnje Evrolige Serhio LJulj doživeo je tešku povredu i predviđena mu je pauza od najmanje sedam meseci. Malo je ko verovao da će uz povrede Rendolfa i Kuzmića, i još mnogo malera tokom sezone Real uspeti da o(p)stane u samom vrhu, ali je malo po malo slagao kockice, nekako se domogao petog mesta i pole prvog poraza od 30 razlike eliminiše „kontroverzni“ PAO. Čak šest igrača koji su 2015. osvojili Evroligu su i dalje u klubu, Serhio Rodrigez koji je tada bio u Realu, u Beogradu će predvoditi CSKA protiv svog bivšeg kluba. Uz oporavljenog LJulja, Real je uz Žalgiris ekipa koja u Beogradu nema šta da izgubi i iz te rasterećenosti u stanju je da napravi iznenađenje.
Prognoze su ipak manje više jednoglasne: u finalu bi trebalo da se sastanu CSKA i Fenerbahče, i bila bi to repriza finala iz Berlina 2016. Na klupama bi još jednom bili Obradović i njegov dugogodišnji pomoćnik i kum Dimitris Itudis.
Raspored Fajnal-fora u Beogradu
Petak, 18. maj
CSKA – Real 18.00
Fenerbahče – Žalgiris 21.00
Nedelja 20. maj
Utakmica za treće mesto 17.00
Finale 20.00
Neočekivano bez Grka
Grčki klubovi su među najboljima u Evropi već nekoliko decenija, Panatinaikos (šest puta prvak Evrope) i Olimpijakos (tri puta) vrlo su česti učesnici fajnal-fora, dešavalo sen i da među četiri najbolje budu oba grčka tima. Od 16 završnih turnira od 2002. otkad se fajnal-forovi igraju pod okriljem ULEB-a, bez grčkih ekipa proteklo je samo pet. Zanimljivo je da su ligaški deo Olimpijakos i PAO završili kao treći i četvrti i da su obe ekipe eliminisane uprkos prednosti domaćeg terena. Odsustvo Grka sigurno će bitno smanjiti turističku najezdu na Beograd, jer je poznato da, uz Turke, grčki navijači najmasovnije putuju da bodre svoj klub.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
