Azerbejdžan obeležava Dan Republike 28. maja 1Foto: Ambasada Azerbejdžana

Dvadeset osmog maja 1918. godine usvajanjem Deklaracije o nezavisnosti osnovana je Azerbejdžanska Demokratska Republika, prva parlamentarna demokratska država u muslimanskom svetu.

Površina suverene teritorije Azerbejdžanske Demokratske Republike iznosila je 114.000 kvadratnih kilometara.

Uprkos ozbiljnim unutrašnjim i spoljnim izazovima koji su nastali nakon raspada carstva, Azerbejdžanska Demokratska Republika je uspela da uspostavi delotvorne državne institucije, podržavajući prava svojih građana i stičući poverenje međunarodne zajednice.

Bilo je zagarantovano opšte pravo glasa, uključujući pravo glasa žena.

Vlada je formirana na osnovu odgovornosti i podele vlasti, a azerbejdžanski Parlament predstavljao je demokratski izabrano, višestranačko i najviše predstavničko zakonodavno telo, prvo takve vrste na celom muslimanskom Istoku.

Tokom dvogodišnjeg mandata, republikom je upravljalo pet izvršnih kabineta, a Parlament je održao 155 sastanaka i raspravljao o više od 240 nacrta zakona.

Još jedan vitalni stub u procesu izgradnje države uspostavljen je osnivanjem Žalbenog veća, čime je stvoren zaista moderan pravosudni sistem koji je proveravao ovlašćenja Parlamenta i Kabineta ministara.

Novoformirana republika posebno je bila zainteresovana za razvoj obrazovanja, zbog čega je i osnovan Državni univerzitet u Bakuu.

Uprkos ekonomskim i političkim poteškoćama s kojima se republika suočavala, težilo se dugoročnim ulaganjima u ljudski kapital obezbeđivanjem stipendija stotinama mladih studenata na vodećim evropskim univerzitetima.

Azerbejdžanski je proglašen službenim jezikom, usvojena je nacionalna trobojna zastava i himna, uspostavljeno je moderno pozorište i opera, štampane su azerbejdžanske poštanske marke i izdata je nacionalna azerbejdžanska valuta manat.

Kao što je navedeno u Deklaraciji o nezavisnosti, uspostavljanje prijateljskih odnosa sa svim narodima, posebno susednim narodima i državama,određeno je kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Azerbejdžanske Demokratske Republike.

Azerbejdžan obeležava Dan Republike 28. maja 2
Foto: Ambasada Azerbejdžana

Prvi veliki proboj u diplomatskim odnosima nastupio je kada je parlamentarna delegacija Azerbejdžana, koju je predvodio Alimardan Topčubašov, otputovala u Pariz s glavnim ciljem da stekne međunarodno priznanje za Azerbejdžansku Demokratsku Republiku.

Članovi delegacije su na Pariskoj mirovnoj konferenciji impresionirali strane političare svojim idejama o slobodi, pravima i pravdi. Postignuto je jednoglasno de facto priznanje nezavisnosti Azerbejdžana, a azerbejdžanska misija dobila je poziv u Vrhovni savet Pariske mirovne konferencije.

Nakon što je priznanje postignuto, fokus vlade se prebacio na izgradnju kompetentnog diplomatskog korpusa.

Godine 1919, kada je azerbejdžanska diplomatija napravila prve korake, u Bakuu su delovale diplomatske misije 16 država, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Švedsku, Švajcarsku, Belgiju, Iran, Poljsku i Ukrajinu.

Diplomatske misije i generalni konzulati Azerbejdžanske Demokratske Republike osnovani su u Turskoj, Iranu, Gruziji, Ukrajini, Jermeniji i drugim zemljama.

Invazija boljševika u aprilu 1920. okončala je nezavisnost ADR-a. Kao naslednica Azerbejdžanske Demokratske Republike, Republika Azerbejdžan obnovila je nezavisnost 1991. godine.

Teškoće s kojima se suočila Azerbejdžanska Demokratska Republika, uključujući teritorijalne pretenzije Jermenije i rat protiv Azerbejdžana, geopolitičke spletke, kao i socijalno-ekonomske probleme, opterećivali su Republiku Azerbejdžan i u periodu nakon obnove nezavisnosti 1991. godine.

Politika koju je vodio nacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev razvila je osećaj nacionalnog identiteta oživljavanjem dubokog istorijskog i kulturnog pamćenja, kao i ulivanjem čvrstog uverenja u nužnost očuvanja i jačanja azerbejdžanske nezavisnosti i državnosti.

Azerbejdžanski narod koji neguje politiku državnosti nacionalnog lidera Hejdara Alijeva obeležava ove godine 103. godišnjicu svoje nezavisnosti u prazničnom duhu i s izraženim osećajem ponosa, jer se Azerbejdžan priprema za veliki povratak u Karabah.

Pod vođstvom predsednika Ilhama Alijeva, koji je ostao veran političkom kursu nacionalnog lidera Hejdara Alijeva, Azerbejdžan je postao država dinamičnog razvoja.

Zahvaljujući političkim i ekonomskim reformama koje je šef države uspešno nastavio da sprovodi, kao i aktivnoj spoljnoj politici, Republika Azerbejdžan se pretvara u vodeću državu u regionu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.