Još jedan pokušaj da se Tramp „drži na koncu“: Da li je Putin spreman za mir?

Ukupni izgled i dalje nije nimalo optimističan za Ukrajinu, koja se približava četvrtoj godišnjici ruske agresije.

Ipak, postoje naznake da bi ono što proistekne iz ovogodišnjih pregovora licem u lice moglo konačno da odgovori na ključno pitanje: da li je ruski predsednik Vladimir Putin ozbiljan?, piše Politico.

Uoči planiranih dvodnevnih pregovora, Rusija je nastavila vazdušne napade na razorenu infrastrukturu Ukrajine nakon kratke pauze tokom vikenda. Gađajući gradove uključujući Kijev, Dnjipro, Harkov, Sumi i Odesu tokom noći sa 450 dronova i 71 raketom, uključujući balističke, Rusija je pogodila elektroenergetski sistem zemlje i stambene objekte dok su temperature padale ispod -20 stepeni Celzijusa.

„Putinu treba oduzeti iluzije da može nešto postići bombardovanjem, terorom i agresijom“, apelovao je frustrirani ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.

„Ni očekivani diplomatski napori u Abu Dabiju ove nedelje, ni njegova obećanja Sjedinjenim Državama nisu ga sprečila da nastavi teror nad običnim ljudima u najtežoj zimi“.

Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, ta obećanja su uključivala uzdržavanje od gađanja Kijeva i drugih velikih gradova tokom cele nedelje u periodu „izuzetne hladnoće“. Ali čim je Tramp progovorio, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio da će prekid trajati samo vikend.

To nije baš obećavajuća polazna tačka za pregovore i mnogi ukrajinski političari tvrde da Rusija samo simulira aktivnosti kako bi bila na dobroj strani prema nepredvidivom američkom lideru – iako on očigledno pokazuje izuzetno strpljenje prema Putinu, a mnogo manje prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

„Nažalost, sve je potpuno predvidivo“, objavio je savetnik Zelenskog Mihajlo Podoljak u utorak. „Ovako izgleda rusko ‘primirje’: tokom kratkog zatišja, nagomilajte dovoljno raketa, a zatim udarite noću kada temperature padnu do minus 24 stepena ili niže, ciljajući civile. Rusija ne vidi nikakav razlog da zaustavi rat, prekine genocidne prakse ili se uključi u diplomatiju. Samo velike taktike zamrzavanja“.

Teško je osporiti njegov pesimizam. Putinov Kremlj ima dugu istoriju korišćenja mirovnih pregovora da odlaže, zamagljuje, iscrpljuje protivnike i nastavlja rat. To je deo „priručnika“ koji su ruski lider i njegov sumorni ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koristili iznova u Ukrajini, a godinama i u Siriji.

Ipak, prema nekim ukrajinskim i američkim izvorima upoznatim sa vođenjem pregovora, postoje naznake da trenutni razgovori mogu biti obećavajući više nego što se u javnosti misli. Kažu da su obe strane zapravo više „konstruktivne“ – što je, priznajmo, pridev koji se često zloupotrebljavao.

„Pre, ovi pregovori su bili kao vađenje zuba bez anestezije“, rekao je stručnjak za spoljnopolitička pitanja iz redova republikanaca koji savetuje Kijev. Dobio je anonimnost kako bi mogao slobodno da govori, i dodao: „Pre, imao sam osećaj da bih vrištao kad god bih pročitao izveštaj da su razgovori ‘konstruktivni’. Ali sada mislim da su u nekim aspektima konstruktivni. Primećujem da Rusi ove razgovore shvataju ozbiljnije“.

Neki deo toga, kako je rekao, pripisuje se veštini onih koji sada vode ukrajinski tim nakon odlaska moćnog bivšeg šefa kabineta Zelenskog, Andrija Jermaka.

Među najpametnijima i najsposobnijima su: Jermakov naslednik na čelu Kancelarije predsednika i bivši šef Glavne obaveštajne uprave Kirilo Budanov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov i David Arakhamija, koji predvodi parlamentarnu frakciju vladajuće partije „Sluge naroda“ Zelenskog.

„Primećujem da otkako se David uključio došlo je do vidljivog poboljšanja u radu sa ruskim pregovaračima. Mislim da je to zato što ih poštuju – posebno Davida – i zato što ih vide kao ljude koji žive u realnosti i spremni su na kompromis“, objasnio je stručnjak. „Oprezno sam optimističan da imamo razumnu šansu da okončamo ovaj sukob u proleće“.

Bivši visoki ukrajinski zvaničnik, kojem je takođe odobrena anonimnost da govori za Politico, bio je manje optimističan, ali se i on složio da je došlo do promene „muzike raspoloženja“ i tona iz Rusije za pregovaračkim stolom.

Opisujući šefa ruske delegacije, načelnika Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igora Kostjukova, i oficira vojne obaveštajne službe Aleksandra Zorina kao praktične ljude, rekao je da nijedan od njih nije sklon da drži duge lekcije o „uzrocima“ sukoba – za razliku od Lavrova i Putina.

„Ruski obaveštajci su bili radnički nastrojeni, udubljujući se u praktične detalje“, primetio je bivši zvaničnik, koga kancelarija Zelenskog i dalje konsultuje.

On nagoveštava da bi promena mogla imati veze sa procenom Kremlja da Evropa postaje ozbiljnija po pitanju kontinentalne odbrane, pojačava proizvodnju oružja i pokušava da postane manje zavisna od SAD kada je reč o ukupnoj bezbednosti.

„Mirovni sporazum, kraj rata, mogao bi oduzeti mnogo zamaha – evropskim liderima bi bilo mnogo teže da objasne svojim biračima žrtve koje će biti potrebne za prelazak na veća izdvajanja za odbranu“, rekao je.

Naravno, promena tona Rusije može biti još jedan pokušaj da se Tramp „drži na koncu“.

„Putin nema gotovo ništa da pokaže za ogromne troškove rata. Prihvatiti sada pregovarački sporazum, gde ne može tvrditi jasnu ‘pobedu’ za Rusiju i ruski narod, bio bi veliki problem na domaćem planu“, smatra penzionisani australijski general Mik Rajan.

Koji god da su razlozi, ono što iz Abu Dabija izađe u narednim danima verovatno će nam reći da li Putin konačno misli ozbiljno.