Analiza Bi-Bi-Sija: Broj ubijenih Rusa u Ukrajini raste brže nego ikada od početka rata

Kako su se mirovni napori intenzivirali 2025. godine pod pritiskom administracije američkog predsednika Donalda Trampa, u ruskim medijskim izvorima je objavljeno 40 odsto više čitulja vojnika u poređenju sa prethodnom godinom.

Ukupno, Bi-Bi-Si je potvrdio imena skoro 160.000 ljudi koji su poginuli, boreći se na strani Rusije u Ukrajini.

Bi-Bi-Si njuz na ruskom jeziku broji poginule u ratu na ruskoj strani zajedno sa nezavisnim medijskim izdanjem Mediazona i grupom volontera od februara 2022. godine. Kako navodi, vodi spisak imenovanih pojedinaca čiju je smrt mogao da potvrdi, koristeći zvanične izveštaje, novine, društvene mreže i nove spomenike i grobove.

Veruje se da je pravi broj žrtava mnogo veći, a vojni stručnjaci koje je konsultovao veruju da bi njegova analiza groblja, ratnih spomenika i čitulja mogla predstavljati 45-65 odsto od ukupnog broja.

To bi dovelo broj ubijenih u ratu na ruskoj strani između 243.000 i 352.000.

Broj čitulja za bilo koji dati period je preliminarna procena potvrđenih gubitaka jer neke zahtevaju dodatnu proveru i na kraju će biti odbačene. Ali može ukazati na to kako se intenzitet borbi menja tokom vremena.

Ova godina je počela sa relativno malim brojem objavljenih čitulja u januaru, u poređenju sa prethodnim mesecima. Zatim se broj povećava u februaru, kada su Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin prvi put direktno razgovarali o okončanju rata u Ukrajini.

Sledeći vrhunac u avgustu poklapa se sa susretom dva predsednika na Aljasci, diplomatskim udarom za Putina koji je široko shvaćen kao kraj njegove međunarodne izolacije.

U oktobru, kada je planirani drugi samit Rusije i SAD konačno otkazan, a zatim u novembru, kada su SAD predstavile mirovni predlog od 28 tačaka, u proseku je objavljivano 322 čitulje dnevno – dvostruko više od proseka u 2024. godini.

Teško je povećane ruske gubitke pripisati bilo kom jednom faktoru, ali Kremlj teritorijalne dobitke vidi kao način da utiče na pregovore sa SAD u svoju korist – Putinov pomoćnik Jurij Ušakov nedavno je naglasio da su „nedavni uspesi“ imali pozitivan uticaj.

Murat Mukašev je bio među onima koji su se kockali brzim mirovnim sporazumom, a to ga je koštalo života.

Mukašev je bio aktivista koji nikada nije podržavao Putinovu politiku.

Tokom godina, učestvovao je u demonstracijama protiv policijskog nasilja i torture, i pridružio se skupovima za LGBT prava i oslobađanje Alekseja Navaljnog, glavnog protivnika Kremlja koji je umro u zatvoru 2024. godine.

Više puta je osuđivao rusku invaziju na Ukrajinu na društvenim mrežama od 2022. godine. Zatim, početkom 2024. godine, Mukašev je pritvoren u blizini svoje kuće u Moskvi i optužen za trgovinu drogom velikih razmera.

Dok se njegov slučaj vodio, ponuđen mu je ugovor sa Ministarstvom odbrane, prema rečima njegovih prijatelja i porodice.

Oni su teške optužbe protiv njega videli kao tipičnu taktiku da bi ljudi dali svoj potpis. Zakon iz 2024. godine omogućava optuženima da izbegnu krivičnu osudu ako se pridruže snagama – atraktivna opcija u zemlji sa stopom oslobađajućih presuda manjom od jedan odsto.

Mukašev je odbio ponudu, a sud ga je osudio na deset godina zatvora u kaznenoj koloniji visoke bezbednosti.

U zatvoru je u novembru 2024. godine promenio mišljenje. Prijatelji su rekli da su ga ohrabrila Trampova obećanja da će brzo okončati rat i da je odlučio da se mora prijaviti što je pre moguće kako bi obezbedio svoje puštanje na slobodu pre nego što se postigne mirovni sporazum.

„On je ovo video kao šansu da bude pušten na slobodu umesto da bude zatvoren deset godina pod strogim režimom“, navodi se u saopštenju njegove grupe za podršku.

Nije bilo objašnjenja kako je pomirio učešće u ratu sa svojim nevoljnošću da ubija.

Mukašev je poginuo 11. juna 2025. godine, boreći se kao deo jurišnog odreda u Harkovskoj oblasti na severoistoku Ukrajine.

Kao i on, većina Rusa poginulih na frontu 2025. godine nije imala nikakve veze sa vojskom na početku rata velikih razmera, pokazuju podaci Bi-Bi-Sija.

Ali od krvave bitke za grad Avdiivku u oktobru 2023. godine, došlo je do stalnog porasta žrtava među takozvanim „dobrovoljcima“ – onima koji su dobrovoljno potpisali ugovor od početka invazije.

Sada izgleda da oni čine većinu novih regruta Rusije, za razliku od profesionalnih vojnika koji su se pridružili vojsci pre invazije ili onih koji su mobilisani za vojnu službu nakon toga.

Pre godinu dana 15 odsto poginulih ruskih vojnika bili su dobrovoljci, ali 2025. godine to je bio svaki treći.

Lokalne samouprave, pod pritiskom da održavaju stalni priliv novih regruta, oglašavaju visoke isplate, sastaju se sa ljudima koji imaju velike dugove i vode kampanje na univerzitetima i fakultetima.

To znači da je Kremlj uspeo da nadoknadi velike gubitke na frontu, izbegavajući politički rizičan potez obavezne mobilizacije velikih razmera.

Do oktobra, 336.000 ljudi se prijavilo za vojsku ove godine, prema rečima zamenika šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrija Medvedeva – preko 30.000 mesečno.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je od tada rekao da 25.000 ruskih vojnika gine svakog meseca. Ako su obojica u pravu, Rusija i dalje regrutuje više vojnika nego što gubi.

Na osnovu nekrologa i iskaza rođaka, većina onih koji su se prijavili za borbu učinila je to dobrovoljno; ali postoje izveštaji o pritisku i prisili, posebno na redovne regrute i one optužene za krivična dela.

Neki regruti pogrešno veruju da se nakon godinu dana mogu vratiti svom starom životu sa novcem u džepu.

Novi regrut može zaraditi do deset miliona rubalja (95.000 funti; 128.000 dolara) godišnje. U stvarnosti, svi ugovori potpisani sa Ministarstvom odbrane od septembra 2022. godine automatski se obnavljaju dok se rat ne završi.

Prema podacima NATO-a, ukupan broj mrtvih i ranjenih Rusa u ratu je 1,1 milion, a jedan zvaničnik je procenio da je bilo 250.000 žrtava.

Ovo je u skladu sa proračunima Bi-Bi-Sija iako njegova lista ne uključuje one koji su poginuli služeći u miliciji dva okupirana regiona u istočnoj Ukrajini, kojih procenjuje da ima između 21.000 i 23.500 boraca.

Ukrajina je takođe pretrpela velike gubitke.

Prošlog februara, predsednik Volodimir Zelenski je procenio broj žrtava na bojnom polju na 46.000, a 380.000 je ranjeno.

Desetine hiljada drugih su ili nestali u akciji, ili su zarobljeni, dodao je.

Na osnovu drugih procena i upoređivanja podataka, Bi-Bi-Si pretpostavlja da je broj Ukrajinaca poginulih do sada čak 140.000.