Politika iz sporta nikad nije izašla

Međutim, ujdurma oko fotografija predsednika Pokreta slobodnih građana i glumca Sergeja Trifunovića sa trenerom Košarkaškog kluba Partizan Andreom Trinkijerijem i pojedincima iz ekipe i uprave crno-belih podigla je ovakvo sticanje poena kod biračkog tela na maksimalan nivo.

Zakleti politički protivnik aktuelne državne nomenklature, oličene u predsedniku države Aleksandru Vučiću, ispod tvita sa „spornom“ slikom napisao je „Čovek koji će me naterati da ponovo dolazim na tekme. I hoću“ (misleći na italijanskog šefa stručnog štaba beogradskog tima), što je u klubu iz Humske i(li) na nekoj višoj instanci shvaćeno kao političko samoreklamiranje Trifunovića. Toliko ozbiljno i opasno da je iste noći pušteno saopštenje crno-belih, gde se sveže izabranom lideru PSG prebacuje da je „uprkos tome što je osvedočeni navijač Partizana, podredio svoju navodnu ljubav prema klubu svom političkom delovanju“. Čak i da je ovakvo tumačenje Trifunovićevog postupka tačno, a njegove namere politički motivisane, u najmanju ruku je kontradiktorno i selektivno, pa i nefer, s obzirom da su isti klub i predsednik „parnog valjka“ Ostoja Mijailović u više navrata glasno i vrlo jasno (na primer) stali uz najmoćnijeg političara u novijoj istoriji naše države.

„Sa predsednikom države imam jako dobre kontakte. On pomaže Partizanu iz dva razloga: zna koliko Partizan znači Srbiji i zna kako se vodi ovaj klub. Svaki dinar će biti potrošen na budućnost i na deo prošlosti. Znam da nije često popularno govoriti o tome. Ako radite dobro i predsednik vam pruži podršku, to je normalno i nije sramota. Zvao me je posle poraza od Cedevite, bilo mu je žao što smo izgubili. Sada moramo da idemo težim putem. Neću da kažem da Vučić bdi nad Partizanom, ali imam podršku od njega…“, izjavio je svojevremeno Ostojić, inače poslanik vladajuće Srpske napredne stranke u republičkom parlamentu, s članskom kartom Nove Srbije, Velimira Ilića, od 2000. do 2015. godine.

– Sport i sportisti su uvek dobrodošli političarima za samoreklamu i(li) kampanje njihovih partija, pogotovo kada pobeđuju, osvajaju medalje i titule. Setimo se samo selektora ženske odbojkaške reprezentacije Zorana Terzića i njegovog poklanjanja zlata sa Svetskog prvenstva predsedniku Vučiću, jer ih je ovaj, eto, gledao svakog dana. Dakle, radi se o uobičajenoj pojavi, s tim što joj je „slučaj Trifunović“ dao novu dimenziju – kaže za Danas urednik Balkanske istraživačke novinarske mreže Slobodan Georgijev.

Za njegov pojam, slučajno fotografisanje u restoranu poslužilo je „svrsi“.

– Dobro je što je jedna takva fotografija objavljena, jer su reakcije na nju pokazale da na vezu politike i sporta imaju pravo samo oni što su na vlasti. Svi ostali su neprijatelji i zato ne smeju da rade istu stvar. Ovako je jedan tvit do kraja ogolio stvari. Smešno je kada Trifunoviću na politikanstvu prigovara visoko rangirani kadrovik SNS-a, koji je u Partizan došao samo zato što je političar, a ne zato što se razume u materiju ili da bi nešto bitno uradio s klubom. Zna se zašto je oteran trener Duško Vujošević – tvrdi naš sagovornik iz BIRN-a.

Ivica Tončev, državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije i predsednik Fudbalskog kluba Radnički, ima potpuno drugačiji stav i argumentaciju.

– Te priče o zloupotrebi sporta u političke svrhe ili mešanju politike u srpski sport su preuveličana stvar. Mislite da u upravama i na mestima predsednika klubova u Austriji, gde sam živeo 25 godina, sede vlasnici pekara, mesari ili stolari?! Ne. I njima upravljaju ljudi iz određenih političkih krugova, od integriteta i autoriteta. Da, ja sam političar, ali nije me partija poslala u Radnički. Kao rođeni Nišlija bio sam u klubu i 2004. godine, u vreme kada sam bio samo apolitičan gastarbajter. Još tada sam dao 150.000 evra, koji mi nisu nikada vraćeni – kaže za naš list Tončev, uz opasku da su i priče o kriminalu i korupciji u srpskom fudbalu i sportu generalno takođe „predimenzionirane“, jer „kako krasti tamo gde su dugovi u milionima evra?“.

– Nema govora ni o nekakvom skupljanju političkih poena. Baš suprotno. Ako ti na terenu kola krenu nizbrdo odmah krenu komentari „vidi ga, nema pojma, došao je da uništi klub“ – zaključuje naš sagovornik.

Gorčin Stojanović, reditelj i novinski analitičar društveno-političkih-sportskih dešavanja u zemlji, vezu između politike i sporta vidi kao neraskidivu simbiozu, nastalu još u vreme velike Jugoslavije.

– Krenimo od dva najveća beogradska i srpska Sportska društva, Crvene zvezde i Partizana. I ona i njihovi najveći klubovi, u fudbalu i košarci, nastali su zbog politike, uz politiku i na politički način. Nije se skupila nekakva grupa entuzijasta i napravila ih nego su nastali na tradiciji ili bolje rečeno leševima drugih klubova. Ne radi se, znači, o politizaciji klubova jer su to uvek bile političke organizacije koje su se bavile sportom. Nije politika ušla u sport, samo nikada nije izašla iz njega. Ovde ne postoje regulativa i volja da se protera, kao ponegde na istoku Evrope, premda bi bilo komplikovano preurediti vlasničke odnose u slučaju Zvezde i Partizana, s obzirom da su ih generacije građana gradile, ulagale i ulažu veliki novac u njih – kaže Stojanović za naš list.

Iz njegove vizure, ostale pojave su samo manifestacije ove isprepletenosti.

– Sve drugo ima veze sa sportskom mafijom i novcem koji se okreće u sportu. Sve te sadašnje zahvalnice velikom vođi, poput onih u vreme Tita, liče mi na scene iz Kuma 2, kada se ljube ruke Donu, jer vas štiti od nečega ili vam nešto omogućuje. Naš sport, fudbal pogotovo, predstavlja vrstu biznisa s okretanjem lake love. Možda u legalnim okvirima, ali sistemski pogrešne u svojoj osnovi, s nama građanima potpuno nejasnim tokovima para i sumnjivim legitimitetom, obično praćenim neadekvatnim sportskim postignućima. Otimačina za mesta u sportu zapravo je borba za prisustvo u novčanim tokovima, a tu se generiše i društvena moć. Politika je sekundarna – poentira Stojanović.

Zahvalnice predsedniku Vučiću

* Zoran Gajić, prvi čovek srpske odbojke

„Poštovani gospodine predsedniče, u ime Odbojkaškog saveza Srbije, lično ime i svih poklonika odbojke, želim da Vam se najsrdačnije zahvalim na novčanim sredstvima koje je Republika Srbija namenila Odbojkaškom savezu Srbije….“.

* Zvezdan Terzić, generalni direktor FK Crvena zvezda

„Imali smo veliko razumevanje državnog rukovodstva, pre svega predsednika republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je na indirektan način poslao poruku svima da Crvenoj zvezdi treba pomoć… Osećalo se nekako da njegov duh lebdi nad Marakanom…“.

* Viktor Jelenić, predsednik Vaterpolo saveza

„Više ne postoji dug saveza. Kada sam govorio na Skupštini u aprilu dug je iznosio 1,3 miliona evra. Sada smo na nuli. Veliku zahvalnost dugujemo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji nam je pomogao da rešimo tešku situaciju i da krenemo od nule…“

* Milorad Vučelić, predsednik UO FK Partizan

„Svestan sam da su moje ranije izjave tog tipa nailazile na negativan odjek u delu javnosti, ali moramo da zahvalimo premijeru Vučiću na pomoći, kao i državnim organima, Neću da se to povezuje sa kampanjom, to je jednostavno istina, prema kojoj smo obavezni ja, Partizan i partizanovci…“

* Veselin Jevrosimović, predsednik Atletskog saveza

„Imamo sreću, što je na čelu države čovek koji razume atletiku, podržava atletiku i bez čije podrške ne bi uspeli u ovome. Ovu priliku koristim da se zahvalim Aleksandru Vučiću, jer za vreme njegove vlade, mi smo uspeli da izgradimo 10 stadiona, dve dvorane…“

*** Ovo su samo neki od javnih izraza zahvalnosti predsedniku države

Medalja i od Đilasa

Posle osvajanja srebra na Svetskom prvenstvu u igri pod obručima 2014. godine, Košarkaški savez Srbije uručio je medalje članovima stručnog štaba koji ih nisu dobili posle finala u Španiji, tadašnjem predsedniku nacionalnog Olimpijskog komiteta Vladu Divcu, ministru omladine i sporta Vanji Udovičiću i sponzorima KSS, a jedno takvo odličje završilo je i u rukama ondašnjeg premijera Aleksandra Vučića, „u znak zahvalnosti za pomoć države na putu do svetskog srebra“. Tada je KSS vodio njegov veliki politički protivnik Dragan Đilas.