„Dobar je dan, ali rat još nije gotov“: Šta dalje posle Trampovog mirovnog plana za Gazu?

Tramp je naveo da je „trebalo je da prođe 3.000 godina da dođe do ovoga“ i samouvereno poručio da će ovog puta mir opstati.

Posle njega, dokument su potpisali egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i katarski emir Hamad Al Tani.

„Ovo je neverovatan dan za čitav svet. Postojala su predviđanja da će Treći svetski rat početi na Bliskom istoku, ali se to neće dogoditi“, naglasio je Tramp.

Američki predsednik je juče posetio Izrael gde se obratio pred tamošnjim parlamentom i dobio velike ovacije prisutnih poslanika. Tokom svog izlaganja, pohvalio je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na hrabrosti i istakao da bi Netanjahu trebalo da bude pomilovan u slučajevima korupcije koji se vode protiv njega. Potom je otišao u Egipat.

Od najvažnijih predstavnika obe države dobio je najviša civilna odlikovanja. Egipatskom predsedniku Al Sisiju je rekao da je „sjajan vođa, jer Egipat ima vrlo malo kriminala“. Sisi mu je uručio Orden Nila.

„To je najviše državno odlikovanje u Egiptu, koje se dodeljuje šefovima država ili onima koji čine velike stvari za čovečanstvo“, kazao je.

Skup u Šarm el Šeiku zaključio je Tramp rečima da je ovo „dan za koji su ljudi radili, trudili se, nadali se i molili“.

„Istorijski sporazum koji smo upravo potpisali znači da su molitve miliona konačno uslišene i da je ostvaren mir na Bliskom istoku“, rekao je Tramp.

Prema deklaraciji iz Šarm el Šeika, potpisnici su se obavezali da će „težiti sveobuhvatnoj viziji mira, bezbednosti i zajedničkog prosperiteta u regionu“, i takođe su pozdravili „napredak postignut u uspostavljanju sveobuhvatnih i trajnih mirovnih aranžmana u Pojasu Gaze“, podseća Gardijan.

Međutim, saopštenje je bilo veoma nejasno u vezi sa budućim putem ka održivom miru između Izraela i njegovih suseda, uključujući Palestince, ne pominjući ni rešenje sa jednom niti sa dve države.

Egipatski predsednik, koji je predsedavao samitom zajedno sa Trampom, rekao je da sporazum o Gazi „zatvara bolno poglavlje u ljudskoj istoriji“ i postavlja temelje za rešenje o postojanju dve države.

Koji su dalji koraci plana za prekid vatre?

Potpuno povlačenje izraelske vojske, prema sporazumu, zavisi od razoružanja Hamasa što ostavlja određenu mogućnost Netanjahuu da kaže da Izrael i dalje ima pravo da nastavi borbu, piše CNN.

Glavni pregovarač Hamasa, Halil el-Haja, rekao je prošle nedelje da je grupa dobila garancije od SAD i međunarodnih posrednika koji potvrđuju da ovaj sporazum znači „da je rat trajno završen“, a ne da predstavlja privremeni prekid vatre. Nije jasno u kom obliku su te garancije date.

Ključno neodgovoreno pitanje je šta će se desiti sa Hamasom, prema rečima Burcu Ozčelik, više istraživačice za bezbednost Bliskog istoka sa britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

„Imate nešto što liči na put ka palestinskoj državnosti… ali ovo je, na kraju krajeva, palestinska država u kojoj Hamas izgleda nema mesto. U kojoj meri će se Hamas složiti sa ovim i poštovati to u narednim nedeljama i mesecima – mislim da je to veliko pitanje“, rekla je Ozčelik za CNN.

„Mislim da će Izrael zadržati ono što smatra svojim nacionalnim bezbednosnim imperativom da deluje u Gazi ako veruje da postoji ozbiljna pretnja po njegovu bezbednost i zajednice na granici. Ali istovremeno, potrebno je da postoji upravljačko telo u Gazi. Potrebna je bezbednost i sprovođenje zakona. Potrebno je obezbediti osnovne usluge i distribuciju vitalne humanitarne pomoći“, rekla je Ozčelik.

Naredne nedelje, meseci i godine zahtevaće mnogo više od same obnove od razaranja koje je ostavilo veliki deo Gaze u ruševinama, piše AP.

Ključni detalji mirovnog plana možda će ostati nerešeni. Detaljna pitanja će morati da se pregovaraju kako bi plan mogao da napreduje i spreči nastavak sukoba. Put ka dugoročnom miru, stabilnosti i eventualnoj obnovi biće dug i veoma težak.

„Prvi koraci ka miru su uvek najteži“, rekao je Tramp dok je stajao sa stranim liderima u Egiptu u ponedeljak na samitu o budućnosti Gaze.

I dok je Tramp izražavao optimizam da je najteži deo prošao, smatra da će obnova „možda biti najlakši deo“.

„Mir mora negde da počne“, smatra Mona Jakubijan, direktorka Programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije. Ona je to nazvala važnim i „euforičnim trenutkom“.

Međutim, Jakubijan je upozorila da postoji nekoliko potencijalnih tačaka „pada u budućnosti“.

Plan je javno predstavljen, ali je pun nerešenih pitanja.

Nije jasno kako i kada će Hamas biti razoružan i gde će otići njihovo oružje, kao ni planovi za povlačenje Izraela iz Gaze.

Trebalo bi da se uspostavi nova bezbednosna snaga za Gazu, sastavljena od trupa iz drugih zemalja, ali nije poznato koje zemlje će poslati svoje snage, kako će one biti korišćene i šta će se desiti ako naiđu na otpor. Takođe nije jasno ko će činiti privremeni upravljački odbor za Gazu, gde će biti lociran i kako će na to reagovati stanovništvo.

Da bi se ti detalji razjasnili i sprečio povratak sukoba, Sjedinjene Američke Države i druge zemlje koje su vršile pritisak da se postigne prekid vatre moraju nastaviti da vrše pritisak i posvećuju pažnju, kažu stručnjaci.

Sve to je složeno na nasleđe sukoba, duboko nepoverenje između strana i nejasnu, uslovnu mogućnost eventualne palestinske države – pitanje koje decenijama predstavlja ključnu prepreku.

„Kada shvatite koliko toga još mora da se uradi da bi se trenutna pauza održala, tada mislim da stvarno postaje veoma zastrašujuće“, rekla je Jakubijan.

Razlozi za skepticizam su brojni

Uprkos entuzijazmu oko ovog najnovijeg sporazuma, postoje razlozi za skepticizam, a jedan od glavnih je što su američki pokušaji da se okonča izraelsko-palestinski sukob decenijama neuspešni.

Počevši od Madridske konferencije 1991. i kroz različite faze uključujući istorijske sporazume iz Osla 1993. i 1995. godine, koji su stvorili Palestinsku upravu svi pokušaji da se proces ponovo pokrene do 2014. godine su propali.

Lusi Kurcer-Elenbogen, viša saradnica u Institutu za Bliski istok, rekla je da je trenutni prekid vatre „dobrodošla i značajna, ali krhka pauza“.

Sada, dodaje, pitanje je da li će potpuno propasti i služiti samo kao prilika za obe strane da se reorganizuju, umesto kao odskočna daska za napredak u ovim pitanjima.

„To će zavisiti od Trampa i drugih aktera sa kojima on sarađuje da ostanu posvećeni“, navodi ona.

Heartbreaking: During his detention, Palestinian prisoner Shadi Abu Seido from Gaza was subjected to severe psychological torture Israeli interrogators repeatedly told him that his entire family had been killed.

But today, as he was freed, the lies shattered before his eyes…… pic.twitter.com/jCt0C1cXqA

— Gaza Notifications (@gazanotice) October 14, 2025

U mirovnom predlogu kojem je posredovala Trampova administracija, i dalje nije jasno u kojoj meri su postignuti dogovori oko dva najveća problema: obima povlačenja Izraela i obima povlačenja Hamasa sa vlasti. Izrael i dalje kontroliše oko polovinu Gaze.

Premijer Netanjahu bio je obrazrivo je u ponedeljak rekao da je „posvećen“ Trampovom mirovnom planu, ali nije proglasio kraj rata. Tokom protekle dve godine, više puta je obećavao da će postići „potpunu pobedu“ nad Hamasom.

Hamas, iako oslabljen nakon dve godine rata, još uvek nije uklonjen iz vlasti niti potpuno razoružan, kako je Netanjahu želeo.

Netanjahuovo tvrdo desničarski koalicioni partneri se protive okončanju rata, i proglašenjem njegovog kraja, zbog čega bi njegova vlada mogla da padne što bi ga nagnalo da raspiše prevremene izbore – u trenutku kada mu je popularnost niska, a ratni ciljevi neispunjeni.

Sledeći izbori su zakazani za oktobar naredne godine.

Takođe, ostaje nejasno ko će nadgledati sve to u okviru takozvanog „Saveta za mir“, kojim je Tramp rekao da će predsedavati.

Iako je po planu Trampa bivši britanski premijer Toni Bler najavljen kao neko ko će pomoći u vođenju tog saveta, predsednik je u nedelju i to predstavio kao neizvesno. Palestinci su izrazili nezadovoljstvo zbog moguće Blerove uloge.

„Volim Tonija. Oduvek sam ga voleo, ali želim da saznam da li je on prihvatljiv izbor za sve“, rekao je Tramp novinarima dok je leteo ka Izraelu.

Nužna masovna rehabilitacija stanovništva Gaze

Razrešavanje svih ovih pitanja odvija se u pozadini Pojasa Gaze koji zahteva „masovnu rehabilitaciju“, rekla je Kurcer-Elenbogen, i stanovništva koje je prošlo kroz neprekidnu fizičku i psihološku traumu.

Gotovo 70.000 hiljada Palestinaca su ubijene. Više od 90 odsto populacije Gaze, koja broji preko dva miliona ljudi, je raseljeno. Zdravstveni sistem je uništen. Kuće i zgrade su sravnjene sa zemljom. Obrađene površine su spaljene. Glad je sveprisutna.

Tim hitnim potrebama moraće se pristupiti istovremeno sa uspostavljanjem prelaznih bezbednosnih i upravljačkih struktura. „Ovde zaista nema luksuza da se stvari rade redom“, rekla je Kurcer-Elenbogen. „Sve mora da se dešava u isto vreme“.

Heartbreaking : A newly released Palestinian prisoner, freed today as part of the exchange deal, was shocked to learn that his wife and children were killed in an Israeli strike during the war on Gaza. pic.twitter.com/VWy0Ulb60d

— Gaza Notifications (@gazanotice) October 13, 2025

Svetska banka, Ujedinjene nacije i Evropska unija su ranije ove godine procenile da će obnova Gaze koštati oko 53 milijarde dolara. Očekuje se da će bogate arapske zemlje pomoći u pokrivanju tih troškova, ali se zauzvrat očekuju uveravanja da će postojati put ka palestinskoj nezavisnosti i da neće doći do povratka sukoba.

Šta je sa pitanjem palestinske države?

Najveća prepreka ostaje pitanje palestinske države, koju Trampov plan vidi kao mogućnost tek nakon dužeg prelaznog perioda u Gazi i reforme Palestinske uprave – što je nešto čemu se Netanjahu i njegovi koalicioni partneri protive.

Jakubijan smatra da sporazum koji je postigla Trampova administracija deluje „namerno vrlo neodređeno“ po pitanju palestinske državnosti.

Izgleda da je, navela je, osmišljen da „prođe kroz iglene uši između minimuma koji su Palestinci i njihovi arapski saveznici spremni da prihvate“, a da se pritom ne spominje „rešenje o postojanju dve države“, što  je za Izrael i dalje neprihvatljivo.

Na povratku u SAD u ponedeljak uveče, Tramp je odbacio pitanja o nezavisnoj palestinskoj državi i rekao novinarima da je to odvojeno od njegovog plana obnove Gaze.

„Mnogi ljudi vole rešenje sa jednom državom. Neki vole rešenje sa dve države. Videćemo. U nekom trenutku ću odlučiti šta mislim da je ispravno, ali ću biti u koordinaciji sa drugim državama i zemljama“, naveo je Tramp.

Robert Vud, zamenik američkog ambasadora pri UN u vreme Bajdenove administracije, više puta je stavio veto na rezolucije Saveta bezbednosti UN koje su pozivale na momentalni prekid vatre u Gazi. On je rekao da će sledeća faza biti teška i da će „zahtevati ogroman napor“.

„Administracija mora da ostane uključena, naročito na najvišim nivoima, ako ovaj plan ima šansu da uspe,“ rekao je Vud. „Dobar je dan, ali rat još nije gotov“, naglasio je Vud.