Milioni ljudi na ulicama širom SAD protiv Trampa: Masovno okupljanje “Bez kraljeva” šansa za demokrate?

Bio je to trenutak da se istomišljenici demokrate, liberali i neki antitrampovski republikanci okupe u vreme kada američka levica ima malo formalne moći u nacionalnoj politici.

Ali u kom pravcu se kreću?

Prema većini izveštaja, odziv na subotnjim događajima – u većim američkim gradovima poput Čikaga, Njujorka, Vašingtona i Los Anđelesa, kao i u stotinama manjih gradova – bio je veći od očekivanog i premašio je prvi skup „Bez kraljeva“ u junu.

Republikanci u Kongresu upozorili su da će demonstracije biti „antiameričke“, a neki konzervativni guverneri stavili su svoje organe reda i Nacionalnu gardu u stanje pripravnosti u slučaju nasilja.

Masovni skupovi su se ispostavili kao mirni – karneval, a ne pokolj. U Njujorku nije bilo hapšenja povezanih sa protestima, a na okupljanju u Vašingtonu prisustvovale su porodice i mala deca.

„Danas širom Amerike, u brojnosti koja bi mogla da zaseni bilo koji dan protesta u istoriji naše nacije, Amerikanci glasno i ponosno govore da smo slobodan narod, da nismo narod kojim se može vladati, da naša vlada nije na prodaju“, rekao je senator Kris Merfi iz Konektikata u svom govoru na skupu u Vašingtonu.

Neposredno niz ulicu od skupa „Bez kraljeva“ u glavnom gradu, Bela kuća je odgovorila na proteste podsmehom.

„Koga briga“, napisala je zamenica portparola Abigejl Džekson kao odgovor na višestruke upite medija o marševima.

Tramp je na svojoj veb-stranici Truth Social podelio nekoliko video-snimaka generisanih veštačkom inteligencijom na kojima nosi krunu, uključujući i jedan gde leti avionom, ispred kojeg se na demonstrante baca nešto što je izgledalo kao ljudski otpad.

Dok republikanci možda umanjuju značaj marševa, obim izlaznosti – zajedno sa Trampovim negativnim rejtingom u glavnim anketama javnog mnjenja – nagoveštava priliku demokrata da se oporave od prošlogodišnjih izbornih poraza.

Međutim, stranka još uvek ima dug put pred sobom, ocenjuje BBC.

Ankete pokazuju da samo trećina Amerikanaca pozitivno gleda na to – najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija – a demokrate su podeljene oko toga kako da organizuju efikasnu opoziciju Trampu kada više ne kontrolišu nijedan dom Kongresa.

Liberali su u subotu izašli na ulice iz raznih razloga. Trampovo agresivno sprovođenje imigracionih zakona, njegova carinska politika, smanjenje budžeta, njegova spoljna politika, raspoređivanje Nacionalne garde u američkim gradovima i kršenje normi primene predsedničkih ovlašćenja bile su česte teme zabrinutosti i negodovanja.

Deo frustracije bio je usmeren i na demokratske lidere.

„Samo to primamo zdravo za gotovo i ne govorimo“, rekao je jedan učesnik marša u Vašingtonu za NBC News u subotu. „Znate, mislim da treba da se više potrudimo. Nažalost, pravi put ne funkcioniše.“

Demokrate su bile borbenije zbog tekuće blokade vlade, koja uskoro ulazi u četvrtu nedelju. Nisu bile voljne da odobre kratkoročno produženje trenutne federalne potrošnje bez dvostranačkog sporazuma o rešavanju subvencija za zdravstveno osiguranje za Amerikance sa niskim prihodima koje ističu krajem godine.

Zbog parlamentarnih pravila Senata, demokrate imaju izvesnu moć uprkos tome što su u manjini – i, barem do sada, čini se da javnost pripisuje barem istu, ako ne i veću, krivicu za ćorsokak Trampu i republikanskoj većini.

Ali strategija dolazi i sa rizicima. Bol zbog obustave rada – posebno za one u demokratskoj koaliciji – samo će se povećavati kako nedelje budu prolazile.

Mnogi federalni službenici su propustili plate i suočavaju se sa finansijskim poteškoćama. Očekuje se da će nestati sredstava za podršku u hrani za osobe sa niskim prihodima.

Američki pravosudni sistem smanjuje svoje operacije. A Trampova administracija koristi obustavu rada da naredi nova smanjenja federalne radne snage i obustavi domaću potrošnju, ciljajući demokratske države i gradove.

Realnost je da će demokratski lideri u Senatu na kraju morati da pronađu izlaz iz krize. Ali možda će im biti teško da postignu uslove koje će demonstranti koji su izašli na ulice u subotu smatrati prihvatljivim.

„Ako se rukujemo sa predsednikom Trampom oko sporazuma, ne želimo da sledeće nedelje samo otpusti još hiljade ljudi, otkaže projekte ekonomskog razvoja, otkaže sredstva za javno zdravstvo“, rekao je demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije u nedelju u intervjuu za emisiju „Upoznaj štampu“ na NBC-u. „Dakle, pokušavamo da postignemo dogovor da je sporazum sporazum.“

Postoji šansa da će blokade vlade biti i početkom novembra kada će birači u nekim državama prvi put od prošlogodišnjih predsedničkih izbora krenuti ka glasačkim kutijama.

Izbori za guvernera i državna zakonodavna tela mogli bi da posluže kao barometar za to da li se antitrampovsko raspoloženje, ispoljeno na protestima „Bez kraljeva“, pretvara u izborni uspeh demokrata.

Pre četiri godine, republikanac je pobedio na guvernerskim izborima u Virdžiniji, izbornom bojištu koje je na nedavnim predsedničkim izborima imalo levi trend, što je bio rani znak nezadovoljstva birača predsednikom Džoom Bajdenom. Ovog puta, demokratkinja – bivša kongresmenka Abigejl Spanberger – vodi u odnosu na svog republikanskog protivnika u anketama.

Iako je Tramp izgubio Nju Džerzi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, razlika u porazu – manja od šest odsto – dramatično je manja u odnosu na Bajdenovu pobedu od 16 odsto 2020. i Hilari Klinton od 14 odsto 2017. godine. Novembarski izbori za guvernera pokazuju slično tesnu trku.

Na skupu „Bez kraljeva“ u Montkleru, Nju Džerzi, predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta Ken Martin pozvao je prisutne da glasaju na predstojećim izborima.

„Jedno je pojaviti se na ovim protestima“, rekao je. „A drugo je napraviti značajan potez i vratiti deo moći.“

Ovogodišnji novembarski izbori biće test da li je antipatija prema Trampu dovoljna da levičarski glasači podrže demokratske kandidate.

Međutim, oni su samo uvod u srednjoročne izbore sledeće godine, koji će odlučiti koja stranka kontroliše oba doma američkog Kongresa i mogli bi demokratama pružiti pravu proveru Trampove moći za poslednje dve godine njegovog predsedničkog mandata.

Prioritet na subotnjim protestima bio je ujedinjenje oko poruke „Stop Trampu“. Manje zabrinjavajuće, barem za sada, bilo je šta bi demokrate mogle da urade kada se vrate na vlast.

Međutim, bilo je nekih naznaka da pukotine i dalje postoje unutar stranačke koalicije.

Na primer, turneju knjige bivše potpredsednice Kamale Haris redovno su prekidali propalestinski demonstranti koji se protive politikama Bajdenove administracije na Bliskom istoku. Centristički predlozi da se fokusiraju na ekonomska pitanja umesto na socijalnu politiku – uključujući i trans-prava – izazvali su osude mnogih sa levice.

Mejn, Masačusets, Kalifornija i Mičigen će verovatno imati sporne preliminarne bitke za određivanje demokratskih kandidata na izborima sledeće godine – suočavajući starije političare establišmenta sa mlađim kandidatima i liberale sa centristima.

Ove bitke bi mogle brzo da otvore stare političke rane koje je teško zaceliti. U tom slučaju, sami marševi možda neće biti dovoljni da reše ono što muči stranku.