Šta AFP piše o situaciji sa NIS-om?

Rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) ne može da prima sirovu naftu od 9. oktobra, nakon što su njeni većinski ruski vlasnici bili obuhvaćeni američkim sankcijama zbog invazije Moskve na Ukrajinu, piše AFP.

Vašington zahteva potpuni izlazak ruskih akcionara, ali su se razgovori o njenoj potencijalnoj prodaji odugovlačili, primoravajući kompaniju da zatvori rafineriju u utorak.

„Svako smanjenje njegove aktivnosti imalo bi značajan uticaj na ukupnu ekonomsku aktivnost“, rekao je za AFP Dejan Šoškić, profesor ekonomije i bivši guverner centralne banke.

Zatvaranje bi moglo da smanji ekonomski rast godinama, upozorio je. Gubitak rafinerije, koja je obezbeđivala 80 odsto potreba Srbije za gorivom, takođe znači masovno povećanje uvoza kako bi se popunila praznina.

Mađarska energetska kompanija MOL je prošlog meseca pristala da poveća isporuke nafte u Srbiju, ali stručnjaci su upozorili da je oslanjanje na uvoz goriva skupo i neizvodljivo na duži rok.

„Potpuno uništenje“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da kompanija može da nastavi da pristupa platnim sistemima zemlje najmanje do kraja nedelje kako bi isplatila plate i namirila dug sa dobavljačima.

Nakon ovog perioda, situacija je manje jasna. Rekao je da poslovanje sa sankcionisanom kompanijom rizikuje „potpuno uništenje finansijskog sistema Srbije“ ako bi Vašington sankcionisao i centralnu banku.

Šoškić je rekao da bi to „stavilo banku na crnu listu“ i „značilo kraj normalnih poslovnih uslova“ u zemlji. To bi takođe moglo da znači zamrzavanje njene strane imovine i zabranu poslovanja na prekomorskim tržištima, što bi ozbiljno ograničilo sposobnost banke da funkcioniše.

NIS i njegove filijale su prošle godine doprinele državnoj kasi sa više od dve milijarde evra (2,3 milijarde dolara), prema godišnjem izveštaju kompanije, što je ekvivalentno skoro 12 procenata državnog budžeta Srbije.

Zajedno sa rafinerijom nafte, upravlja oko petinom benzinskih stanica u Srbiji i opisuje sebe kao jednog od najvećih poslodavaca u zemlji, sa preko 13.500 zaposlenih. Pretnja benzinskih stanica Zatvaranje rafinerije verovatno će izazvati gubitak radnih mesta, rekao je Šoškić, dok bi isključenje iz srpskog platnog sistema značilo da firma neće moći slobodno da prima ili šalje novac.

Kao predah za Srbiju, američka vlada je u četvrtak saopštila da je suspendovala deo sankcija protiv ruskog Lukoila, dozvoljavajući njegovim benzinskim stanicama van Rusije da nastave sa radom do aprila 2026. godine. Lukoil upravlja sa 112 od oko 1.500 benzinskih stanica u Srbiji.

Vučić je pozdravio vest o potezu SAD, više puta rekavši da će državne zalihe trajati mesecima i da potrošači ne bi videli nestašice da su stanice bile primorane da se zatvore. Pregovori Ruski vlasnici drže 56% udela u NIS-u, dok država Srbija poseduje skoro 30%; ostatak je podeljen među manjim akcionarima.

Vučić je postavio rok za prodaju do sredine januara, a u njemu učestvuju ponuđači iz Mađarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ali ako pregovori propadnu, predsednik je rekao da će Srbija kupiti kompaniju, izdvajajući 1,4 milijarde evra (1,6 milijardi dolara) iz budžeta za taj potez. Beograd je 2008. godine prodao kontrolni udeo u NIS-u ruskom energetskom gigantu Gaspromu za 400 miliona evra (467 miliona dolara).

U međuvremenu, vlada pregovara sa Moskvom o novom ugovoru za ruski gas, koji čini 90 odsto snabdevanja zemlje. Vučić je u četvrtak rekao da uskoro očekuje sporazum, rekavši: „Nećemo imati problema sa snabdevanjem gasom do leta.“