Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 1Makedonski nacionalisti pozivaju na bojkot referenduma o istorijskom sporazumu sa Grčkom oko promene imena države 2018. godine. Foto: EPA-EFE/Georgi Licovski

Dok Sunce zalazi iza krovova u gradiću Bitola u Severnoj Makedoniji, blizu južne granice sa Grčkom, čovek pod nadimkom “Sir” ispija pivo na pešačkoj ulici Široki sokak.

Zalazak sunca je bio prikladan prizor. Bio je 12. avgust, dan kada je Severna Makedonija zabranila upotrebu “Sunca Vergine” – grčkog nacionalnog simbola – u knjigama, na spomenicima i u javnom prostoru.

Sir smatra da je zabrana “prisvajanja” klasičnog Helenskog emblema sa karakterističnim šiljatim zracima poslednji čin predaje u ogorčenoj borbi oko makedonskog identiteta.

Zabrana je deo istorijskog sporazuma sa Grčkom kojim je okončan 30-godišnji spor oko upotrebe imena “Makedonija”, za koju Atina tvrdi da nagoveštava teritorijalne pretenzije nad severnom grčkom pokrajinom istog imena i nad drevnim nasleđem Aleksandra Makedonskog, prenosi Balkaninsight.

Prema dogovoru potpisanom u julu 2018, bivša jugoslovenska republika morala je da izmeni mape i udžbenike, odustane od korišćenja Sunca Vergine i, što Sir smatra najvećom izdajom, promeni ime u Severna Makedonija.

Dok sedi ispred kafea u sumrak, kune se da nikad neće poganiti usta novim imenom države.

“Ja sam patriota i neću da se promeni ime moje zemlje”, rekao je on za BIRN.

Samo nekolicina zna “Sirev” pravi identitet, iako su mnogima poznati njegovi nacionalistički stavovi. On je zapravo Goran Kostovski, 38-godišnji zaposlenik marketinške kompanije iz prestonice, Skoplja.

Sa gotovo 10.000 pratilaca na Tviteru koji dolaze sa tri kontinenta, Kostovski je 2018. vodio kampanju na društvenim medijima pozivajući Makedonce da bojkotuju referendum o sprovođenju sporazuma o promeni imena, poznatom kao Prespanski sporazum, prema jezeru u blizini kojeg je potpisan.

Mada je Prespanski sporazum trebalo da garantuje da se Grčka neće protiviti težnji Severne Makedonije da pristupi NATO i EU, protivnici su smatrali da je kompromis otišao predaleko. Nadali su se da će niska izlaznost na referendumu u septembru 2018. učiniti rezultat nevažećim.

“Nije imalo smisla pozivati narod da glasa ‘ne’ na referendumu jer smo se plašili da će vlada namestiti ishod”, kaže Kostovski. “Umesto toga smo morali da bojkotujemo rezultat”.

Pozivanjem na ulične proteste i sakupljajući novac od dijaspore, “#bojkot” kampanja je zabeležila veliki uspeh.

Mada je 95 odsto onih koji su glasali na referendumu podržao sporazum o promeni imena, izlaznost je bila samo 37 odsto, daleko ispod granice od 50 odsto izlaznosti za referendum.

Iako je skupština kasnije ratifikovala Prespanski sporazum, stručnjaci kažu da je protivnicima glasanja pobedu delom donela nova vrsta informativnog rata koja se sve više upražnjava u nacionalističkim krugovima.

Poznata je pod nazivom “računarska propaganda”, a Internetski institut Univerziteta u Oksfordu definiše je kao “interakcija algoritama, automatizacije i politike”.

Malo ljudi vlada tom veštinom bolje od Kostovskog, mada on krije kakvim su se metodama služili.

“Možete nas nazivati botovima, ali to nije istina”, kaže on, govoreći o ‘vojnicima’ internetskog propagandnog rata: lažnim nalozima na Tviteru koji su programirani da se ponašaju nalik ljudima.

“Toliko smo vam pomutili um da ne možete znati odakle naša kampanja dolazi i ne znate gde da gledate”.

Mada je dosta toga rečeno o “farmama trolova” na Balkanu i fabrikama lažnih vesti, ne zna se mnogo toga o uticaju računarske propagande na funkcionisanje demokratije u regionu.

BIRN-ovo istraživanje nacionalističkih mreža na obe strane rasprave o Prespanskom sporazumu razotkrilo je onlajn trikove koji se koriste da bi se pojačale određene političke poruke i iskrivilo javno mnjenje.

To je putovanje u podzemni svet kompjuterskih kodova i teorija zavere, gde se “nalozi-duhovi” i “Tviter botovi” susreću sa desničarskim ekstremizmom u digitalnoj “sali ogledala”.

Ova mešavina lažnih šumova i lažnih vesti je usmerena na to da stvori lažni utisak onlajn debate koja je toliko velika da novinari i aktivisti moraju da obrate pažnju na nju.

Stručnjaci kažu da na ovaj način mala grupa štrebera sa laptopovima može da ostvari daleko veći uticaj nego što je njihova brojnost, sa zabrinjavajućim posledicama po demoratski diskurs.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 2
Goran Kostovski, čovek iza Tviter naloga ‘Sir’, u bašti kafića u severnomakedonskom mestu Bitola. Foto: Kostas Zafiropulos

Disinformation ‘spin cycle’

U sedištu vlade u Skoplju, novo zvanično ime dežave – Severna Makedonija – pozdravlja posetioce koji se približavaju poznatim jonskim stubovima zgrade, koja je renovirana tako da izgleda nalik na Belu kuću u Vašingtonu.

Nalazi se nedaleko od glavnog gradskog trga, gde se statua Aleksandra Velikog na pastuvu uzdiže iznad fontane u klasicističkom stilu – rezultat rekonstrukcije Skoplja koja je trebalo da asocira na antička vremena.

Mnogi su videli prepravljanje 2010. godine kao arhitektonski izazov Grčkoj koji je uputila vlada premijera Nikole Gruevskog nakon što je Atina blokirala članstvo njegove države u NATO 2008. godine.

U glavnoj zgradi vlade, Demijan Hadži-Angelovski, 28-godišnji stručnjak za društvene medije u Ministarstvu informisanja, priseća se kako je desetak uticajnih naloga na Tviteru pokušalo da dominira nad vestima uoči potpisivanja Prespanskog sporazuma.

Svakog dana, tri puta dnevno, drugi korisnik bi poslao jedan ili dva provokativna tvita, koje bi onda “lajkovala” i delila vojska automatizovanih naloga, kaže on.

Poenta je bila da postanu “trend” na Tviteru i da ih prenesu veliki agregatori vesti poput Time.mk.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 3
Vatromet osvetljava nebo iznad statue Aleksandra Velikog koja je otkrivena na glavnom trgu u Skoplju u septembru 2011. Postavljanje skulpture bilo je deo kulturnog projekta ‘Skoplje 2014’ koji je trebalo da tom gradu da klasičniji izgled. Foto: EPA/NakeBatev

“Njihov cilj je bio da informativni portali vide i prenesu te tvitove, da bi informacija izgledala verodostojnije”, kaže on. “Onda bi postovali te vesti u neprestanom ciklusu”.

Ministar informisanja Damjan Mančevski, koji je bio nadležan za vladinu kampanju za Prespanski sporazum, kaže da su najveći deo recikliranog sadržaja činile lažne vesti čiji je cilj bio da se diskredituje sporazum.

“Više od 10 odsto članaka u tom periodu bili su čista dezinformacija”, rekao je Mančevski u intervjuu za BIRN. “Botovi na Tviteru bili su glavni izvor lažnih vesti”.

 

Jedna priča lažno je tvrdila da će ljudi koji žive u blizini najveće vojne baze u državi, u centralnom regionu Krivolak, biti otrovani osiromašenim uranijumom koji će biti dopremljen radi vojne obuke ako vlada ratifikuje Prespanski sporazum i pridruži se NATO.

Istraživanje Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu u korupciji (OCCRP) i Istraživačke laboratorije Makedonije (IRL) pratilo je trag te priče do Zlatka Kovača, 50-godišnjeg Amerikanca poreklom iz Makedonije koji radi u Vašingtonu kao kolumnista za rusku novinsku agenciju Sputnjik.

Kovač nije odgovorio na molbu BIRN-a za komentar.

“Kovač sarađuje sa više sajtova u [Severnoj] Makedoniji koji su deo propagandnog mehanizma koji se protivi Prespanskom sporazumu”, kaže Saška Cvetkovska, glavna urednica IRL.

“Priču je pokrenuo Kovač na Fejsbuku, vest je odmah okačena na Tviter, desetine botova su je raširile i onda ih je nekoliko konzervativnih onlajn medija … objavilo kao da su prava vest”.

Kao rezultat toga, ministarka odbrane Radmila Sekerinska provela je nedelju dana mahnito objašnjavajući ljudima da to nije istina, kaže Cvetkovska.

U danima uoči referenduma, druge strašne priče pronalazile su put do mejnstrim medija.

Mediji su javljali da ljudi mogu biti krivično gonjeni ako se ne slažu sa sporazumom, da će potreba za štampanjem novog novca izazvati ogromnu inflaciju i da će Grčka imati odrešene ruke da radi šta hoće.

Ništa od ovoga nije se desilo slučajno.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 4
Demonstranti protiv Prespanskog sporazuma ispred zgrade skupštine u Skoplju u novembru 2018. Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

‘Kiborg-botovi’

U završnici uoči referenduma, Transatlantska komisija za integritet izbora, inicijativa danske Alijanse za osnove demokratije, uočila je skok aktivnosti botova svojim alatkama za praćenje društvenih medija.

“Očigledno postoji usmereni napor da se ponište demokratska prava Makedonaca i delegitimiše ishod referenduma”, rekla je Komisija u saopštenju.

Dve sedmice pre referenduma, Laboratorija za digitalna forenzička istraživanja (DFRLab) američkog Atlantskog saveta, organizacije koja prati ditigalnu propagandu, objavila je istraživanje koje pokazuje da desničarski nalozi na Tviteru pojačavaju kampanju za bojkot.

U periodu od devet dana, istraživači su analizirali tvitove povezane sa tagovima “#Бојкотирам” i “#bojkotiram” (#bojkot) — oko 23,800 njih.

Otkrili su da je više od 80 odsto njih re-tvitova, i da odnos od 4:1 naspram originalnog sadržaja sugeriše široko rasprostranjenu automatizaciju.

“Postojala je dobro koordinisana, neautentična aktivnost koja je uništavala svaki normalan razgovor na Tviteru”, istraživač DFRLab Kanišk Karan kaže za BIRN.

“Umesto rasprave, ovi nalozi su spamovali druge i bombardovali ih hiljadama menšena i retvitova”.

DFRLab je identifikovala devet najaktivnijih naloga na Tviteru koji su pomogli da ova kampanja postane viralna, i nalog Kostovskog pod imenom “Sir” bio je među njima.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 5
Vizuelizacija DFR Lab pokazuje najuticajnije naloge aktivne u #bojkot kampanji. ‘Sir’ je prikazan kao ‘C4i72’. Foto: DFRLab

Prema Kostovskom, kampanja je imala trojicu kolovođa: njega samog, njegovog prijatelja blogera po imenu Igor Pipovski (čiji hendl na Tviteru, “@m0rban”, čini omaž mađarskom premijeru Viktoru Orbanu) i Žarka Hristovskog, makedonskog internet programera koji živi u Norveškoj i koji je napravio sajt za kampanju.

#Бојкотирам pripada narodu Makedonije,” Pipovski je odgovorio BIRN-u preko tvitera na pitanje o svojoj ulozi u kampanji. “Niko ne treba da preuzme zasluge”.

BIRN nije uspeo da kontaktira Hristovskog, ali Kostovski je objasnio pogled na svet koji ih je sve motivisao.

“Mi živimo usred digitalnog rata”, rekao je on za BIRN. “Mi nacionalisti i patriote smo sa jedne strane, a internacionalisti, komunisti, bivši komunisti i socijal-demokrate su sa druge strane”.

Njegov nalog, koji prati svaki treći korisnik Tvitera u Severnoj Makedoniji, prema analizi napravljenoj uz pomoć Stratcounter alatke za posmatranje interneta, ne ostavlja sumnju oko toga koja mu je svrha.

Tvit ‘zakačen’ na njegovom profilu kaže: “Ovo je mesto gde ćete naći mnogo banera, gifova, mema i drugog propagandnog materijala za uspešnu kampanju na društvenim mrežama. Mreža protiv fatalnog referenduma koji bi da nam promeni identitet”.

Na neki način Kostovski ima onoliko toga zajedničkog sa belim “alt-right” rasistima iz Sjedinjenih Američkih Država koliko ima sa makedonskim nacionalistima. Njegovi postovi na Tviteru sadrže ekstremno desničarske simbole i promovišu teorije zavere.

Njegova profilna slika na Tviteru je jedno vreme bila crtež žapca Pepea, omiljene ikone “alternativne desnice”. Ovih dana njegova naslovna fotografija nosi slovo “Q”, što označava ekstremno desničarsku teoriju zavere “QAnon” o navodnoj zaveri protiv predsednika SAD Donalda Trampa.

U jednom od retkih javnih nastupa, Kostovski se obratio skupu u Skoplju dva dana pre referenduma u kačketu sa slovom “Q” i majici sa sloganom “Make America Great Again”.

“Svi se mi borimo protiv ‘duboke države’ i globalizacije”, Kostovski je rekao za BIRN. “Imamo iste neprijatelje i slične ideologije”.

Naveo je populiste koji su ga nadahnuli: Tramp, Orban, francuska opoziciona ekstremna desničarka Marin Le Pen i osnivač britanske Partije Bregzita Najdžel Faraž. Mnogi njegovi postovi na Tviteru odnose se na bivšeg Trampovog savetnika Stivena Banona.

“Uzbudila nas je Trampova izborna kampanja i pokušali smo da kopiramo njene metode i simbole”, kaže Kostovski. “Naročito smo želeli da navedemo ljude da poveruju da je Stiv Banon uključen u [#bojkot] kampanju”.

U jednom tvitu u avgustu 2018. on sugeriše da je “ilegalna i izdajnička” vlada premijera Zorana Zajeva povezana sa američkim milijarderom Džordžom Sorosem, koji je popularna meta ekstremnih desničarskih grupa.

“Bojkotujte ilegalni #Referendum o nacističkom #sporazumu”, dodao je.

Kostovski tvrdi da on i njegovi internet saborci nisu ni u kom smislu posebni.

“U našoj grupi mi smo samo obični ljudi, sa normalnim poslovima i porodicama, i većina nas želi da ostanemo anonimni na društvenim medijima”.

Ali istraživanje BIRN je pokazalo da postoji nešto skriveno iza anonimnosti Kostovskog.

Preko aplikacije Twitterbots, koja procenjuje verovatnoću botovske aktivnosti, a koju je napravilo softver inženjer iz Atine Dimitris Papaevangelu, BIRN je analizirao šta je “Sir” postavljao na Tviter i otkrio da u proseku ima 110 “aktivnosti” dnevno.

Programeri kažu da ako broj aktivnosti (tvitova, retvitova, sviđanja i drugih interakcija) prelazi 70, to znači da se verovatno radi o botovima.

Kostovski tvrdi da je koristio automatizaciju u ranim danima kampanje #bojkot, analitiza BIRN potvrđuje da je “Sir” ono što se u računarskoj propagandi naziva “kiborg-bot” – pola čovek, pola mašina.

Ovi hibridi kombinuju algoritamsku automatizaciju i ljudsku aktivnost kako bi zaobišli zaštitu koju Tviter ima od botova, pošto je automatizacija nedozvoljena na toj društvenoj mreži.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 6
Aplikacija “Tviterbotsa” prikazuje Sirevu mrežu. Svaka tačka predstvlja drugi nalog na Tviteru. Crvene tačke su oni nalozi za koje se sumnja da su botovi ili kiborg-botovi, poznati kao “retviteraši” pošto kombinuju stvarnu ljudsku aktivnost sa automatizacijom. Foto: Skrinšot sa Tviterbotsa

Ben Nimo, specijalista za digitalnu propagandu pri Atlantskom savetu, opisuje upotrebu takvih botova kao “igru brojki”.

“Ako stvorite dovoljan broj lažnih naloga i automatizujete ih, postoji šansa da će se pojaviti na listi tema koje su u trendu”, rekao je u intervjuu za nedavno objavljeno istraživanje Mediteranskog instituta za istraživačko novinarstvo (MIIR) iz Atine.

“Društveni mediji su stoga mesta na kojima, ako imate pet ljudi i dobru taktiku, možete da stvorite utisak da o nečemu priča pet miliona ljudi”.

Analiza “Sireve” mreže preko softvera Sparktoro otkrila je da je više od 38 odsto njegovih pratilaca “lažno”, odnosno da su verovatno botovi ili druge alatke koje se koriste u računarskoj propagandi.

Na pitanje kako se bori protiv ovakvih aktivnosti, Tviter je uputio BIRN na svoju nedavno ažuriranu politiku protiv onoga što naziva “manipulacijom platforme”, što uključuje spamovanje, “automatizaciju sa lošom namerom” i upotrebu lažnih naloga.

Kompanija navodi da je u maju 2018. identifikovala i proverila više od 9,9 miliona potencijalnih automatskih naloga ili naloga koji “spamuju”. Međutim, u septembru je zabeležila “pad od skoro 50 odsto u broju provera naloga za koje se sumnja da spamuju, u poređenju sa periodom iz prethodnog izveštaja”.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 7
Vebsajt kampanje za #bojkot. Naslov kaže: Makedonija ima svoje ime. Foto: Kostas Zafiropulos

Dolari iz dijaspore

Kako kaže Kostovski, nacionalistički političari su se brzo pridružili #bojkot kampanji da bi se suprotstavili Prespanskom sporazumu.

Jedan od njih je bio Filip Petrovski, bivši poslanik desničarske opozicione stranke VMRO DPMNE, koji je učestvovao u koaliciji “Makedonija bojkotuje”, koja je okupljala skoro 30 malih desničarskih stranaka, političkih grupa i udruženja građana.

Kostovski je rekao da su se njih dvojica sastali na leto 2018. da bi razmotrili mogućnost za saradnju. Petrovski je za BIRN potvrdio da je aktivno učestvovao u kampanji za bojkot.

Zvaničan stav VMRO DPMNE, kao glavne opozicione stranke, prema referendumu bio je da građani treba da glasaju po savesti, ali kritičari kažu da je nacionalističko krilo stranke bilo protiv Prespanskog sporazuma.

“Imamo jake dokaze da su centri iz kojih ovi onlajn napadi dolaze povezani sa opozicionom VMRO, ali oni nisu bili najjači”, kaže ministar informisanja Mančevski za BIRN.

Najjači otpor sporazumu je zapravo došao od Makedonaca koji žive u inostranstvu, kaže on. Navodi primer biznismena iz Toronta Bila Nikolova, predsednika Međunarodnog makedonskog pokreta za ljudska prava u Kanadi.

“Najekstremnija dijaspora, poput njega, su druga generacija imigranata koji su došli u Makedoniju svega nekoliko puta na odmor”, kaže Mančevski.

 

Kostovski kaže da je Nikolov finansirao kampanju sa bilbordima protiv Prespanskog sporazuma podstaknut onlajn kampanjom.

“Mnogi bogati ljudi iz dijaspore sa vezama videli su šta radimo na društvenim mrežama i pojačali su naš uticaj”, rekao je on. “Bil Nikolov je bio jedan od njih”.

Upitan za komentar, Nikolov je rekao za BIRN preko Tvitera: “Ni jedan makedonski političar (iz bilo koje partije) nema pravo da pregovara ili menja naše ime, identitet i istoriju. Oni napadaju i šire laži o onima koji brane naša osnovna ljudska prava ali neće da se brane od onih koji priznaju da žele da izbrišu naš identitet”.

Meto Koloski, predsednik Ujedinjene makedonske dijaspore, u tvitu izražava podršku bojkotu referenduma o sporazumu u julu 2018. Stručnjaci kažu da su grupe iz dijaspore počele da aktivno pružaju podršku kampanji za bojkot podstaknuti kampanji na društvenim mrežama.

Kostovski je rekao za BIRN da je pokret za #bojkot dobio nekoliko hiljada evra od Todora Petrova, vođe Svetskog makedonskog kongresa, nevladine organizacije iz Skoplja čiji su članovi ljudi iz dijaspore koji žive u SAD, Kanadi, Australiji, Italiji i Nemačkoj.

Petrov se 1991. zalagao za to da Sunce Vergine bude na novoj državnoj zastavi. Njegov Svetski makedonski kongres se smatra ultranacionalističkim pokretom.

“Svetski makedonski kongres ima veze sa mnogim Makedoncima širom sveta i tačno je da su oni pomogli kampanji za bojkot prošlogodišnjeg referenduma”, rekao je Petrov za BIRN.

Kostovski kaže da su drugi političari “pokušali da se uzdignu na talasu koji smo mi napravili. I svi su tražili i dobili mnogo novca od makedonske dijaspore”.

Jedan od tih donatora je bio Janko Bačev, predsednik proruske stranke Jedinstvena Makedonija, kaže Kostovski, ali BIRN nije mogao da potvrdi ove navode.

Upitan za komentar, Bačev je rekao za BIRN:”Neću da komentarišem provokatore koji rade za marionetsku vladu Makedonije“.

Bačev je viđen na nasilnom protestu protiv sporazuma ispred skupštine u junu 2018, koji je policija rasturila upotrebom suzavca i šok-granata.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 8
Narod širom Grčke protestuje protiv Prespanskog sporazuma na skupu na trgu Sintagma u Atini, 20. januara 2019. Foto:EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU

‘Hoćemo svoje ime nazad’

Istraživanje BIRN-a utvrdilo je da su grčki nacionalisti sa druge strane granice takođe koristili računarsku propagandu da bi izazvali otpor Prespanskom sporazumu.

Ponovo je dijaspora doprinela da se sa onlajn propagande pređe na akciju na ulicama, kada je bes protiv Prespe motivisao najveće proteste u Atini i Solunu od izbijanja ekonomske krize u Grčkoj.

“Ovo je geografska oblast iz koje je u 20. veku veliki deo stanovništva bio prisiljen da emigrira zbog ekonomskih i političkih razloga, prvo u SAD, Kanadu a onda Australiju”, kaže Tasos Kostopulos, istoričar i istraživački novinar u dnevnim novinama Efimerida ton Sintakton u Atini.

“Upravo su ti ljudi, naročito druga i treća generacija, učestvovali u svađama na internetu i razmenjivali uvrede na Tviteru sa stotinama trolova i botova”.

Kao “Sir” u Makedoniji, jedan od najglasnijih Grka u digitalnoj kakofoniji je hibrid čoveka i mašine, pokazuje istraživanje BIRN-a.

“JA SAM GRČKI MAKEDONAC!” kaže profil na Tviteru pod imenom “Palada Atina” sa slikom Sunca Vergine. “Nas makedonskih Grka ima 3,5 miliona i smučilo nam se da nam kradu IDENTITET, ISTORIJU, IME I SIMBOLE! Hoćemo svoje makedonsko ime nazad!”

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 9
Aplikacija TweetBotOrNot procenjuje šansu da je ‘Palada Atina’ bot na oko 70 odsto. Pošto nalog očigledno koristi automatizaciju paralelno sa stvarnom ljudskom aktivnošću, predstavlja ono što se u onlajn propagandi zove ‘kiborg-bot’. Foto: Majkl V. Kerni

Sam broj tvitova sa naloga Palade Atina – oko 478.000 za pet godina – je jasan znak da koristi automatizaciju, mada je veliki deo sadržaja očigledno proizveo čovek.

Prema analizi TweetBotOrNot, aplikacije koja koristi mašinsko učenje da bi klasifikovala naloge na Tviteru kao ljude ili botove, postoji šansa od skoro 70 odsto da je Palada Atina kiborg-bot.

Korišćenjem naprednih metrika i analitičkih alatki, BIRN je analizirao jednonedeljnu aktivnost tog naloga, više od 2.500 tvitova i retvitova.

Analiza brojki otkrila je da su akcije Palade Atine potencijalno stizale do najmanje 9,7 miliona korisnika Tvitera tokom sedam dana.

Geolokacijska analiza pokazuje da se ti korisnici nalaze na 106 mesta širom sveta, uključujući Atinu, Toronto, Karakas, Majami i Melborn.

Stručnjaci kažu da ove brojke pokazuju moć računarske propagande da svori “sobu odjeka” koja se neprekidno širi sa jednog naloga.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije 10
Aplikacija Twitterbots pokazuje ‘Paladu Atinu’ u centru mreže botova i stvarnih korisnika Tvitera – vrhunsku digitalnu ‘sobu odjeka’. Foto: Skrinšot Twitterbots

Nakon kontaktiranja, vlasnik naloga Palade Atine odgovorio je BIRN-u porukom: “Dragi, ja nisam bot”.

Contacted by BIRN, the owner of the Pallas Athena account messaged: “Dear, I am not a bot.”

Predstavila se kao Makedonka sa stalnim boravištem u Švedskoj koja je otvorila nalog na Tviteru 2014. kada je videla da “ljudi iz Skoplja tvrde da su Grci nad njima počinili genocid”.

“Nezamislivo”, napisala je ona. “Ja potičem iz [drevnog grada] Pela gde je stolovao Aleksandar Veliki i moja majka Helena mi je pričala o zločinima Bugara i Turaka u toj oblasti”.

“Počela sam da čitam stare novinske izveštaje i shvatila da su [ljudi koji žive u sadašnjoj Severnoj Makedoniji] bili oni koji su stvarno činili zločine. Tako da sam postala aktivna na Tviteru oko makedonskog pitanja”.

U aprilu 2018, posvađala se sa “Sirem” javno preko Tvitera.

“Laku noć sestro Grkinjo”, izazivao ju je “Sir”. “Laku noć od Makedonca iz Makedonije”.

Palada Atina je odgovorila: “JA SAM GRKINJA MAKEDONKA IZ EDESE I PELE U STVARNOJ DREVNOJ GRČKOJ MAKEDONIJI, GDE JE ROĐEN ALEKSANDAR MAKEDONSKI! Tvoja država nikad nije bila deo antičke grčke Makedonije”.

Nakon nekoliko takvih razmena stavova, dva kiborg-bota su blokirala jedan drugog na Tviteru i nastavili sa životom.

Nikos Smiros, profesor političke ekonomije i sociologije medija i interneta na Univerzitetu u Tuluzu, tehnologija snosi samo deo krivice za ovakve pojave.

“Nije tehnologija oblikovala ove duboke podele u ove dve zemlje nego su sama društva stvarala uslove za ovu nacionalističku računarsku propagandu da se ukoreni i raste”, rekao je on.

Kostas Zafiropulos je istraživački novinar lista Efimerida ton Sintakton iz Atine. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Uređivao Timoti Lardž.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.