AP nezvanično: Oko pola miliona mrtvih za četiri godine rata u Ukrajini

Procena vojnika poginulih, ranjenih ili nestalih na obe strane, prema prošlomesečnom izveštaju tink tenka Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) pokazuje da je Rusija imala 1,2 miliona vojnih žrtava, uključujući do 325.000 mrtvih između februara 2022. i decembra 2025. godine.

Rusija nije objavila podatke o poginulim na bojištima od januara 2023. kada je saopštila da je više od 80 vojnika poginulo u jednom ukrajinskom napadu, čime je broj poginulih koje je Moskva potvrdila došao na nešto iznad 6.000.

CSIS procenjuje da je u Ukrajni bilo između 500.000 do 600.000 vojnih žrtava, uključujuči 140.000 mrtvih.

Ukrajinski presednik Volodimir Zelenski je ranije ovog meseca rekao da je u ratu poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika a dodao je da se mnogi vode kao nestali.

Ni Moskva ni Kijev ne daju blagovremene podatke o vojnim gubicima, a nezavisna provera nije moguća, navodi AP.

Misija za nadzor organizacije UN za ljudska prava dala je podatke o civilnim žrtvama, mada kaže da je taj broj verovatno manji nego što je stvarno poginlo.

U izveštaju iz decembra UN su saopštile da je više od 40.600 civila povređeno od početka ruske invazije.

Prema UN prošla godina bila je najsmrtonosnija za civile u Ukrajini od 2022. godine, uz podatak da je u ratu poginulo najmanje 763 dece.

U 2025. godini u sukobu je poginulo 2.514 civila a povređeno je 12.142, što je 31 odsto više nego broj civilnih žrtava u 2024. godini.

Institut za proučavanje rata dao je podatke o procentu ukrajinske teritorije koju je okupirala Rusija.

Tokom prošle godine Rusija je zauzela samo 0,79 odsto ukrajinske teritorije, saopštio je taj institut sa sedištem u Vašingtonu u izveštaju dostavljenom ranije ovog meseca za AP, naglašavajući da su moskovske snage ostvarile mali napredak uprkos ogromnim gubicima u broju vojnika i količini opreme.

Pre početka invazije Rusija je imala pod kontrolom sedam odsto Ukrajinske teritorije, uključujuči Krim i delove Donjecka i Luganska, oblasti na istoku, gde su se separatisti koje podržava Moskva borili protiv ukrajinske vojske, rekli su ukrajinski zvaničnici i zapadni analitičari.

Nemački institut Kil, koji prati pomoć pruženu Kijevu dao je podatke o procentualnom padu strane vojne pomoći Kijevu prošle godine, u poređenju sa godišnjim prosekom između 2022. i 2024. godine.

Američki predsednik Donald Tramp prestao je da šalje oružje koje plaćaju SAD Ukrajini kada je preuzeo vlast pre malo više od godinu dana, naveo je institut Kil. Evropske zemlje u nastojanju da nadoknade tu razliku povećale su vojnu pomoć prošle godine za 67 odsto, u poređenju sa periodom 2022-2024,saopštio je institut u izveštaju objavljenom ovog meseca.

Strana humantiarna pomoć Ukrajini smanjena je za pet odsto prošle godine u poređenju sa prosekom u prethodne tri godine, naveo je institut.

UN su dale podatke o broju ukrajinskih civila koji su napustili zemlju.

Prema UN kancelariji u Ukrajini u izveštaju iz decembra oko 5,3 miliona Ukrajinaca je izbeglo u Evropu, a pored toga raseljeno je oko 3,7 miliona Ukrajinaca primoranih da napuste svoje domove i da se presele drugde unutar zemlje.

Ukrajina je pre rata imala više od 40 miliona stanovnika.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji bilo je 2.347 napada na zdravstvene objekte, od početka invazije u februaru 2022. do 11. februara ove godine. Kako navodi SZO ovo se odnosi na zdravstvene ustanove kao i na oštećena vozila i skladišta za medicinsku opremu.

Rusija je invazijom pre četiri godine pokrenula najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata izazivajući ogromne patnje za civile i teška iskušenja za vojsku dok je izmenila posle hladnoratovski bezbednosni poredak, piše AP i dodaje da se u utorak navršava četiri godine od početka rata bez naznaka da će se rat uskoro završiti.

SAD su posredovale u pregovorima između delegacija Moskve i Kijeva u okviru jednogodišnjih napora adminsitracije predsednika Donalda Trampa da se postigne mir, ali prevazilaženje ključnih razlika kao što je budućnsot ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom i posleratne bezbednosne garancije za Ukrajinu koče napredak, ukazuje AP.

U međuvremenu hiljade vojnika sa obe strane poginulo je na ratištu i ukrajinski civili su na meti ruskih vazdušnih napada koji su tokom više godina dovodili do prekida dovoda struje i vode.