Foto: EPA-EFE/Alejandro GarciaAmerički istoričar Timoti Šnajder boravio je u julu u Beogradu ne bi li na licu mesta pokušao da razume studentske proteste u Srbiji o čemu je pisao na američkoj platformi Substack, prenosi Kijev post.
Podseća da su mladi već skoro godinu dana izloženi rizicima u nadi da će stvoriti budućnost u kojoj mogu normalno da žive u svojoj zemlji. Izloženi su, piše Šnajder, proizvoljnim hapšenjima, a svi koji brinu o budućnosti demokratije treba da znaju za njih i da deluju u Evropi i drugde.
Amerikanci bi, navodi dalje, trebalo da znaju za ove impresivne političke akcije. Šnajder beleži nekoliko utisaka iz Beograda uz napomenu da Srbi ne protestuju da bismo mi izvlačili pouke, ali da postoje određene stvari u onome što su u Srbiji postigli koje, bez obzira na to šta se dalje bude dešavalo tamo, zaslužuju da budu razmotrene.
Šnajder je primetio sledeće:
1. Studentski protesti u Srbiji potekli su direktno od mladih ne samo od studenata univerziteta, već i od srednjoškolaca.
2. Protesti se tiču osnovne brige za vladavinu prava. Zato je zaista frustrirajuće kada se fotografije u stranim medijima označavaju kao „antivladini protesti“. Ljudi u Srbiji ne protestuju protiv vlasti tek tako – oni protestuju za odgovornu i dobru vlast!
3. Protesti su počeli zbog konkretnog događaja: urušavanja dela železničke stanice, u kojem je poginulo 16 ljudi. To je dovelo do okupljanja u tišini i ciljanih kampanja koje su podsećale na izgubljene živote. Sama tragedija bila je potresna, ali je istovremeno i jasno ukazala na srž problema – korupciju. Stanica je nedavno bila rekonstruisana u saradnji s Kinom, ali niko nije želeo da preuzme odgovornost ni za propuste, ni za katastrofu.
4. Koordinacija među studentima. Akcije su počele u Novom Sadu, gde se nesreća i dogodila, ali su se proširile širom zemlje i među srednjoškolcima i među studentima. Mladi su stvorili sopstvene mehanizme i institucije koje su im omogućile da međusobno komuniciraju, a da pritom izbegnu represiju.
5. Saradnja s građanima. Iako su inicijatori protesta studenti, njihove akcije – uključujući bojkote i blokade obrazovnih ustanova – prerasle su u javne događaje sa ciljem da se u njih uključi šira javnost. Te akcije su bile masovne i vrlo uspešne. Temeljna ideja o vladavini prava ima široku podršku.
6. Raznovrsnost akcija. Studenti su organizovali bdenja, minute ćutanja, velike proteste na otvorenom, blokade, bojkote, medijske zatamnjenja, satirične online kampanje, biciklističke vožnje i štafetne trke kroz Evropu i još mnogo toga. Svaka od tih akcija funkcioniše drugačije i dopire do različite publike.
7. Konkretni zahtevi upućeni relevantnim institucijama. Studenti su zahtevali da se objave sve okolnosti u vezi s rekonstrukcijom železničke stanice, da se učesnici protesta ne terete za krivična dela koja nisu počinili, da se oni koji napadaju studente kazne u skladu sa zakonom i da se poveća budžet za univerzitete. To su razumni zahtevi koji bi, u državi koja poštuje vladavinu prava, mogli biti odmah ispunjeni.
8. Iako to nije bila njihova početna strategija, studenti su postigli konsenzus da treba da se uključe u izbore i podrže kandidate. Zahtevali su prevremene parlamentarne izbore i nameravaju da predlože vlastite kandidate. Studenti se sami neće kandidovati za parlament, ali će izabrati ljude iz redova akademske zajednice, umetnosti i javnog života koji su podržali njihovu borbu.
9. Studente su u velikoj meri podržali njihovi nastavnici, profesori i rukovodstva škola i univerziteta. Kada ih upoznate ti ljudi ne deluju ništa drugačije od svojih kolega u SAD-u ili drugde: prepune police knjiga, previše sastanaka, akademske specijalizacije koje strastveno brane. Ipak, .
Otpor zahteva otvorenost za učenje od drugih. A takođe zahteva i saradnju među generacijama, kaže Šnajder.
Dodaje da otpor mora da uključi poštovanje ljudi koji deluju iz sopstvene generacijske perspektive, čak i kada to uključuje razlike u mišljenju.
Niko u Srbiji mi nije rekao da je njihovo iskustvo relevantno za druge, piše istoričar, dodajući da je raspoloženje koje je zatekao u Beogradu bilo nacionalna očajnička teskoba: mlada generacija ne vidi budućnost u svojoj zemlji bez predvidivosti i slobode koje omogućava vladavina prava, a to se može zauvek izgubiti.
To očajanje jeste razlog za akciju, za rizičnu, stvaralačku akciju. Svuda, zaključuje u svom tekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
