„Svedočimo rađanju dve Amerike – jedna za milijardere, druga za sve ostale“: Autorski članak Bernija Sandersa za Gardijan

Umesto toga, razgovarajmo o stvarnosti o kojoj korporativno kontrolisani mediji i politički sistem pod kontrolom korporacija retko govore.

Ono čemu danas svedočimo jeste rađanje dve Amerike – jedne za klasu milijardera i jedne za sve ostale, piše za Gardijan Berni Sanders, američki senator iz Vermonta.

U toj prvoj Americi, najbogatiji postaju neviđeno bogatiji i nikada im nije bilo bolje. Ta Amerika je preplavljena nezamislivim bogatstvom, pohlepom i raskoši koja čini da „pozlaćeno doba“ deluje skromno.

A onda postoji i druga Amerika – ona u kojoj većina ljudi živi od plate do plate, boreći se da obezbedi najosnovnije potrebe: hranu, zdravstvenu zaštitu, krov nad glavom i obrazovanje.

Jasna istina je da nikada u istoriji SAD nije tako mali broj ljudi imao toliko bogatstva i moći, dok istovremeno toliko mnogo ljudi živi u ekonomskoj bedi.

U „prvoj Americi“, jedan čovek – Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, sa više od 480 milijardi dolara, ima više bogatstva nego donjih 52 odsto američkih domaćinstava zajedno.

Nakon što je uložio 290 miliona dolara kako bi pomogao Donaldu Trampu da se vrati u Belu kuću, Mask je postao bogatiji za preko 180 milijardi dolara – samo od dana izbora. To je prilično dobar povraćaj na investiciju.

Ali očigledno, ni to mu nije dovoljno. Da bi ga „motivisao“ da ostane izvršni direktor, Upravni odbor Tesle je predložio da mu se dodeli paket plata vredan bilion dolara, ukoliko ispuni određene ciljeve. Da, hiljadu milijardi dolara.

Džef Bezos, četvrti najbogatiji čovek na svetu, ima bogatstvo od 233 milijarde dolara. Može da se provoza do Venecije na svojoj jahti od 500 miliona dolara za svoje venčanje od 50 miliona dolara, na kojem je svojoj ženi poklonio prsten od 3 do 5 miliona – delimično zato što mu je efektivna poreska stopa navodno samo 1,1 odsto.

Mark Zukerberg, treći na listi najbogatijih, „težak“ je 258 milijardi dolara. Potrošio je 110 miliona kako bi kupio 11 kuća u Palo Altu, u Kaliforniji, stvarajući sopstveno ograđeno naselje, i još 270 miliona za više od 2.300 hektara na Havajima – uključujući i podzemni bunker od 1.500 metara i tri jahte, navodno vredne preko 530 miliona dolara.

Lei Elison, drugi najbogatiji čovek na svetu sa 377 milijardi dolara, postao je skoro 100 milijardi dolara bogatiji za samo jedan dan. Vlasnik je privatnog ostrva na Havajima, flote privatnih aviona i sada, prema izveštajima, pokušava da kupi velike medijske kompanije poput Warner Bros-a i CNN-a.

Samo ova četvorica ljudi zajedno vrede više od 1,3 biliona dolara. Ali nije reč samo o njima. Gornjih jedan procenat najbogatijih sada poseduje više bogatstva nego donjih 93 odsto.

Taj procenat živi u svetu potpuno odvojenom od običnih Amerikanaca. Ne putuju prenatrpanim metroom do posla, niti se voze kroz gužve na autoputu. Lete privatnim avionima i helikopterima. Žive u vilama širom sveta, njihova deca idu u najelitnije privatne škole i letuju na sopstvenim ostrvima. A neki, za zabavu, troše milione kako bi odleteli u svemir u sopstvenim raketama.

A onda postoji druga Amerika, ona u kojoj živi velika većina ljudi. Za njih ekonomija nije samo slomljena – ona se urušava. U toj Americi, uprkos ogromnom porastu produktivnosti radnika, prava nedeljna plata prosečnog američkog radnika danas je niža nego pre više od 52 godine.

U toj Americi ljudi ne mogu da priušte pregled kod lekara (ako uopšte imaju sreće da ga pronađu). Daju više od polovine svojih skromnih prihoda na kiriju ili hipoteku, ne mogu da plate astronomske troškove za brigu o deci ili školovanje svoje dece. Cena povrća, voća i druge zdrave hrane van je domašaja za mnoge.

Za većinu Amerikanaca, sistem nije samo disfunkcionalan – on je pred kolapsom i sve više liči na ono što vidimo u zemljama trećeg sveta.

Svi ljudi imaju pravo na kvalitetno obrazovanje. A ipak, danas je naš sistem brige o deci nefunkcionalan i neizmerno skup.

Mnoge javne škole su u lošem stanju, nastavnici su potplaćeni i nedovoljno cenjeni, a američki učenici zaostaju u matematici, nauci i čitanju u poređenju sa vršnjacima iz drugih zemalja. Visoko obrazovanje je nedostižno za milione, dok zanatske škole ne uspevaju da obuče radnike koji su nam očajnički potrebni.

Svi ljudi imaju pravo na sigurnu starost. A opet, gotovo polovina starijih radnika nema nikakvu ušteđevinu za penziju, niti predstavu kako će ikada otići u penziju sa imalo dostojanstva ili poštovanja. U međuvremenu, 22 odsto američkih penzionera pokušava da preživi sa manje od 15.000 dolara godišnje.

Dosta je bilo.

Vrhovni sudija Luis Brandeis rekao je još 1933. godine: „Možemo imati demokratiju u ovoj zemlji ili možemo imati ogromno bogatstvo koncentrisano u rukama nekolicine, ali ne možemo imati oboje“.

Ovo upozorenje nikada nije bilo aktuelnije nego danas.

U ovom presudnom trenutku američke istorije, moramo izgraditi vladu i ekonomiju koje funkcionišu za sve ljude – ili ćemo nastaviti da tonemo u oligarhiju, u kojoj klasa milijardera kontroliše našu vladu, našu ekonomiju i našu budućnost.

Znam da svakodnevni život može biti težak i iscrpljujući. Ali ne smemo dozvoliti da nas obuzme očaj.
Ako ne dozvolimo Trampu i njegovim oligarhski nastrojenim saveznicima da nas podele – možemo promeniti pravac kojim idemo.

Izbor je jasan, zaključuje Sanders.