Bezbednosna konferencija u Minhenu: Zelenski kaže da bi Rusija mogla da napadne NATO „sledeće godine“

„Rusija će biti tamo sa našim ljudima… Ukrajina je takođe pozvana“, rekao je američki predsednik uoči bezbednosne konferencije, dodajući da će biti uključeni ljudi „visokog nivoa“ iz sve tri zemlje.

Međutim, ukrajinski zvaničnik je rekao da se razgovori sa Moskvom „ne očekuju“ i da „nema ništa na stolu“. Rusija zvanično ne učestvuje na godišnjem forumu u Nemačkoj.

Dmitro Litvin, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je novinarima u četvrtak da takvi razgovori nisu planirani.

„Zajednička pozicija sa našim saveznicima mora biti na stolu za razgovor sa Rusima. Za sada nema ništa na stolu. Razgovori sa Rusima nisu predviđeni“, rekao je Litvin, prenosi Kijev post.

„Ukrajinski stav ostaje nepromenjen. Ukrajina prvo mora da razgovara sa Amerikom. Evropa mora da učestvuje u svakoj ozbiljnoj diskusiji o stvarnom i održivom miru“, dodao je on.

Zelenski: Rusija mogla da napadne NATO „sledeće godine“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je u svom obraćanju prisutnima na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da ne zna za bilo kakav sastanak sa ruskim zvaničnicima.

Pojasnio je da će redosled sastanaka za njega biti SAD, a zatim Evropa, pre bilo kakvog potencijalnog sastanka sa Rusijom.

On je otkrio da će posetiti Ujedinjene Arapske Emirate, zatim Saudijsku Arabiju i Tursku.

Upozorio je da bi Rusija mogla da pošalje još do 3.000 severnokorejskih vojnika u Kursk.

U obraćanju novinarima nakon govora Zelenski je rekao da Donald Tramp još nema „gotov plan“ za okončanje rata u Ukrajini.

„Mislim da je ovo veoma važno“, rekao je ukrajinski lider novinarima dok su se svetski lideri danas okupili na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

On je takođe dodao da je njegov telefonski razgovor sa američkim predsednikom u sredu – koji je usledio posle razgovora gospodina Trampa sa Vladimirom Putinom – bio „zaista dobar“, ali „nedovoljno dug da napravi plan“ o sudbini njegove zemlje.

Zelenski je izvestio da se vojna situacija oko istočnog grada Pokrovska, ključnog logističkog čvorišta pod pretnjom zauzimanja od strane ruskih snaga, „poboljšala“.

„Rekao bih da smo tamo sigurniji nego što smo bili ranije“, dodao je.

Zelenski je takođe naglasio da bi Rusija mogla da napadne NATO „sledeće godine“ ako ne bude bezbednosnih garancija, prenosi Gardijan.

On je novinarima izložio jake argumente za bezbednosne garancije koje je potrebno dati Ukrajini u okviru bilo kakvih mirovnih pregovora sa Rusijom.

Činilo se, piše britanski list, da je u jednom trenutku sugerisao da bi Putinova Rusija mogla da napadne NATO sledeće godine ako je ne odvrate bezbednosne garancije rekavši „to je ono što ja mislim, ne znam“.

Tramp je šokirao svoje saveznike u NATO-u ranije ove nedelje kada je telefonirao Vladimiru Putinu i pristao da „odmah“ otpočne pregovore o tome kako da se okonča sukob u Ukrajini, što je izazvalo dugotrajne strahove da bi Kijev mogao biti isključen iz mirovnih pregovora.

Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, trebalo bi danas da se sastane sa Džej Di Vensom, potpredsednikom SAD, kao i Markom Rubiom, američkim državnim sekretarom.

Džej Di Vens je stigao na Minhensku bezbednosnu konferenciju, rekavši da planira da razgovara o sukobu Ukrajine i Rusije i kako poregovorima da se postigne rešenje.

Američki potpredsednik je takođe rekao novinarima da Vašington želi da se uveri da je NATO izgrađen za budućnost.

Volodimir Zelenski je trebalo jutros da se sastane sa Vensom ali je sastanak pomeren za poslepodne.

Kao razloig tome kako navodi Rojters jeste rok koji su SAD sebi dale za ocenu nacrta sporazuma o mineralima, rekli su za Rojters dva izvora iz ukrajinske delegacije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Kako su naveli američka strana je tražila rok da do 17 sati pregleda sporazum, u centru kojeg je nastojanja Kijeva da dobije podršku američkog predsednika Donalda Trampa dok se trudi da postigne brzo okončanje rata sa Rusijom.

„Ukrajinska strana je prenela svoju viziju, a američka strana je dala sebi rok do 17 sati da ga oceni“, rekao je jedan od izvora.

Džej Di Vens je rekao da bi SAD mogle da udare Moskvu sankcijama a zapretio je i potencijalnom vojnom akcijom ako Vladimir Putin ne pristane na mirovni sporazum sa Ukrajinom koji garantuje dugoročnu nezavisnost Kijeva.

„Postoje ekonomska sredstva poluge, naravno postoje i vojna sredstva poluge“ koje bi SAD mogle da iskoriste protiv Putina, rekao je Vens za Wall Street Journal.

„Postoji veliki broj formulacija, konfiguracija, ali nam je stalo da Ukrajina ima suverenu nezavisnost“, rekao je on.

Avion američkog ratnog vazduhoplovstva koji je prevozio Marka Rubija, američkog državnog sekretara, u Minhen bio je primoran da se vrati u Vašington u četvrtak nakon mehaničkog problema.

„Sekretar namerava da nastavi svoje putovanje u Nemačku i Bliski istok posebnim avionom“, rekla je Tami Brus, portparolka Stejt departmenta.

Britanski premijer: Nema razgovora o Ukrajini bez Zelenskog

Briutanski premijer Kir Starmer rekao je Volodimiru Zelenskom da ne može biti mirovnih pregovora „o Ukrajini bez Ukrajine“.

Premijer i ukrajinski predsednik razgovarali su jutros telefonom a Kir je „ponovio posvećenost Velike Britanije da Ukrajina bude na nepovratnom putu ka NATO-u“.

Portparolka Dauning strita je rekla: „Premijer je nedvosmislen da o Ukrajini ne može biti razgovora bez Ukrajine.

Ukrajini su potrebne snažne bezbednosne garancije, dalja pomoć u oružju i suverena budućnost i mogla bi da računa na Veliku Britaniju“.

Premijer Britanije je ponovio posvećenost Velike Britanije da Ukrajina bude na nepovratnom putu ka NATO-u, kao što su se dogovorili saveznici na samitu u Vašingtonu prošle godine.

Makron: Mir koji je kapitulacija je loša vest za sve

Emanuel Makron je upozorio na mirovni sporazum o ukrajinskom ratu koji bi predstavljao „kapitulaciju“, pošto je Donald Tramp sugerisao da Rusija možda neće činiti nikakve ustupke u pregovorima, prenosi Gardijan.

Francuski predsednik je rekao da samo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski može da pregovara u ime svoje zemlje sa Rusijom o okončanju rata, upozorivši u intervjuu za Fajnenšel tajms da bi „mir koji je kapitulacija“ bio „loša vest za sve“, uključujući i SAD.

Komentari dolaze usred straha u Evropi da Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin pokušavaju da pregovaraju o budućnosti bezbednosti kontinenta preko glava samih evropskih lidera, a američki predsednik već čini niz ustupaka.

„Jedino pitanje u ovoj fazi jeste da li je predsednik Putin istinski, održivo i verodostojno voljan da pristane na prekid vatre na ovoj osnovi. Nakon toga, na Ukrajincima je da pregovaraju sa Rusijom“, rekao je Makron.

Makron je za FT rekao da je na Ukrajini da razgovara o pitanjima teritorije i suvereniteta, ali je dodao da Evropa ima ulogu u regionalnoj bezbednosti.

„Na međunarodnoj zajednici, sa specifičnom ulogom Evropljana, je da razgovara o bezbednosnim garancijama i, šire, bezbednosnom okviru za ceo region“, rekao je on. „Tu moramo da odigramo ulogu“.

Neće biti susreta Vensa i Šolca

Džej Di Vens se neće sastati sa Olafom Šolcom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, prema izveštajima američkih medija,što se ocenjuje kao prezir prema nemačkom kancelaru.

Američki potpredsednik obratiće se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kasnije danas – ali nema vremena za sednicu sa liderom Nemačke.

„Dvojica lidera su razgovarala o zakazivanju dodatnog sastanka u Minhenu, ali taj sastanak nažalost nikada nije potvrđen“, rekao je portparol Vensa napominjući da su se dva lidera već sastala u Parizu.

„Potpredsednik Vens je zahvalan na gostoprimstvu naših nemačkih saveznika i raduje se mnogim produktivnim razgovorima u Minhenu ovog vikenda“, dodali su oni.

Bivši američki zvaničnik blizak Vensu sugerisao je da ne vidi smisao u sastanku: „Ne moramo da ga vidimo, neće još dugo biti kancelar“, rekli su.