INTERVJU Svetislav Pešić za Danas o reprezentaciji, Jokiću, Zvezdi, Partizanu, sistemu takmičenja: Profesionalna Superliga je budućnost srpske košarke

Trenerski vuk koji je navikao naciju isključivo na uspehe odlučio je nedavno da produži ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije do jeseni i završetka Evropskog prvenstva. Svoju misiju oplemenio je i savetodavnom ulogom u pravljenju i sprovođenju nove strategije i sistema razvoja košarke u našoj zemlji.

– Znam da neki smatraju da je moj posao samo da na vreme uzmem tajm-aut, odredim 12 igrača i startnu petorku. Međutim, taj selektor Svetislav Pešić nikada nije uzimao za posao samo svoje trenerske obaveze, tako je bilo i do sada. Jasno mi je da se moji rezultati i uspeh u Srbiji mere samo po tome da li smo pobedili ili izgubili i da li smo osvojili medalje ili nismo, ali ja drugačije gledam na stvari – počinje Pešić priču u novogodišnjem intervjuu za Danas.

Kako ćete konkretno dodatno pomoći srpskoj košarci?

– Moj posao je da čelnicima Saveza pomognem u pravljenju strategije koja ima budućnost, barem je ja tako doživljavam. Svojim iskustvom i praktičnim savetima verujem da mogu da doprinesem formiranju čvrste baze koja će doneti uspeh na duže staze.

Prvo, potreban nam je novi sistem takmičenja, ali ne samo da se odredi gde će igrati Crvena zvezda i Partizan, već kompletno nova piramida takmičenja. Moramo da se prilagodimo trenutku u kojem se nalazi naša košarka i košarka u čitavoj Evropi.

Drugo, izgradnja nacionalnog “Košarkaškog centra” koji neće služiti samo za pripreme najboljih selekcija, već za sve ono što je potrebno mladim igračima za njihov razvoj u Srbiji.

Treće, ono što već traje, a to je moje direktno učešće u unapređenju trenerske struke kroz direktne kontakte, posete na treninzima i utakmicama kao i održavanja “kouč klinika”.

Zbog čega ste posle Olimpijskih igara u Parizu izjavili da se “mnogo priča o problemima i da svi klimaju glavom, a da se malo radi na rešavanju problema u našoj košarci”?

– Iskreno, nemoguće je napraviti rezultate sa reprezentacijom bez saradnje i podrške klubova. Tako je bilo i u bivšoj Jugoslaviji. Kada govorimo o novom olimpijskom ciklusu uspeh ne može da se dogodi i bez pomoći klubova.

Potrebno je da se adaptira strategija naše košarke u novom olimpijskom ciklusu. To je suštinski problem i posebno ga potenciram. Bez formiranja nacionalnih liga “odozdo” do profesionalne Superlige nemoguće je da napravimo korak napred.

Mogu da dođu neki rezultati i da se osvoji poneka medalja, ali ako dugoročno ne promenimo stav oko formata takmičenja neće biti nimalo dobro za našu košarku. Moramo da zaboravimo neke lične i klupske interese, jer bez toga ne samo da nećemo osvajati medalje nego se nećemo ni kvalifikovati za velika takmičenja.

Zvezda i Partizan da izraze želju o sistemu takmičenja

Da li budućnost srpskih klubova vidite u tom slučaju paralelno sa učešćem u ABA ligi ili bi fokus trebalo da bude isključivo na domaćoj Superligi?

– Biće teško izvodljivo igrati paralelno domaću i ABA ligu, ali oni koji žele ne treba im zabraniti. Međutim, prioritet u Srbiji treba da ima srpska liga. Formiranje domaće profesionalne Superlige zavisi prvenstveno od potrebe klubova. Savez kao krovna organizacija može samo da predloži i ovo što selektor sada govori je upućeno isključivo na adresu klubova. Neka izraze želju kakav sistem takmičenja žele u budućnosti. To se prvenstveno odnosi na Zvezdu i Partizan.

Znam da je njihov cilj da nastave da igraju u Evroligi, ali to je i naš zajednički cilj. Pored toga cilj treba da bude da i ostali klubovi igraju u međunarodnim takmičenjima. Mi sada imamo zatvorenu Košarkašku ligu Srbije. Titula u Srbiji te ne vodi nigde, a klubovi godinama ne igraju u Evropi osim Zvezde i Partizana.

Da li ste zadovoljni kvalitetom trenerske struke u Srbiji? Bilo je mnogo kritika poslednjih godina da nemamo dovoljno kvalitetnih mladih trenera.

– Svi bi trebalo da prestanu da procenjuju ko je dobar ili loš trener i da se bave strukom u kontekstu priče da nemamo naslednike Ivkovića, Maljkovića, Obradovića, Vujoševića, Pešića…. Naravno da ih nemamo, kad ne želimo da ih imamo. Živimo u drugim vremenima, menjaju se prioriteti ljudi, pa i naših trenera. Naši treneri nemaju apsolutno nikakav status u zemlji. Najmlađi treneri se teško odlučuju da rade profesionalno, već rade i neke druge poslove i odlaze u susedne zemlje gde obezbeđuju svoju egzistenciju – statusno, plus dobijaju socijalno i zdravstveno osiguranje.

Nikada nije bilo više talentovanih trenera koji su izašli iz visokih škola i sa fakulteta, ali oni nisu dobili adekvatnu podršku od ljudi i organa koji o tome treba da vode računa. Mi osim velikih očekivanja treba da preuzmemo više odgovornosti za njihov razvoj. Treneri su centar svega u košarci, bez ulaganja u trenere i rešavanja njihovog statusa i ovo malo talenata što imamo među mladim igračima nećemo pretvoriti u kvalitet.

Imamo li oseku talentovanih igrača poslednjih godina?

– Mi kao reprezentacija imamo neke rezultate na Evropskim prvenstvima ispod 18 i 16 godina, bili smo nedavno i šampioni Evrope, ali već 10 godina u selekciji ispod 20 godina ne možemo dalje od petog mesta, čak smo ispadali iz A divizije. Zašto je to tako? Pa, zato što nemamo adekvatan sistem takmičenja, nemamo profesionalne trenere i lige gde mladi mogu da talenat pretvore u kvalitet. Mladi igrači odlaze u zemlje gde košarka nema status i popularnost kao što je kod nas u Srbiji ili, na primer, u Španiji, Nemačkoj, Grčkoj ili Francuskoj. Odlaze i u neke “nekošarkaške zemlje” što je pogubno za budućnost našeg sporta u Srbiji.

Zbog čega mladi igrači godinama unazad nemaju uglavnom važnu ulogu u Zvezdi i Partizanu?

– Nema prevelikog opravdanja za to, ali mogu da nađem objašnjenje. Poslednje tri sezone oba beogradska tima igraju u Evroligi, iako ABA liga nema više garantovano mesto u eliti. Večiti rivali imaju sportski interes da igraju Evroligu zbog popularnosti i publike. Na drugoj strani, Litvanija koja je košarkaška zemlja poput Srbije, ima svoju ligu, izašla je iz regionalne VTB lige i tamo sada domaći igrači postaju nosioci igre njihovih klubova. Žalgiris, međutim, ima obezbeđeno mesto u Evroligi kao suvlasnik, njih ne zanima koji su na tabeli u nacionalnom prvenstvu. Šta se dešava sa Asvelom? Tamo ima osam Francuza koji nisu samo u rosteru, već igraju. Slično je i u Bajernu, gde su domaći igrači nosioci igre. Ali, za njih nema brige da li će biti prvaci. Zvezda i Partizan su u tom smislu hendikepirani i u toj trci za vrhunski rezultat teško je promovisati mlade igrače. I tako sve u krug.
To je proces i KSS će zajedno sa klubovima morati da uloži svu vrstu autoriteta “naslonjenog” na košarkašku tradiciju da bi uspešno lobirali i izborili se da naši večiti rivali dobiju status, ako ne suvlasnika, onda bar srednjoročno, na dve ili tri godine mesto u Evropskoj ligi. Sada smo u procesu analize, ali to je moguće samo ako su Partizan i Zvezda zainteresovani za ovaj projekat.

O penziji: Kad si jednom trener, uvek ostaješ trener…

U 2025. godini seniorsku reprezentaciju očekuje Evropsko prvenstvo koje dolazi posle srebra na Svetskom šampionatu i bronze na Olimpijskim igrama. Javnost se posle ovih uspeha nada i prvoj zlatnoj medalji od osamostaljenja Srbije.

– Po rejtingu na FIBA listi smo prvi u Evropi, a drugi u svetu. Želimo da na osnovu prethodnih uspeha nastavimo da gradimo dalje… Mislim da je najvažnije da se u pripremama za prvenstvo uradi ono što je u tom trenuutku, tog dana prioritet kako bismo na kraju stigli do cilja. Prethodni rezultati ne treba da nas previše opterećuju i da smatramo kako smo u međuvremenu postali genijalci. Ovaj rejting vrlo brzo može da nestane. Sve lepo iz prošlosti treba da nam podigne samopouzdanje.

Produžili ste ugovor sa Savezom na “samo” godinu dana…

– Bila je takva situacija da su letos svi potencijalni kandidati koji su mogli da me naslede u reprezentaciji bili zauzeti ugovorima u klubovima. Novi tim u KSS na čelu sa Nebojšom Čovićem je obavio dodatne razgovore sa mnom i prihvatio sam da ostanem dok se ne nađe rešenje za budućnost.

Kakvi su Vaši planovi s obzirom na to da produžena saradnja sa Savezom ističe po završetku Evropskog prvenstva?

– Već sam jednom rekao posle Olimpijskih igara da odlazim u penziju, pa vidite šta se desilo. Ne bi bilo dobro da se opečem i ponovo pogrešim. Znate kako se kaže, “kad si jednom trener, uvek ostaješ trener”. U svakom slučaju, moja obaveza je da pomognem srpskoj košarci i ona neće prestati ukoliko sam potreban. Naravno, sve zavisi od toga kakav će biti stav Saveza i odluka o stručnoj politici na jesen. U ovom trenutku je fokus da se dobro pripremimo za Evropsko prvenstvo.

Da li je ostao žal zbog poraza u polufinalu Olimpijskih igara protiv selekcije SAD posle partije za nezaborav?

– Iskreno, jeste. Bili smo na pragu pobede, ali nismo uspeli da završimo utakmicu na pravi način. Što vreme više prolazi žal je još veća. Tu utakmicu moramo da pretvorimo u neki dodatni motiv i samopouzdanje, jer smo u Parizu pokazali da možemo da igramo košarku najvišeg mogućeg kvaliteta. Na Evropskom prvenstvu će biti žestoka borba. Na dva poslednja velika svetska takmičenja evropske selekcije su vodile glavnu reč pored Amerikanaca i sigurno je da će za našu reprezentaciju predstojeći šampionat biti veliki izazov i motiv.

Sve je lakše kada je u nacionalnom timu i Nikola Jokić, ali ne volite da naglašavate njegov učinak u timskom uspehu?

– Shvatam navijače i medije i razumljivo je da se u javnosti priča i piše prvenstveno o Jokiću. Nikola je najbolji igrač na svetu i jasno je da se postavlja pitanje da li će on igrati ili neće. Međutim, što više objašnjavaš situaciju sa nekim igračem onda ljudi pomisle da postoji neka pozadina, a situacija je zapravo jasna. Nije ovde reč samo o Nikoli. Sezona u NBA i Evropi je toliko teška da ti više ne znaš da li mentalno i fizički možeš da izdržiš sva ta velika takmičenja. Jedna stvar je naša želja, druga stvar su planovi pojedinaca. Nekada takve odluke ne zavise čak ni od volje igrača, već od neke situacije koja se može desiti, a možda se i ne desi. Malo je vremena i termina, znate da možemo da treniramo samo 28 dana zbog sporazuma NBA i FIBA. I Evroliga ne dozvoljava igračima da igraju “prozore” i ona po NBA principu daje mogućnost priprema samo četiri sedmice. Zato je za nas važan kontinuitet koji će nam pomoći u pripremama za Evropsko prvenstvo.

Da li ste zadovoljni rezultatima beogradskih večitih rivala u Evroligi ove sezone?

– I jedni i drugi su “tu negde”. Ogromna su očekivanja javnosti, a ja smatram da oba tima u ovom trenutku nemaju potencijal i kvalitet da odu na fajnal-for. Pazite, može da se desi… Dešavalo se i u prošlosti, malo je falilo i Partizanu protiv Real Madrida pre dve sezone da ode na F4. Međutim, želim da rezultati naših klubova budu plod kontinuiteta, a oni ga sada nemaju. Ne samo za plasman na fajnal-for, već je upitno i za plasman u plej-of Evrolige.

Favoriti u ovoj sezoni imaju ogromnih problema, Realu i Barseloni je otišlo nekoliko važnih igrača, isto i Efesu, dok su neki timovi kao Panatinaikos, Olimpijakos i Monako imali povrede nekih važnih igrača. Sada i naše timove muče isti problemi, a razlozi su jasni. Kada imaš samo mesec dana za pripremu sezone koja traje devet meseci dolazi do povreda, jer nije prirodno da možeš da ispratiš taj ritam.

Da zaključim, Partizan i Zvezda imaju šansu da ove sezone uđu među osam ili 10 u Evroligi. Sreća je da za ostvarenje tog rezultata sve zavisi od njih samih – konstatovao je Pešić.