Posao u kome se najlakše osvaja titula: "Mister lapsus"

P { margin-bottom: 0.21cm; }Više od podataka u ličnoj karti ili broja pečata u pasošu dokaz identiteta i popularnosti TV lica kojima je glas daleko bitniji od stasa jesu komentari tokom „živih“ prenosa utakmica koje su nekada, kao i danas, bile važnije od reformi obrazovnog sistema ili promene Ustava.

– Pripreme su neophodne za svaki prenos; komentator uvek mora da računa na to da se tokom prenosa mogu dogoditi određeni nepredviđeni događaji, vanredne situacije i da to vreme on mora da popuni na kvalitetan način. Sećam se jedne situacije, prenosio sam meč Dinamo – Crvena zvezda iz Drezdena u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 1991. Na tribinama su se odjednom pojavili mladi neonacisti; napravili su veliku bakljadu, skandirali su neke uvredljive poruke zbog čega je sudija prekinuo meč na nekih 20 minuta. Režiseri u takvim situacijama imaju nepisano pravilo da ne prenose najneprijatnije scene, na tom meču recimo agresivnost policijskih pasa ili divljanje navijača… U tim prilikama do izražaja dolazi pripremljenost komentatora; koliko je zapravo u temi, sposoban da na kvalitetan način popuni prazan prostor – akcentovao je na pravom primeru Zvonko Mihajlovski koliko je priprema važna za svaki prenos koji može nenadano da „odluta“ sa sportskih terena u nepoznatom pravcu.

Uz današnje komentatore često ide prefiks „internet“ jer zahvaljujući modernoj tehnologiji mogu lakše da prikupe podatke zbog čije su obimnosti police u privatnoj biblioteci gospodina Mihajlovskog ispunjene raznim sveskama, fasciklama…

– Velika je razlika između današnjih i komentatora u moje vreme. Mi nismo imali kompjutere, internet, tako da je priprema iziskivala mnogo veće napore i posvećenost. Morao si da imaš besprekornu dokumentaciju, fascikle, da detaljno beležiš podatke do kojih bi došao. Mi smo, recimo, odlazili na treninge, pred večite derbije družili bismo se sa trenerima, igračima i od njih bismo dobijali informacije. Ilustrujući koliko su pripreme važne citirao bih Napoleona Bonapartu: „Ako su pripreme teške – posao je lak“. Danas komentatori previše koriste statističke podatke tokom prenosa zaboravljajući da je „višak informacija manjak smisla“.

U bogatoj biografiji ostaće zabeleženo da je Mihajlovski bio prvi komentator koji je prenosio teniske mečeve sa lica mesta. Kao reprezentativac Jugoslavije u hokeju bio je učesnik na čak četiri svetska prvenstva, tako da su mu prenosi mečeva sa leda predstavljali pravu poslasticu, u odnosu na teniske duele u kojima je bio zadužen za praćenje rezultata i ništa više od toga.

– Ja sam prvi komentator koji je počeo da prenosi tenis; prvi sam odlazio na Rolan Garos, Vimbldon, US open. Hokej je bio moja materija, s obzirom da sam kao mlad bio reprezentativac naše zemlje u tom sportu, učestvovao sam na četiri svetska prvenstva. U odnosu na hokej, tenis je za mene bio nepoznanica… Prepoznavao sam osnovne elemente, ali ništa više od toga. Zato sam tokom prenosa uvek imao stručne konsultante Radmila Armenulića ili Gorana Bubnja koji su bili zaduženi za objašnjavanje udaraca, a ja za rezultat. Vremenom sam uz njih i sam postao bolji poznavalac tenisa.

Decenijski rad na nacionalnoj televiziji podrazumevao je i prenose sportova na čije je pojavljivanje na TV ekranima i sam Mihajlovski prebacivao kanal. Prilikom takvih prenosa njegova umešnost i snalažljivost dolazili su do izražaja, ali su takođe takvi događaji predstavljali idealan poligon za lapsuse.

– U karijeri sam dobio nagradu „zlatni mikrofon“ koju su mi dodelile moje kolege, ali i „mister lapsus“ za omašku tokom prenosa. Sećam se da sam je dobio potpuno zasluženo: u pitanju su bili skijaški skokovi koje nisam dobro poznavao, ali sam tokom prenosa nordijskog skijanja morao da „uskočim“ u prenos samih skokova. Takmičenje je dugo trajalo; zalet pri skoku se meri u kilometrima na čas, a sam skok u metrima. U pitanju je bio finski takmičar za kojeg sam pri doskoku rekao da je skočio 120 kilometara na čas. Odmah su se sutra pojavili simpatični naslovi tipa: „Zaleteo se u Obersdorfu, a sleteo u Austriji“. Takmičenje je bilo u Obersdorfu, tačnije u Nemačkoj, a ljudi koji su se bavili lapsusima izračunali su da bi na taj način Finac sleteo u Austriji – i danas se Mihajlovski nasmeje kada se seti tog lapsusa godine.

U odnosu na starijeg kolegu Goran Svilar spada u grupu najmlađih komentatora koji predstavljaju budućnost ove profesije. U kabinu je uleteo direktno iz studentske stolice; iako bez iskustva, njegov talenat i smisao za prenos, uz dovoljno hrapav glas tek da se ne razlikuje od prekaljenih kolega, omogućili su mu da u rasponu od samo par godina postane prepoznatljivo lice Arene sport. Uža specijalnost su mu prenosi fudbalskih mečeva italijanske Serije A, kao i domaće Superlige.

– Najvažnija stvar za svakog komentatora jesu kontakti, poznanstva sa igračima, trenerima… To su ujedno i najbolji izvori informacija, dok je internet samo nadogradnja. Moje najbolje iskustvo vezano je za pripremu meča Atletiko Madrida u Ligi šampiona. Imao sam priliku da prethodno porazgovaram sa Hermanom Burgosom, pomoćnikom i „desnom rukom“ čuvenog Dijega Simeona; čovek mi je nesebično predočio ko je kako trenirao u poslednjih pet dana, kakve su procente uspešnosti šuteva imali igrači; da je Saul recimo najbolje izvodio prekide… Sve su to dragoceni podaci koje ne možete naći na internetu – apostrofirao je Svilar način pripreme koji se ne razlikuje previše od metoda prikupljanja najvažnijih podataka Mihajlovskog, Milojka Pantića, Vladanka Stojakovića ili Marka Markovića.

Emocija je jedna od bitnijih stavki u načinu prenosa samih mečeva. Kao iskreni zaljubljenik u fudbal, koji je nekada i sam trenirao, Svilar naglašava da postoje lige čije mečeve prenosi na takav način da ima osećaj kao da je na stadionu, iako je hiljadama kilometara daleko od „La Bombonjere“ ili neke druge fudbalske arene u Argentini.

– Danas sportske televizije poput Arene sport ili Sport kluba opstaju zahvaljujući direktnim prenosima i oni su esencija, jer su najgledaniji programi. Dešavalo mi se da u jednom danu imam dva prenosa, što je dosta veliki šok za organizam. Svaki meč prenosim vrlo emotivno tako da sam posle tih prenosa bio kao „isceđena krpa“. Često mi se desi, da kada radim mečeve koji se igraju u kasnim večernjim satima, dođem kući i ne mogu dugo da zaspim zbog povišenog adrenalina. Subjektivni osećaj mi je takav da nakon utakmice imam predstavu kao da sam prešao 100 kilometara; potrebno mi je određeno vreme da se povratim iz tog nekog stanja ispražnjenosti. Najviše volim da prenosim „Argentince“ u tri ujutro; da odvrnem ton i stvorim sebi predstavu kao da sam na licu mesta. Inače, neuporedivo je bolje kada se prenosi rade sa mesta događaja nego iz komentatorske kabine. Kada smo prvi put radili prenos Radnik – Crvena zvezda bili smo u Surdulici, gde je vladala prava pomama za igračima crveno-belih, trenerom Božovićem… Takve stvari ne možeš da doživiš i uočiš ako prenos radiš iz kabine. Na istom mestu dobio sam podatke o samom stadionu, tempu izgradnje, kakav je kvalitet trave… Upoznao sam se sa pomoćnim trenerima, vodećim ljudima kluba i to su sve dragocene stvari koje veoma znače u komentatorskom poslu.

Uprkos tome što mesečno ima i više od 30 prenosa Svilar se trudi da svakom posveti dovoljno pažnje i da pripremu uradi na najbolji mogući način.

– Pripreme se ne rade dan pre ili na sam dan utakmice. Kada znam da recimo neki meč radim za vikend, čitavu nedelju posvećujem tim klubovima: prikupljam informacije, analiziram njihovu igru, informišem se preko sagovornika… Velika je zabluda da se današnji komentatori pripremaju tako što sat ili dva pre meča uđu na internet i potraže podatke.

Teži deo komentatorskog posla na jednoj sportskoj televiziji jeste činjenica da novinari moraju biti dovoljno informisani o dešavanjima u ligama čije mečeve kod kuće verovatno ne bi ni gledali, da ne moraju. U takvim okolnostima dragocena je svaka informacija od neposrednog učesnika recimo belgijskog šampionata.

– Pošto prenosim belgijsko prvenstvo veliku pomoć imao sam od Miloša Kosanovića u pripremi utakmica koje je igrao Mehelen. On je do ove sezone bio štoper tog kluba i nesebično mi je izlazio u susret. Sličan je primer Ivana Vukomanovića, bivšeg igrača Crvene zvezde, koji je godinama unazad u belgijskom prvenstvu. On mi je recimo rekao da ekipa koja ispadne iz prve belgijske lige dobija pet miliona evra. Takve podatke teško možete pronaći na internetu. Suština je dakle da poznajete čoveka u ili oko kluba sa kime možete podeliti mišljenja, dobiti određene informacije… – iskoristio je mladi komentator i ovu priliku da se zahvali našim fudbalskim radnicima u Belgiji bez čije pomoći bi verovatno imao daleko više problema da gledaocima dočara dešavanja na terenima Briža, Anderlehta ili Standarda.

Iako odlično poznaje fudbal kao igru, s obzirom da je nekada i sam bio centarfor, komentator Arene sport nikako ne želi da tokom prenosa zvuči kao trener.

– Trudim se da prenos „ne ugušim“ podacima, da ne ulazim previše u taktičke zamisli, sistem igre, jer većina ljubitelja fudbala prenos gleda iz jedne ležernije perspektive.

U prevelikoj produkciji na mesečnom, pa i dnevnom nivou, Svilar je svestan da hoda po tankoj žici kada su lapsusi u pitanju. Razgovarajući sa jednim od najboljih sportskih komentatora u Srbiji naučio je kako da se odbrani i amortizuje komentare „hejtera“, koji jedva čekaju da od lapsusa naprave lični dokument komentatora sa rokom trajanja na neodređeno vreme.

– Kada su lapsusi u pitanju težim da se ispravim ukoliko u toku prenosa primetim da sam pogrešio. Jednom prilikom sam permutovao prezimena igrača i automatski sam se našalio na svoj račun da sam to uradio jer imaju slične frizure. Kada je Slobodan Šarenac napravio onaj čuveni lapsus oslovivši Raduljicu Koštunicom momentalno se našalio na sopstveni račun, tako da je sve bilo krajnje simpatično. Jednom prilikom sam ga upravo pitao za savet; naveli smo ovaj primer kao situaciju kada komentator treba da se ispravi spreman da se našali na sopstveni račun. Uvek sam za opciju da se prilikom lapsusa komentator ispravi, ukoliko shvati naravno da je pogrešio. Ovaj posao radim sa puno emocija; kada bi mi se desilo da pod adrenalinom kažem možda i nešto nepromišljeno, ne bih se kajao, jer bi to bilo kao posledica iskrenosti.

U eri moderne tehnologije komentatorima puls često mere ljudi kojima je virtuelna stvarnost smislenija od one realne. Na društvenim mrežama često pišu komentare koji direktno „udaraju“ na sujetu ljudi koji se bave javnim poslom.

– Konstruktivna kritika je uvek dobrodošla, one ostale komentare ne analiziram niti ih registrujem. Takvi komentari su mahom neosnovani, zasnovani na simpatijama prema nekom klubu ili pojedincu i zaista je izlišno baviti se njima.

Mada u Srbiji postoje komentatori koji su zaista vrhunski u svom poslu, Svilar je za uzora naveo englesku novinarsku veličinu čiju je biografiju pročitao na izust.

– Izuzetno cenim DŽona Motsona, verovatno najpoznatijeg engleskog fudbalskog komentatora, čiju sam biografiju pročitao u dahu. Nisu svi bilo poklonici njegov stila i načina na koji je prenosio, ali je on sigurno obeležio jednu eru engleskog reprezentativnog fudbala. Šta god mislili o Milojku Pantiću nesporno je da je čovek svojim komentarima obeležio jednu eru, na klupskom planu najuspešniju kada je srpski fudbal u pitanju. Inače, veoma poštujem starije kolege; smatram da je u njihove vreme bilo teže baviti se komentatorskim poslom bez savremene tehnologije. Postojala je samo jedna televizija i sva pažnje javnosti bila je usmerena ka njima – objavio je na kraju izlaganja Svilar „primirje“ sa starijim kolegama.

Prenos – sportski spektakl

– Mislim da je moja generacija komentatora bolje poznavala sport. Za nas su prenosi bili sportski spektakli koje smo mi želeli da obogatimo tokom prenosa. Više smo se bavili samom igrom, taktikom… – pecnuo je Mihajlovski svoje mlađe kolege koji danas često „zloupotrebljavaju“ statistiku.

Derbiji su nešto posebno

– Utakmice manje poznatih timova bilo je daleko lakše prenositi, pre svega ležernije. Derbiji su uvek nosili jedan vid naboja; u pitanju su najgledanije utakmice, a pošto se kod nas svi razumeju u fudbal, jasno vam je da su zahtevali daleko veću pripremu i vladanje situacijom – smatra Mihajlovski, koji je bio svedok brojnih večitih derbija u vreme kada su Zvezda i Partizan bili renomirani klubovi u evropskim okvirima.