Šta bi bilo potrebno da Putin prekine rat u Ukrajini?

U ovom trenutku, Evropa se priprema na prekid vatre, piše Lendejl.

Pod zastavom „koalicije voljnih“ radi se na formiranju međunarodnih vojnih snaga koje bi pomogle Ukrajini da odvrati buduću rusku invaziju, uz finansijske napore usmerene na obnovu ratom razrušene zemlje.

Međutim, kako ističe, pojedini zvaničnici stava su da Evropa mora biti spremna i na nastavak rata bez jasnog ishoda, te da Ukrajini treba pružiti dugoročnu podršku za rat koji bi trajao 15 do 20 godina.

Sem toga, Evropa bi mogla učiniti više i da pomogne Ukrajini da se odbrani od ruskih dronova i raketa. Takav plan, kaže Lendejl, već postoji – Evropska inicijativa za zaštitu neba (European Sky Shield Initiative), koja bi mogla da se proširi tako da evropska protivvazdušna odbrana štiti zapadni deo Ukrajine.

Drugi smatraju da bi trebalo rasporediti evropske trupe tako da patroliraju granice u Zapadnoj Ukrajini, kako bi ukrajinskim vojnicima bilo omogućeno da se prebace na liniju fronta. Od takvih predloga, doduše, većina zazire, u strahu da bi mogli provocirati Rusiju i eskalirati konflikt.

Kir Gils, viši savetodavni saradnik u programu za Rusiju i Evroaziju pri istraživačkom centru Chatham House, takve strahove nazvao je “besmislicama“, budući da su zapadne trupe već prisutne na terenu, a sistem Sky Shield mogao bi da bude raspoređen u zapadnoj Ukrajini uz minimalnu verovatnoću bilo kakvog sukoba sa ruskim avionima.

Po Gilsovom mišljenju, jedino što bez sumnje može zaustaviti rusku agresiju, jeste prisustvo dovoljno jakih zapadnih snaga na mestima gde Rusija planira napade, te jasno izražena volja za odbranom.

Ovakva strategija, upozorava Lendejl, donosi političke poteškoće – deo glasača u zapadnoj Evropi nije voljan da rizikuje potencijalni sukob sa Rusijom.

Retko koji analitičar od Ukrajine očekuje da preokrene tok rata i ostvari teritorijalne dobitke.

Tokom višenedeljnog boravka u Ukrajini, ističe Lendejl, nije čuo da se pominje ikakva prolećna ofanziva, već samo potreba i plan da se uspori rusko napredovanje i iznudi povećanje cene koju Rusi plaćaju u ljudskim životima i materijalnim resursima.

Pojedine zapadne diplomate smatraju i da ruski generali lažu svog predsednika, predstavljajući situaciju na terenu povoljnijom nego što zapravo jeste, a sve je to, kako ocenjuje Džejms Lendejl, deo strategije namernog preuveličavanja ruskih dobitaka, kako bi se Ukrajina predstavila kao strana koja je u defanzivi i koja bi, stoga, trebalo da traži mir.

Prema Tomasu Grejemu, u tekstu objavljenom u časopisu Forin afers (Foreign Affairs), Rusija je tokom ove godine zauzela svega jedan odsto ukrajinske teritorije, plativši pritom cenu veću od 200.000 poginulih i ranjenih.

Fiona Hil, viša saradnica u Centru za Sjedinjene Države i Evropu pri Institutu Brukings, kaže da je najveća prednost koju Putin trenutno ima to što mnogi veruju da Ukrajina gubi rat.

“Svi Ukrajinu vide kao gubitnika, iako ona ima trenutno, najmoćniju vojsku u Evropi“, kaže Hil, te dodaje “samo zamislite koliko je zapanjujuće njihovo odolevanje, naročito jer se bore sa jednom rukom vezanom iza leđa“.

Trgovina, sankcije i ruska ekonomija

Lendejl zatim ukazuje na polugu sankcija. Ruska ekonomija nesumnjivo pati. Inflacija iznosi 8%, kamatne stope 16%, budžetski deficit raste, a privredni rast usporava. Realni prihodi opadaju, porezi na potrošnju se povećavaju.

Ruska ekonomija je značajno manje sposobna da finansira rat sada, nego što je to bila početkom 2022. godine, stoji u izveštaju Platforme za dokaze o miru i rešavanju sukoba.

Međutim, ne čini se da je išta od ovoga značajno uticalo na politiku Kremlja, pogotovo jer su preduzeća našla načine da zaobiđu ograničenja, na primer – transportom nafte putem neregistrovanih, “fantomskih“ brodova.

Tom Kiting, direktor Centra za finansije i bezbednost pri institutu RUSI, rekao je da je zapadna komunikacija o sankcijama konfuzna i da postoji previše rupa u sistemu.

Kako je naveo, Rusija bi zaobišla nedavne američke sankcije uvedene protiv dva ruska naftna giganta, Lukoila i Rosnjefta, jednostavnim preimenovanjem izvozne nafte kao da potiče od kompanija koje nisu pod sankcijama.

Kiting je rekao da bi, ukoliko Zapad zaista želi da nanese štetu ruskoj ratnoj ekonomiji, trebalo da uvede potpuni embargo na rusku naftu i u potpunosti primeni sekundarne sankcije protiv zemalja koje je i dalje kupuju. „Moramo prestati da budemo suptilni i preći na potpuni embargo“, rekao je on.

„Sprovođenje sankcija moramo shvatiti isto toliko ozbiljno koliko Kremlj shvata njihovo zaobilaženje.“

Teoretski, sankcije bi mogle da utiču i na rusko javno mnjenje. U oktobru je istraživanje državnog Centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) pokazalo da je 56 odsto ispitanika izjavilo da se oseća „veoma umorno“ od sukoba, u odnosu na 47 odsto prošle godine.

Međutim, među stručnjacima za Kremlj preovladava stav da značajan deo ruskog javnog mnjenja i dalje podržava Putinovu strategiju.

Evropska unija mogla bi da se saglasi da iskoristi oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine kako bi se obezbedio takozvani „reparacioni zajam“ za Ukrajinu. Najnoviji predlog Evropske komisije predviđa prikupljanje 90 milijardi evra tokom dve godine.

U Kijevu zvaničnici već računaju na taj novac. Ipak, EU i dalje okleva.

Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo ruske imovine, već dugo strahuje od mogućih tužbi koje bi Rusija mogla da pokrene, a u petak je Ruska centralna banka i zvanično najavila pravne postupke protiv belgijske banke Euroclear pred sudom u Moskvi.

Belgija poručuje da neće pristati na zajam ukoliko se pravni i finansijski rizici jasnije ne podele sa ostalim članicama EU. Francuska takođe ima rezerve, s obzirom na sopstveni veliki javni dug, i strahuje da bi korišćenje zamrznute imovine moglo da ugrozi stabilnost evrozone.

Lideri EU pokušaće ponovo da postignu dogovor kada se 18. decembra sastanu u Briselu, na poslednjem samitu pre Božića. Međutim, diplomate upozoravaju da nema garancija da će dogovor biti postignut.

Postoje i nesuglasice oko toga za šta bi novac trebalo koristiti: za održavanje solventnosti ukrajinske države sada ili za finansiranje obnove zemlje nakon rata.

Pitanje ukrajinske mobilizacije

Ukrajina bi, piše Džejms Lendejl, mogla mobilisati više oružanih snaga.

Njihova je vojska najveća u Evropi, nakon ruske, ali i tehnički najnaprednija. Ipak, muči se da odbrani 1300 kilometara dugu liniju fronta.

Nakon četiri godine rata, mnogi vojnici su iscrpljeni i povećava se broj dezertera.

Trenutna mobilizacija obuhvata muškarce od 25 do 60 godina, što je promišljen potez od strane Ukrajine kako bi očuvala svoju demografiju. Budući da je u pitanju država sa niskom stopom nataliteta, i sa milionima iseljenika, ne može priuštiti da izgubi takozvane “očeve budućnosti“.

Dok je, kako kaže Lendejl, izvesni visokopozicionirani britanski vojni zvaničnik izrazio čuđenje što Ukrajina, uprkos egzistencijalnoj pretnji, nije mobilisala dvadesetogodišnjake, Fiona Hil ističe da je Ukrajina prosto naučila lekciju iz istorije, i da je svesna s kakvim su se posledicama suočile evropske imperije 20. veka, koje nakon Drugog svetskog rata nisu uspele da zamene izgubljenu mladu populaciju.

“Ukrajina prosto razmišlja o svojoj demografskoj budućnosti“.

Udari, diplomatija i Tramp

Ukoliko bi Ukrajina mogla da uveze ili proizvede veću količinu raketa dugog dometa, bila bi u stanju da zada snažnije i dublje udare po Rusiji.

Ove godine pojačala je vazdušne napade na ciljeve kako na okupiranim teritorijama, tako i unutar Ruske Federacije. Ranije ovog meseca ukrajinski vojni komandanti rekli su za Radio Slobodnu Evropu da su tokom jeseni pogodili više od 50 objekata energetske i vojno‑industrijske infrastrukture u Rusiji.

Aleksandar Gabujev, direktor Centra Karnegi za Rusiju i Evroaziju, navodi da su neki Rusi ranije ove godine iskusili nestašice goriva. „Do kraja oktobra, ukrajinski dronovi su najmanje jednom pogodili više od polovine od ukupno 38 najvećih ruskih rafinerija.

„Zastoji u proizvodnji proširili su se na više regiona, a pojedine ruske benzinske stanice počele su da ograničavaju prodaju goriva.“

Međutim, ostaje pitanje da li bi intenzivniji dubinski udari na Rusiju zaista imali efekta, s obzirom na to da i Kremlj i javno mnjenje u Rusiji deluju ravnodušno.

Mik Rajan, bivši australijski general-major, a danas saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), kaže da dubinski udari nisu “čarobni metak“.

“Izuzetno su važan vojni poduhvat, ali sami po sebi nedovoljni da Putina nateraju da sedne za pregovarački sto, niti da osvoje rat“.

Sidhart Kaušal, viši istraživački saradnik za vojne nauke pri istraživačkom centru Kraljevski institut za objedinjene službe (RUSI), rekao je da bi veći broj dubinskih udara svakako naneo štetu ruskoj energetskoj i vojnoj infrastrukturi, kao i iscrpeo njene rakete protivvazdušne odbrane. Međutim, upozorio je da bi takva taktika mogla biti kontraproduktivna.

„To bi moglo dodatno ojačati argument koji rusko rukovodstvo iznosi, da nezavisna Ukrajina predstavlja ogromnu vojnu pretnju“, rekao je on.

Postoji, još uvek, i diplomatska ruta, podseća Lendejl.

Neki analitičari stava su da ukoliko Putinu bude ponuđen izlaz iz rata, možda ga i prihvati.

Potrebno je da se postigne takav sporazum, koji bi omogućio obema stranama da proglase pobedu. Recimo, prekid vatre duž linije kontakta, demilitarizacija nekih zona, bez formalnog priznavanja teritorija. Kompromisi.

Tomas Grejam kaže da je nemoguće preceniti ulogu SAD i Trampa lično u potvrđivanju Rusije kao velike sile i Putina kao globalnog lidera.

Poluga moći Kine

Tajno oružje jeste Kina. Predsednik Kine Si Đinping, jedan je od retkih svetskih lidera koje Putin sluša. Kada je Si ranije upozorio na ruske pretnje upotrebom nuklearnog oružja, Kremlj je ubrzo uskladio svoje postupke sa njegovim savetima.

Ruska ratna mašinerija u velikoj meri zavisi i od kineske isporuke proizvoda dvostruke namene, poput elektronike i mašina koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.

Dakle, ako Peking odluči da mu više ne ide u prilog da rat traje, imao bi značajnu polugu uticaja na razmišljanje Kremlja.

Za sada, SAD ne pokazuju nikakve naznake da pokušavaju da podstaknu ili prisile Kinu da izvrši pritisak na Moskvu. Stoga ostaje pitanje da li bi predsednik Si bio spreman da samoinicijativno iskoristi svoju polugu uticaja.

Trenutno Kina izgleda zadovoljno time što su SAD ometene, što su transatlantski saveznici podeljeni i što ostatak sveta Kinu doživljava kao izvor stabilnosti. Ali ako bi invazija eskalirala, ako bi globalna tržišta bila poremećena ili ako bi SAD uvele sekundarne sankcije Kini zbog kupovine jeftine ruske energije, razmišljanje u Pekingu moglo bi da se promeni.

Za sada, međutim, Putin veruje da sedi u povoljnoj poziciji. Što duže sukob traje, kažu analitičari, to će ukrajinski moral padati, saveznici će biti sve podeljeniji, a Rusija će sticati više teritorije u Donjecku.

„Ili oslobađamo ove teritorije silom oružja, ili ukrajinske trupe napuštaju ove teritorije“, rekao je Putin prošle nedelje.

Lendejl svoju analizu zaključuje rečima koje mu je uputila Fiona Hil – da ništa neće promeniti Putinov stav. “Osim ako ne izađe sa scene. Putin se trenutno kladi da može da nastavi ovako dovoljno dugo da okolnosti budu u njegovu korist.“