Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSBivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da je način da se promeni mišljenje ruskog predsednika Vladimira Putina i da on sedne za pregovarački sto kako bi se okončao rat u Ukrajini povećanje vojne pomoći Kijevu.
Govoreći u intervjuu za RSE 7. novembra, Stoltenberg, koji je predvodio alijansu deceniju pre nego što je otišao u oktobru 2024. godine, rekao je da uprkos „neviđenoj“ podršci neke članice NATO-a ne čine sve što bi trebalo da podrže Kijev.
Iako je rekao da neće „imenovati i sramotiti“, priznao je da se o tome „interno raspravlja među saveznicima NATO-a“.
On je dao intervju usred zastoja u diplomatskim naporima koje predvode SAD da se Rusija natera da pristane na prekid vatre u Ukrajini, gde je pokrenula opštu invaziju u februaru 2022. godine.
Stoltenberg, koji je bio šef NATO-a u vreme kada je invazija pokrenuta, a trenutno je ministar finansija Norveške, rekao je da Putin i dalje veruje da može više da dobije na bojnom polju nego za pregovaračkim stolom, što znači da mora biti primoran na to.
„Ne mislim da možemo da promenimo Putinovo mišljenje. Njegov cilj je da kontroliše Ukrajinu. Ali mislim da možemo da promenimo Putinovu računicu“, rekao je on.
„I to možemo da uradimo tako što ćemo se pojačati, pružiti veću vojnu podršku Ukrajini, kako bi Putin shvatio da neće pobediti na bojnom polju“, dodao je Stoltenberg.
Prema podacima koje je prikupio Kilski institut u Nemačkoj, članice NATO-a su između januara 2022. i avgusta 2025. godine pružile oko 291 milijardu evra (336 milijardi dolara) pomoći Ukrajini.
To je uključivalo vojne resurse kao što su sistemi protivraketne odbrane Patriot, tenkovi, artiljerija i borbeni avioni, kao i britanske i francuske krstareće rakete Storm Shadow /SKALP.
Međutim, nije bilo novog većeg paketa vojne pomoći SAD otkako je Donald Tramp (Trump) započeo svoj drugi mandat predsednik SAD u januaru, a evropske zemlje nisu uspele da nadoknade zaostatak.
„Uvek se možemo složiti da je moguće učiniti više“, rekao je Stoltenberg.
„Problem je što ne rade svi saveznici onoliko koliko bi trebalo… Neću imenovati i sramotiti, delimično zato što ne mislim da je to pravi pristup. Znam da je to nešto o čemu se interno raspravlja među saveznicima NATO-a“, dodao je on.
Stoltenberg je takođe naglasio da je, otkako je preuzeo funkciju ministra u februaru ove godine, Norveška najavila da će utrostručiti nivo pomoći Ukrajini na sedam milijardi evra (8,1 milijardu dolara) godišnje.
„Gotovo da nijedna druga zemlja, ako uopšte ijedna, ne pruža veću podršku Ukrajini mereno u odnosu na BDP po glavi stanovnika“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
