Ako je Amerika napadne, čime Venecuela može da se brani?

Tramp je više puta rekao da bi američki napadi na navodne brodove za krijumčarenje droge u Karibima i Pacifiku, u kojima je ubijeno više od 80 ljudi, mogli da prerastu u kopnene akcije u južnoameričkoj zemlji, prenosi N1.

Takođe je rekao da je navodno razgovarao telefonom s Madurom i diskutovao o mogućoj poseti venecuelanskog predsednika Sjedinjenim Državama, prenosi Rojters.

Američka vojska je daleko snažnija od venecuelanske, koja je oslabila zbog nedostatka obuke, niskih plata i zastarele opreme, reklo je šest izvora upoznatih s venecuelanskim vojnim kapacitetima.

Iako je Maduro (koji je na vlasti od 2013. godine) uživao lojalnost vojske postavljanjem oficira na državne funkcije, vojnici nižeg ranga zarađuju samo 100 dolara mesečno u lokalnoj valuti — oko petine onoga što je, prema studijama, potrebno prosečnoj porodici da zadovolji osnovne potrebe.

Izvori kažu da bi dezertiranja, koja se već dešavaju u mnogim jedinicama, mogla da se povećaju u slučaju američkog vojnog napada.

Primarno iskustvo venecuelanskih trupa poslednjih godina bilo je suočavanje s nenaoružanim civilima tokom uličnih protesta, dodaje Rojters.

Maduro je rekao da osam miliona civila prolazi obuku u milicijama, ali jedan izvor procenjuje da bi samo nekoliko hiljada obaveštajaca, naoružanih pristalica vladajuće partije i pripadnika milicija zaista učestvovale u odbrambenim akcijama.

Vojna oprema — uglavnom ruske proizvodnje i stara decenijama — takođe je nedovoljna.

Karakas je kupio oko 20 borbenih aviona Suhoj 2000-ih, ali se smatra da su inferiorni u poređenju sa američkim B-2 bombarderima.

Ruski helikopteri, tenkovi i prenosivi protivvazdušni sistemi kojima Venecuela raspolaže takođe su zastareli.

Venecuela planira da sprovede gerilski otpor ili izazove haos u slučaju američkog vazdušnog ili kopnenog napada, pokazuju izvori i planerski dokumenti koji su dostupni Rojtersu.

Na takav odgovor su javno, bez detalja, ukazivali visoki zvaničnici, nazivajući ga „produženim otporom“, a podrazumevao bi male vojne jedinice na više od 280 lokacija koje bi sprovodile sabotaže i druge gerilske taktike.

Venecuela je već rasporedila svojih 5.000 ruskih Igla raketa, koje je Maduro nedavno pohvalio na državnoj televiziji.

Vojna naređenja predviđaju da se jedinice rasprše i sakriju na raznim lokacijama u slučaju napada, rekao je jedan izvor.

Druga strategija, nazvana „anarhizacija“, a koju zvaničnici ne pominju javno, podrazumevala bi korišćenje obaveštajnih službi i naoružanih pristalica vladajuće partije da stvore nered u glavnom gradu Karakasu i učine Venecuelu neupravljivom, kažu izvori.

Kolumbijske gerilske grupe poput Nacionalne oslobodilačke armije deluju na zapadu Venecuele, koji je takođe centar za uzgoj koke, osnovnog sastojka kokaina.

Pristalice vladajuće partije, poznate kao „kolektivi“, često se mobilizuju u moto-konvojima da bi se suočile sa demonstrantima. Ponekad su naoružani.

Venecuelanske opozicione grupe, nevladine organizacije, Vašington i neke latinoameričke vlade optužuju Madura i venecuelansku vojsku za veze s grupama za trgovinu drogom, koje se takođe optužuju za nasilje.

Vlada dosledno negira takve veze i kaže da SAD žele promenu režima kako bi preuzele kontrolu nad ogromnim venecuelanskim rezervama nafte.