„Nije lepo“: Šta Amerikanci misle o svojoj zemlji godinu dana nakon izbora Trampa?

Ovo nepoverenje prevazilazi partijske granice – snažne većine pristalica Donalda Trampa (64 odsto) i Kamale Haris (70 odsto) slažu se s tim stavom, piše Politico.

Gotovo polovina Amerikanaca – 49 odsto – smatra da su najbolja vremena njihove zemlje iza njih, pokazuje istraživanje Politico koje je sprovela agencija Public First.

To je više od 41 odsto onih koji veruju da tek dolaze bolja vremena, što naglašava duboko ukorenjen osećaj nesigurnosti i u pogledu lične budućnosti građana i pravca kojim se zemlja kreće.

Ekskluzivno novo istraživanje, sprovedeno gotovo godinu dana nakon Trampovog reizbora, otkriva duboko ukorenjen pesimizam među biračima – naročito među demokratama.

Ljudi koji su prošle godine glasali za Haris dvostruko češće od Trampovih birača smatraju da su najbolja vremena Sjedinjenih Država već prošla.

„Amerika je, kao zemlja, poput nekoga ko se oseća izgubljeno, zbunjeno ili iscrpljeno ili nesigurno u to šta da radi, pa se osvrće oko sebe i kaže: ‘Ovo nije u redu, ovo nije pravi put'“, rekao je Mori Džajls, izvršni direktor organizacije Braver Angels, neprofitne grupe koja radi na prevazilaženju partijskih podela.

Demokrate pesimističnije od republikanaca

Na pitanje o „najboljim vremenima“ u Sjedinjenim Državama, samo mali broj ispitanika naveo je sadašnji trenutak.

Umesto toga, gotovo dve trećine glasača Kamale Haris reklo je da su najbolja vremena u Americi već prošla – dvostruko više od Trampovih birača koji tako misle. Većina od 55 odsto Trampovih pristalica veruje da najbolja vremena tek dolaze.

To je verovatno barem delimično odraz partijske sklonosti da se izražava optimizam kada je „svoja“ partija u Beloj kući, a pesimizam kada nije.

„Amerikanci će se deliti u pogledu toga kako vide stanje zemlje u zavisnosti od toga ko je na vlasti i sa kojom se partijom identifikuju“, rekla je Dženifer Mekoj, politikološkinja sa Državnog univerziteta Džordžija, koja proučava politički partizanizam.

Stavovi Amerikanaca mogli bi se u budućnosti promeniti, kada sledeći put dođe do smene vlasti u Beloj kući i vladi – ali za sada su negativna gledišta među demokratama dominantna.

Više od polovine glasača Kamale Haris (51 odsto), smatra da Amerika nije funkcionalna demokratija, dok 52 odsto Trampovih birača ima suprotno mišljenje i kaže da su SAD uzor.

Stav među demokratama toliko je pesimističan da čvrsta većina glasača Harisove – 70 odsto – veruje da je kvalitet života u SAD bar donekle lošiji nego pre pet godina, u periodu obeleženom haosom izazvanim pandemijom kovida-19, masovnim protestima za rasnu pravdu i burnim predsedničkim izborima.

U međuvremenu, 42 odsto Trampovih birača smatra da je kvalitet života u SAD sada bar donekle bolji nego pre pet godina.

Ta razlika se proteže i na pogled na svet u celini: više od tri četvrtine – 76 odsto – birača Harisove kaže da je stanje u svetu bar donekle gore nego pre pet godina, u poređenju sa 44 odsto Trampovih glasača koji se slažu s tim.

Mnogi ljudi više ne veruju da američki san postoji

Na ličnom nivou, vera u američki san takođe je oslabila. Ideja – nekada smatrana nacionalnim etosom o mogućnosti da se sopstveni život poboljša kroz naporan rad i disciplinu – nije bila posebno definisana u anketi, koja je opštije ispitivala stav o izjavi da „američki san više ne postoji.“

Ukupno, gotovo polovina – 46 odsto – Amerikanaca izjavila je da američki san više ne postoji. To je ubedljivo najčešći odgovor, znatno više od 26 odsto onih koji se s tim ne slažu.

Blaga većina glasača Kamale Haris (51 odsto), složila se da američki san više ne postoji, dok su prošlogodišnji Trampovi birači bili ravnomerno podeljeni – 38 odsto se složilo, a 38 odsto nije.

Opadajuće verovanje u američki san, koje se vidi i u drugim nacionalnim istraživanjima, odražava pesimizam u vezi s današnjom ekonomijom, rekla je Mekoj.

Postoji i izražena generacijska podela: mlađi Amerikanci češće smatraju da američki san više ne postoji. Više od polovine Amerikanaca uzrasta od 18 do 24 godine – 55 odsto – slaže se s tim, u poređenju sa 36 odsto onih starijih od 65 godina.

„U ekonomskom smislu, socijalna pokretljivost postaje sve lošija, a upravo je ta pokretljivost osnovni pokazatelj američkog sna“, rekla je ona. „A mladi ljudi to posebno osećaju – osećaju da ne mogu da kupe kuću, da ne mogu da priušte decu, da i dalje imaju studentske dugove, i sve te stvari“, dodala je.

Amerikanci znaju da su podeljeni i kažu da je sve gore.

Osećaj pesimizma u vezi s budućnošću javlja se u vreme sve veće percepcije političke polarizacije.

Više od polovine američkih odraslih, 59 odsto, reklo je da je politička polarizacija „mnogo“ ili „donekle“ gora nego pre pet godina, pri čemu stariji Amerikanci, oni preko 65 godina, mnogo češće dele taj stav, prema anketi.

Podeljenost Amerikanaca ogleda se i u njihovim ličnim životima, pri čemu 61 odsto Amerikanaca kaže da većina njihovih prijatelja deli njihova politička gledišta. To važi bez obzira na stranačku pripadnost – 65 odsto Trampovih birača i 67 odsto Harisovih birača – kao i na razlike u godinama i polu, prema anketi.

Republikanski senator Rand Pol upozorio je prošle nedelje u intervjuu da je američka politika degradirana zbog interneta i kulture anonimne mržnje.

Četrdeset jedan procenat Amerikanaca kaže da uopšte nema bliskog prijatelja koji glasa za drugu stranku, pri čemu su mlađi Amerikanci i oni koji su podržali Haris češće skloni da tako kažu.

Sve više segmentirano društvo dodatno je pojačalo pesimizam Amerikanaca, rekao je semokratski senator Kris Marfi (D-Conn.), čest kritičar Trampove administracije, za Politico.

„Imamo krizu povezivanja i smisla u ovoj zemlji, a Tramp je simptom, a ne uzrok te krize“, rekao je.

„Mi smo stvoreni da želimo da osećamo zajedničku svrhu, ali danas živimo u svetu u kojem provodimo manje vremena sa porodicom, prijateljima i vršnjacima nego ikada ranije“, dodao je.

Amerikanci kažu da je potreban ‘radikalni preokret’

Opšta nezadovoljstva Amerikanaca podstakla su apetit za promenama u zemlji, pri čemu blaga većina (52 odsto) veruje da je „radikalna promena“ potrebna da bi život u Americi bio bolji.

Mlađi Amerikanci su posebno skloni ovom stavu, a više Harisovih birača se slaže da je potrebna radikalna promena nego Trampovih.

Otprilike jedna trećina Amerikanaca ide i dalje: 35 odsto kaže da Sjedinjenim Državama treba revolucija – stav koji, uopšteno gledano, prelazi stranačke linije, pri čemu 39 odsto birača Harisove i 32 odsto Trampovih birača drži to mišljenje.

Ipak, iako pesimizam u vezi s budućnošću i dalje postoji kod mnogih Amerikanaca, ponos opstaje. Gotovo dve trećine Amerikanaca – 64 odsto – kaže da je ponosno što je Amerikanac, prema anketi.

„Amerikancima je potrebna nada i poverenje“, rekao je Giles. „Ogromna većina ove zemlje razume da ono što se sada dešava nije zdravo i nije održivo“.