„Rezultat izjednačen sa rekordom iz 1996.“: Šta Amerikanci misle o UN?

Istraživanje, objavljeno danas, pred 80. zasedanje Generalne skupštine UN koje se održava ove nedelje, pokazalo je da 60 odsto Amerikanaca smatra da su UN neophodne – što je blagi pad u odnosu na prethodne ankete sprovedene tokom poslednje decenije. Ukupno 63 odsto kaže da UN loše obavljaju posao rešavanja globalnih problema.

Podrška Ujedinjenim nacijama bila je veća u prošlosti. U anketi iz 1997. godine, 85 odsto Amerikanaca je reklo da ova globalna organizacija ima neophodnu ulogu u svetu.

Ipak, većina Amerikanaca podržava da američka vlada finansira UN, pri čemu 35 odsto ispitanika želi da se finansiranje zadrži na sadašnjem nivou, a 25 odsto da se poveća. Trideset sedam odsto je za smanjenje finansiranja.

Velika većina od 79 odsto smatra da SAD treba da ostanu članica UN. Međutim, 17 odsto veruje da bi SAD trebalo da odustanu od članstva, što je rezultat koji se izjednačen sa rekordom iz 1996. godine kao najviši u Galupovoj analizi UN-a koja traje decenijama.

Po političkim linijama, republikanci su istorijski skloniji da smatraju da UN nisu potrebne, dok ih demokrate uglavnom gledaju pozitivnije.

Pedest devet odsto republikanskih ispitanika smatra da UN ne igraju neophodnu ulogu, dok je to mišljenje iznelo samo 19 odsto demokrata.

Iako većine demokrata, nezavisnih i republikanaca smatraju da SAD treba da ostanu članica međunarodne organizacije, republikanci su znatno skloniji da kažu da bi SAD trebalo da odustanu od članstva. Samo četiri odsto demokrata se složilo sa tim, u poređenju sa 17 odsto nezavisnih i 36 odsto republikanaca.

U svojoj drugoj administraciji, predsednik Donald Tramp uglavnom je pozivao SAD, koje finansiraju 22 odsto redovnog budžeta UN i najveći su donator, da se povuku iz međunarodnih organizacija, i smanjio je međunarodnu pomoć.

Tramp je u februaru povukao SAD iz Saveta za ljudska prava UN, a u julu se povukao iz UNESCO-a (Kancelarija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

Anketa je sprovedena telefonskim intervjuima od 1. do 20. avgusta, sa slučajnim uzorkom od 1.094 odraslih Amerikanaca. Margina greške je plus-minus 4 procentna poena.