Vreme je za promene?

Tri vezana poraza protiv favorita u ABA ligi, začinjeni izgubljenim duelom od Cedevite u subotu uveče (97:87), sigurno su upalili alarm u Humskoj. Jasna opaska navijača posle duela sa „vitaminima“ da su crno-beli prokockali 17 poena prednosti, pogodila je u centar „nervnog sistema“ temperamentnog DŽikića, koji verovatno ni sam sebi, a kamoli drugima, nije umeo da objasni razloge rezultatskog sunovrata u drugih 20 minuta.

Možda i više od prvog poraza od Cedevite u Beogradu, u istoriji međusobnog nadmetanja u ABA ligi, crno-bele boli činjenica da je jedan igrač radio šta je hteo njihovoj odbrani, poigravajući se sa svojim čuvarima. Omaleni Pjer DŽekson (180 cm), u tek četvrtom nastupu za Cedevitu u regionalnom takmičenju, kao na basketu, fintama, u igri jedan na jedan, prolazio je pored čuvara mimoilazeći ih kao zastavice u skijaškom veleslalomu – bez preteranog zadržavanja. Kada jedan igrač bukvalno i u prenosnom značenju sam dobije crno-bele, ubacivši im trećinu poena (32p), uz još devet asistiranih, od kojih gro u poslednjoj, odlučujućoj deonici, onda je jasno da je trener DŽikić napravio neke ozbiljne previde u svim segmentima igre.

Zamenivši isključenog Mršića, pomoćni trener, čuveni Italijan Đanmarko Poceko, postavio je kombinovanu odbranu, ne baš reprezentativnu, čime je igru u napadu Partizana sveo na improvizacije iskusnih Veličkovića i Ratkovice. Bez imalo sistematičnosti i jasne koncepcije srpski velikan je mnogo energije potrošio u napadu.

U odsustvu povređenog Majstorovića, sa Birčevićem i Veličkovićem pod košem kada se meč „lomio“, Partizan je praktično počastio Miru Bilana, verovatno najpismenijeg centra u regionalnom takmičenju, da obilato naplati sva dodavanja saigrača i spuštanja lopte na niski post.

U skladu sa navedenim, promene koncepcijske i kadrovske prirode su neophodne; Partizan je izgubio vezane mečeve protiv favorita u regionalnom takmičenju iz kojeg što pre, barem prema rečima Mlađana Šilobada, direktora kluba, želi da se vrati u Evroligu, a to će moći da uradi jedino kao šampion ABA lige. Iz trenutne perspektive, u datom kontekstu, deluje da će i ovu godinu „pojesti skakavci“.

Gde su i šta rade?

I laicima je jasno da Partizanu nasušno treba atletski dominantna i tehnički obučena petica; međutim utisak je da ništa bolja situacija nije ni u spoljnoj liniji, pogotovo na mestima beka šutera i krila. Kada se pogleda statistika Andrića, Vrapca i Robinsona na poslednja tri vezana poraza u ABA ligi, potpuno je logično što je trener DŽikić preferirao da u petorci mahom igra sa dvojicom plejmejkera Hečerom i Ratkovicom. Nastupi pomenute trojice mogu se podvesti pod rubriku „Gde su i šta rade?“. Vrabac se protiv Zvezde i Cedevite nije ni upisao u listu strelaca, dok je Budućnosti ubacio pet poena. Andrić je takođe imao „nulu“ na kontu u mečevima sa Zvezdom i ekipom Budućnosti, a jedino je Cedeviti ubacio 11 poena. Robinson je Zvezdi dao dva poena, Podgoričanima 11, a protiv Cedevite se nije upisao u listu strelaca.

DŽikić: Prave faulove kao devojčice’]

U opširnoj analizi urađenog i propuštenog protiv Cedevite trener DŽikić se prvo nadovezao na izlaganje Birčevića: „Zaboravio je čovek da kaže preko koga su išli ovi poslednji poeni, vrlo zanimljivo… Samokritika!“ U kasnijoj opservaciji ilustrativno je želeo da pojasni razloge brojnih propusta njegovog tima u odbrani: „Kad igraš protiv ovakvih timova, moraš da igraš muški. Od nula do 40. Cepaš, pa vidiš da li može! Nisam ljut što su promašili otvorene šuteve. LJut sam kad ‘preskočiš’ otvoren šut. LJut sam kad ne zagradiš, ljut sam kad daš koš i odmah ga primiš u kontranapadu, pa se pitaš šta se desilo. Nisi uradio domaći zadatak, eto šta se desilo. Koliko puta ove sezone isti igrači prave faulove kao da su devojčice, a hoće da se tretiraju kao da su dečaci?“