Foto: EPA-EFE U ponedeljak je Kremlj ponudio trodnevnu pauzu u neprijateljstvima protiv Ukrajine tokom maja, kako bi se poklopila sa moskovskim proslavama završetka Drugog svetskog rata.
U kontekstu u kojem Ukrajina poziva na bezuslovni tridesetodnevni prekid vatre, a Sjedinjene Američke Države na trajni mir, Rusija traži ustupke pre nego što se uopšte može razgovarati o trajnijoj pauzi ili stalnom miru.
Ključni zahtev Kremlja je ukidanje sankcija – posebno onih koje ograničavaju njen avio-sektor, ukazuje u autorskom članku za Gardijan Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Moramo biti oprezni da ne pravimo ustupke prerano, pod izgovorom brzog napretka. Kratka pauza koju Rusija nudi ne bi imala značajan uticaj na tok rata, a prihvatanje takve ponude omogućilo bi režimu koji je više puta pokazao nameru da produži svoj agresorski rat i potkopa ovu priliku za pravedan, fer i trajan mir.
Trenutne mere ograničavaju pristup zapadnom tržištu za ruske aviokompanije i blokiraju uvoz ključnih rezervnih delova, usluga održavanja i druge opreme – uključujući robu dvostruke namene koja se može koristiti i u vojne svrhe.
Na prvi pogled, ruski zahtevi za ustupcima deluju jednostavno i lako ostvarivo – kao „brza pobeda“ za obe strane.
Međutim, humanitarni i ekonomski karakter ruskog zahteva zapravo prikriva političku i vojnu prednost koju bi svako ublažavanje avio-sankcija dalo ruskom predsedniku i njegovoj ratnoj mašineriji.
Ove sankcije danas predstavljaju snažan dokaz koliko su vojni kapaciteti Kremlja zaista ograničeni – i to uspešno.
Sankcije u sektoru avijacije nisu samo snažan simbol, već i konkretna prepreka Rusiji. U ratnoj ekonomiji Rusije, granice između javnog i privatnog sektora su izuzetno zamagljene – naročito kada je reč o avijaciji.
Aviokompanije nisu samo kolateralne žrtve režima sankcija, već aktivni učesnici u podršci ilegalnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Isto kao što ruski propagandisti slobodno putuju Evropom i kupuju nekretnine u inostranstvu krvavim novcem, ili hemijske fabrike koje izbegavaju zabrane izvoza đubriva, a zapravo pogone ratnu mašinu Rusije.
Mora se shvatiti da je takozvani civilni avio-sektor Rusije postao produžena ruka vojske kada je reč o transportu, logistici i švercu.
Ruske civilne aviokompanije i aerodromi aktivno učestvuju u zaobilaženju međunarodnih sankcija isporukom ključnih komponenti industrijama pod sankcijama.
Teretne firme kao što je Volga-Dnepr pružaju transportne usluge za vojne potrebe. I Fly – čarter služba – prevozi vojnike na liniju fronta, kako navodi Ukrajinski Centar za nacionalni otpor.
Aerodrom Vnukovo u Moskvi, nekada turističko čvorište, sankcionisan je od strane EU jer se koristi u podršci ratu protiv Ukrajine. Aerodrom u Pskovu istovremeno obavlja komercijalne letove i služi kao baza za vojne transportne avione.
Pored toga, normalizacija avionskih veza skinula bi jednu od ključnih ograničenja iz svakodnevnog života ruskih građana, čime bi se Moskva oslobodila svakog unutrašnjeg pritiska da teži miru. Rusi bi to doživeli kao još jednu Putinovu pobedu i verovatno još više podržali nastavak rata, umesto da se okrenu pregovorima.
Ove sankcije predstavljaju mnogo više od obične neprijatnosti – one su direktna prepreka ruskom ratu protiv Ukrajine i vidljiv podsetnik na posledice ruske agresije.
Umesto da ih ukidamo, moramo se nadovezati na uspeh trenutnog režima sankcija. Aerodromi i aviokompanije koji služe kao objekti dvostruke namene za krijumčarenje sankcionisane robe moraju snositi posledice. Kompanije koje učestvuju u vojnoj logistici moraju ostati na crnim listama.
Praćenje lanaca snabdevanja mora biti pojačano kako bi se sprečilo preusmeravanje delova za vojne potrebe.
Činjenica da su ruski zvaničnici podigli pitanje ukidanja avio-sankcija na najviši diplomatski nivo potvrđuje njihovu delotvornost.
Donosioci odluka treba da shvate da je upravo to dokaz da sankcije funkcionišu.
Rusija očajnički pokušava da spase svoj avio-sektor – bilo kakvo ublažavanje sankcija u ovoj oblasti mora biti uslovljeno ozbiljnim obavezama Moskve prema mirnim i prosperitetnim odnosima s Ukrajinom. Ne sme se olako trgovati time.
Dokle god Rusija ostaje privržena svojoj nezakonitoj agresiji, ruskim avioprevoznicima mora ostati zatvoreno nebo.
Svaka odluka koja oslabi ovaj stav ojačaće sposobnost Rusije da nabavlja sankcionisanu tehnologiju, unapredi vojnu logistiku i umiri sopstvenu javnost.
Od kako je Rusija započela svoj ničim izazvan i nezakonit rat agresije, ukrajinskim vazdušnim prostorom prolaze borbeni avioni i rakete, a ne putnički avioni.
Zašto bi Rusi imali slobodu putovanja dok Ukrajinci nisu bezbedni ni u sopstvenoj zemlji?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
