Analiza: Trampova promena stava o Ukrajini je značajna, ali verovatno ne za Putina

Ali njegovi kratkoročni stavovi i nedostatak preciznosti o tome šta će tačno učiniti za Ukrajinu – obeležja njegovog vođstva – znače da će najkritičniji faktor koji sprečava okončanje sukoba ostati nepromenjen. Malo je razloga verovati da će ruski predsednik Vladimir Putin promeniti svoje planove za rat koji vidi kao istorijski imperativ i koji bi za njega mogao biti politički egzistencijalan, izveštava CNN, preneo je N1 Hrvatska.

Ali neke stvari su se nesumnjivo promenile.

Najgori scenariji za ono što bi prvih šest meseci Trampovog drugog mandata moglo da znači za Ukrajinu nisu se ostvarili.

Ova procena ne uključuje ukrajinske civile ubijene u nedavnoj smrtonosnoj eskalaciji napada dronova i raketa od strane Rusije, uključujući i na stambene zgrade.

Ali Tramp nije odustao od svog nekadašnjeg prijatelja Putina. Nije ostavio Evropu nasukanu u senci sve ekspanzionističkije Rusije usred najgoreg kopnenog rata na kontinentu od Drugog svetskog rata. Tramp deluje srdačnije prema NATO-u nego što je bio godinama.

Nada za Ukrajinu

Ukrajina se suočava sa mogućnošću gubitka teritorije zbog ruske letnje ofanzive. Ali je u boljoj diplomatskoj poziciji sa Trampovom administracijom nego što je iko mogao da se nada kada je predsednik Volodimir Zelenski pretrpeo ponižavajući poraz u Ovalnom kabinetu u februaru. To znači da su se njene nade za opstanak kao nezavisne, suverene države poboljšale.

Trampovo neprijateljstvo prema Kijevu i njegove sumnje u slanje američke pomoći u rovovski rat mogu biti uglavnom motivisane njegovim nezadovoljstvom Putinovim odbacivanjem njegovih mirovnih planova, koji su bili naklonjeni Kremlju.

Ali barem je sada odustao od nekih zabluda da može naterati Putina da se pokori njegovoj volji samo snagom svoje ličnosti. A obećanjem da će poslati raketne sisteme Patriot u Kijev — za koje je Tramp u utorak rekao da su „već u isporuci“ — i otvorenošću za novi talas sankcija protiv Rusije u Kongresu, dodao je odlučnost američkom mirotvorstvu, piše CNN.

„Bar Tramp ne predaje Ukrajinu“

Pokušaji da se Putin natera da sedne za pregovarački sto možda neće uspeti. Ali barem Tramp ne predaje Ukrajinu.

Trampova promena će omogućiti svim stranama da se prilagode novoj realnosti. Ipak, kako je primetio Metju Čens iz CNN-a, Trampov rok od 50 dana da Moskva započne mirovne pregovore pruža sedam nedelja ciničnim liderima u Moskvi da konsoliduju što više dobitaka, šireći vatru i smrt po Ukrajini.

Tramp je, međutim, sebi dao malo vremena da odluči kuda želi da ide po pitanju Ukrajine.

Zelenski bi mogao da pokuša da izgradi bolji odnos sa Trampom kako bi oblikovao svoj pristup budućim mirovnim sporazumima — iako je njegovo iskustvo u Ovalnom kabinetu upozorenje da se ne pokušava previše pritiskati predsednika.

I dok ostaju rezerve prema Putinovoj spremnosti da se upusti u neodređeni rat, postoji mala šansa da će ga još nekoliko nedelja navesti da preispita američku strategiju izlaska — sporazum koji bi mu verovatno ostavio teritoriju koju je osvojio u trogodišnjem ratu i koji bi mogao biti predstavljen kao pobeda ruskog ponosa i bezbednosti, kao i šamar Zapadu.

Tramp je zvučao optimistično u utorak dok je branio ultimatumski rok: „Mnogo mišljenja se menja veoma brzo — možda neće biti 50 dana, možda će biti mnogo ranije“, rekao je.

„Nisam završio sa Putinom“

Bilo bi nepromišljeno pretpostaviti da je Trampov razlaz sa Putinom trajan.

Njegov bes uglavnom proizilazi iz razočaranja što mu Putin nije doneo pobedu u vidu mirovnog sporazuma nagrađenog Nobelovom nagradom, a ne iz dubokih sentimentalnih ili geopolitičkih zabrinutosti zbog posledica napuštanja Ukrajine.

I, kao i obično, američki predsednik je ublažio ranije oštre kritike ruskog lidera. Nakon što je prošle nedelje napao Putinove „besmislice“, Tramp je u ponedeljak za BBC rekao: „Nisam završio sa njim.“

Tramp je transakcioni tip, deluje u kratkim vremenskim okvirima i stalno traži male pobede koje će istaći. Dakle, ako bi najavio samit sa Putinom sledećeg meseca ili se naljutio zbog još jedne uvrede Zelenskog, niko se ne bi iznenadio.

„Ono što me muči jeste to što Donald Tramp može biti veoma ubedljiv veoma brzo“, rekla je Sabrina Sing, bivša zamenica sekretara za štampu Pentagona, a sada komentatorka globalnih poslova za CNN.

„Bojim se da je samo pitanje vremena kada ćemo imati još jedan razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina, gde Putin nudi neki ustupak, kaže da će pristati na privremeni petodnevni prekid vatre, a zatim optužuje Ukrajinu da ga krši i nastavlja rat“, rekla je Sing za CNN News Central.

Ipak, Trampova promena stava je značajna.

Ispunjavajući svoje obećanje da će Ukrajini brzo poslati „najbolje oružje“, napravio je veliki korak. Sistemi protivraketne odbrane Patriot mogli bi da spasu mnoge civilne živote, ali Tramp preuzima politički rizik udaljavajući se od skepticizma prema Ukrajini koji dele mnogi pristalice sporazuma MAGA.

Tramp je takođe pokazao veću otvorenost prema sankcijama. Trgovina između Sjedinjenih Država i Rusije je sada zanemarljiva, tako da bilateralne sankcije neće mnogo učiniti. Ali ako Tramp zaista uvede sekundarne sankcije zemljama koje kupuju ruske proizvode, posebno energente, to bi moglo da osakati moskovsku ekonomiju i ratnu mašineriju.

Ali da li bi zaista ciljao Indiju i Kinu — dva glavna kupca ruske robe — u potezu koji bi mogao ozbiljno da ošteti odnose SAD sa tim supersilama i potrese globalnu ekonomiju? Njegova istorija nepredvidivih tarifa u trgovinskim ratovima sugeriše da ne bi. Moskva možda računa na to.

NATO uživa

Trampova nova tolerancija, pa čak i zahvalnost za NATO, dolazi nakon stvarnih strahova da bi njegov novi mandat mogao dovesti do političkih previranja u SAD i izlasku iz alijanse.

Zasluge pripadaju tihoj diplomatiji britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji su poslednjih meseci „radili na Trampu“ i savetovali Zelenskog kako da se obrati SAD.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je prošlog meseca organizovao samit alijanse u Holandiji, koji je predsedniku doneo političku pobedu. Sporazum, kojim će članice NATO-a do 2035. godine trošiti 5% BDP-a na odbranu, omogućio je Trampu da tvrdi da je primorao Evropu da ozbiljno shvati sopstvenu bezbednost i oslobodi SAD njihovog tereta.

Dok je Rute bio u Ovalnom kabinetu u ponedeljak, Tramp je pohvalio evropski duh u ratu u Ukrajini, dodajući: „Na kraju krajeva, imati jaku Evropu je veoma dobra stvar — veoma dobra stvar.“

Sada je NATO rešio još jedan politički problem za Trampa. Efektivno se koristi kao posrednik za slanje raketnih sistema Patriot u Ukrajinu. Evropske zemlje šalju baterije Kijevu, nakon čega će američki saveznici u NATO-u kupiti rezervne sisteme od Sjedinjenih Država.

Rute je predstavio diplomatsku koreografiju kao još jednu pobedu za Trampa:

„Gospodine predsedniče, dragi Donalde, ovo je zaista veliko, zaista veliko“, rekao je Rute, koristeći karakterističan kompliment koji mnogi vide kao laskanje, ali koji Tramp uzima zdravo za gotovo. „Pozvali ste me u četvrtak, doneli ste odluku, a ta odluka je da želite da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno da bi se mogla braniti od Rusije — ali želite da Evropljani plate za to, što je potpuno logično“, rekao je Rute.

Ova posrednička uloga NATO-a omogućava Trampu barem simboličnu distancu dok šalje oružje Ukrajini za upotrebu u ratu protiv Rusije. Omogućava izvesni nivo uverljivog poricanja ako su aktivisti MAGA nezadovoljni. I zadovoljava Trampovu opsesiju sklapanjem dobrih finansijskih dogovora. Očekujte da će reći kako je obezbedio nova radna mesta za američke radnike u odbrani.

Novi potezi u Kongresu

Atmosfera na Kapitol Hilu se takođe menja. Inicijativa za pooštravanje sankcija Rusiji već ima snažnu dvostranačku podršku u Senatu, a Tramp je pokazao da može da okupi većinu u Predstavničkom domu za svoje prioritete.

Trampov saveznik, senator Lindzi Grejam, i njegov demokratski kosponzor, senator Ričard Blumental, izjavili su u ponedeljak da bi njihov zakon mogao biti „pravi izvršni čekić“ za izolaciju Rusije. Ali mera bi i dalje mogla da izazove podele u republikanskoj bazi, posebno zato što Tramp već uznemirava neke pristalice zbog slučaja Džefrija Epstina.

Senator Misurija Džoš Holi, koji se protivi dodatnoj pomoći Ukrajini, rekao je u utorak da ne vidi hitnu potrebu za zakonom sada kada je Tramp zapretio sankcijama protiv Rusije, pa čak i sekundarnim kaznama protiv Indije i Kine.

Senator iz Kentakija, Rend Pol, osudio je inicijativu kao „jedan od najopasnijih zakonskih predloga koji su ikada došli pred Senat“. Predviđao je potpuni prekid trgovine sa Kinom, Indijom i Turskom ako bi bile pogođene američkim sankcijama.

Stoga, unutrašnja politika Trampove promene stava prema Ukrajini još uvek nije u potpunosti razjašnjena.

A ni geopolitička situacija.

Tramp je zauzeo oštriji stav prema Putinu, ali to nije konačno niti zagarantovano. Obim buduće američke vojne podrške Ukrajini ostaje nejasan, iako je vlada u Kijevu u boljoj poziciji sa predsednikom nego ikada ranije. I evropske zemlje NATO-a mogu odahnuti zbog Trampa, ali njegove pretnje trgovinskim ratovima podstakle su duboke transatlantske tenzije.

Sve to znači da ključna Putinova računica od početka — da može izdržati duže od Zapada u ratu u Ukrajini — verovatno se neće bitno promeniti.