„Demokratija ovako ne funkcioniše, nezadovoljstvo i u Hrvatskoj“: Šta je pokazala velika svetska anketa u kojoj je ispitano 10.000 ljudi?

Velika anketa Ipsosa, sprovedena među gotovo 10.000 glasača u devet zemalja – sedam u Evropskoj uniji, plus Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD – pokazala je da je oko polovine glasača nezadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše.

Sa izuzetkom Švedske, gde ljudi smatraju da demokratska politika funkcioniše dobro, jasna većina se brine zbog rizika po svoje sisteme samouprave u narednih pet godina, stoji u istraživanju koje je ekskluzivno podeljeno sa Politico.

„Postoji široka zabrinutost zbog načina na koji demokratija funkcioniše, pri čemu ljudi osećaju da nisu predstavljeni, posebno od strane svojih nacionalnih vlada“, rekao je Gideon Skiner, viši direktor za britansku politiku u Ipsosu, za Politico.

„Postoje posebne zabrinutosti oko uticaja lažnih vesti, dezinformacija, nedostatka odgovornosti političara i ekstremizma. U većini zemalja postoji želja za radikalnim promenama“.

Istraživanje dolazi u trenutku rastuće zabrinutosti da je demokratija na Zapadu ugrožena. Nejednakost u bogatstvu širom sveta podstiče podršku ekstremističkim partijama, podriva javnu debatu i priprema teren za autoritarizam, prema nedavnom izveštaju za G20.

Ove nedelje, Evropska komisija predstavila je planove za jačanje demokratije u svih 27 zemalja EU. Međutim, kritičari kažu da je njen predlog za borbu protiv strane umešanosti u evropske izbore suviše slab, jer je učešće dobrovoljno širom bloka.

Vlasti su u protekloj godini identifikovale ruske dezinformacije i mešanje u izbore u mnogim evropskim zemljama, od Rumunije do Nemačke.

Za novu anketu, Ipsos je ispitao više od 9.800 glasača u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, SAD-u, Španiji, Italiji, Švedskoj, Hrvatskoj, Holandiji i Poljskoj u periodu od 12. do 29. septembra. Anketari su otkrili da je prosečno 45 odsto ispitanika u svih devet zemalja nezadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše, rekao je Skiner.

Glasači koji su se identifikovali kao pripadnici političkih ekstremnih struja – kako sa krajnje levice, tako i sa krajnje desnice – najčešće su smatrali da demokratija ne funkcioniše.

U Francuskoj i Holandiji, nivo zadovoljstva je opao tokom protekle godine zbog političkih turbulencija. Francuska vlada se više puta raspala usled tekuće krize oko državnog budžeta, dok je holandska koalicija propala ranije ove godine, što je izazvalo izbore koji su održani u oktobru.

U nijednoj od devet ispitanih zemalja većina glasača nije verovala da njihova nacionalna vlada dobro predstavlja njihova gledišta. Glasači u Hrvatskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu bili su najmanje skloni da se saglase da ih njihove vlade efikasno zastupaju, pri čemu je samo 23 odsto u oba slučaja tako odgovorilo.

U svakoj zemlji osim Poljske – koja je ove godine zabeležila visoku izlaznost na predsedničkim izborima više glasača je smatralo da se način na koji demokratija funkcioniše pogoršao u proteklih pet godina nego što je smatrao da se poboljšao.

U SAD-u 61 odsto glasača je smatralo da se stanje demokratije pogoršalo od 2020. godine.

Glasači u Francuskoj (86 odsto) i Španiji (80 odsto) bili su najviše zabrinuti zbog toga šta narednih pet godina može doneti njihovim demokratskim sistemima.

Ispitanici su naveli da su najveći rizici po demokratiju dezinformacije, korupcija, nedostatak odgovornosti političara i rast ekstremističke politike.

Generalno, većina ispitanih i dalje je snažno podržavala demokratske ideale, iako je u Hrvatskoj više od polovine (51 odsto) reklo da je očuvanje demokratije vredno samo ako obezbeđuje dobar kvalitet života.

Ipsos je otkrio da ispitanici podržavaju mere za zaštitu demokratije, posebno zakone i njihovu primenu u borbi protiv korupcije, zaštitu nezavisnosti sudova, bolje građansko obrazovanje u školama i regulative protiv lažnih vesti i govora mržnje na društvenim mrežama.