Bugarski „Tvin Piks“ u blizini granice sa Srbijom

Šest tela, jedna zapaljena planinska koliba i mnogo pitanja bez odgovora.

Već više od dve nedelje, vestima u Bugarskoj dominira ono što su tamošnje vlasti opisale kao krivični slučaj „kakav nije viđen u zemlji“.

Dana 2. februara tri muškarca pronađena su mrtva pored delimično izgorele planinske kuće u blizini Petrohanskog prevoja, na zapadu Bugarske, nedaleko od granice sa Srbijom.

Pritom su vlasnik kolibe, Ivajlo Kalušev, zajedno sa 22‑godišnjim mladićem i 15‑godišnjim dečakom, nestali bez traga.

Svi koji su boravili u toj kolibi bili su članovi bugarske nevladine organizacije „Nacionalna agencija za kontrolu zaštićenih područja“ (NACPT).

Poređenja sa TV serijom „Tvin Piks“

Nakon što je vest o otkriću tela objavljena, vršilac dužnosti glavnog tužioca, Borislav Sarafov, obratio se medijima, a za aktivnosti te nevladine organizacije rekao je da „nisu tu čista posla“.

Kada je jedan novinar primetio da ono što Sarafov govori zvuči kao da je to bila „sektaška mreža u kojoj je bilo i pedofilije“, glavni tužilac je odgovorio: „Dobro ste me razumeli.“

„Život ponekad nudi još čudnije okolnosti od onih u seriji Tvin Piks“, rekao je.
Slučaj koji je šokirao naciju

Komentari, za koje prvobitno nije bilo nikakvih dokaza, otvorili su Pandorinu kutiju spekulacija o toj nevladinoj organizaciji, uključujući i tvrdnje da se radi o paravojnoj organizaciji ili čak budističkom kultu.

A onda su se, šest dana kasnije, 8. februara, spekulacije još više razbuktale kada su troje nestalih pronađeni mrtvi u kamperu na vrhu Okolčica, na oko 80 kilometara od prvog mesta zločina.

Glavna hipoteza istražitelja bila je da se radi o četiri samoubistva i dva ubistva.

Ko je bio glavni akter?

Većina spekulacija vrti se oko Ivajla Kaluševa, šefa NACPT. Kalušev je bio speleolog i rendžer koji je radio u Bugarskoj i Meksiku.

Sa članovima organizacije patrolirao je planinama zapadne Bugarske, tragajući za krivolovcima, ilegalnom sečom šume i mogućim trgovcima ljudima.

Šef bugarske kriminalističke policije potvrdio je da su vlasti ranije sarađivale s Kaluševom i njegovim timom.

Iako su Kalušev i drugi članovi grupe legalno posedovali više komada oružja, vlasti odbacuju tvrdnje da je NACPT delovao kao paravojna organizacija.

Optužbe i prijave protiv NACPT

Kalušev je bio budista, a primao je decu u svoju kolibu uz saglasnost roditelja. Tamo su učili speleologiju i živeli su u zajednici, uz duhovne obrede. U mnogim slučajevima, deca su prestajala redovno da pohađaju školu i počinjala su da žive u kolibi.

Nakon njegove smrti, jedan muškarac koji je kao maloletnik bio na toj „obuci“ javno je izjavio u intervjuu za istraživački portal Bird da ga je Kalušev seksualno zlostavljao kao dečaka i da je to prijavio vlastima 2022.

Njegova majka, međutim, tvrdi da laže. U intervjuu za Jutjub-kanal Dneven red priznala je da je Kaluševu, koga je smatrala „duhovnim vođom“, davala velike sume novca.

Institucionalne nedoumice

Nevladina organizacija je više puta prijavljivana nadležnim institucijama u poslednje četiri godine. Najmanje jedna prijava sadržala je navode da je Kalušev počinio seksualne radnje ili „bludne radnje“.

Ništa se nije dogodilo – detaljne istrage nije bilo. Prema dostupnim svedočenjima ljudi iz Kaluševljevog okruženja, informacije o prijavama kasnije su procurele i do njega, što je kod njega izazvalo sumnje da je njihov mogući izvor u samoj organizaciji.

Kontradiktorni navodi o tome koliko je čaura pronađeno na mestu prvog zločina, zajedno sa objavljenim snimcima sa nadzornih kamera, na kojima se vidi kako grupa maše na odlasku 1. februara, dodatno su raspalili teorije zavere o umešanosti narko‑kartela ili čak državnih struktura u ubistva.

Ni za jednu od tih tvrdnji nije iznet nikakav zvanični dokaz.

Teorije zavere bujaju

Slučaj pokazuje koliko je duboko nepoverenje bugarske javnosti u tužilaštvo i policiju.

Na primer, vršilac dužnosti glavnog tužioca Sarafov izuzetno je nepopularan. Njegov rejting u decembru iznosio je samo četiri odsto – prema anketi agencije Alpha Research.

Istovremeno, političke stranke u Bugarskoj koriste tragediju kao oružje u kampanji uoči osmih vanrednih parlamentarnih izbora u toj zemlji za samo pet godina koji bi trebalo da budu održani u aprilu.

Tragedija korišćena kao politički alat

U jeku svih optužbi i kontratvrdnji, vladajuće stranke koriste slučaj da napadnu opozicioni savez PP‑DB, ističući da je tokom njihovog mandata Ministarstvo ekologije potpisalo neobavezujući memorandum s Kaluševljevom organizacijom.

„S institucionalne tačke gledišta, ovo je primer kako se pojedini slučajevi mogu koristiti za svrhe koje prevazilaze krivični postupak, pa i za diskreditaciju političkih protivnika“, ukazuje za DW Andrej Jankulov, pravnik i ekspert Antikorupcijskog fonda.

Jankulov povezuje nepoverenje građana u državne institucije s brojnim situacijama u kojima je tužilaštvo davalo neopravdane izjave o slučajevima koji nikada nisu dobili sudski epilog.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da nedostatak osuđujućih presuda potiče od političkog uticaja na tužioce i sudije tokom poslednje decenije.

Kao posledica političkih napada, kritičari tvrde da je javna debata skrenula s ključnih pitanja – da li su vlasti mogle da spreče ubistva da su na vreme istražile prijave? Kakav je bio njihov odnos prema organizaciji? I koji su motivi tragedije?

„Jedno je sigurno: početne reakcije vršioca dužnosti glavnog tužioca i istražitelja olakšale su širenje teorija zavere, jer su ohrabrile novinare i javnost da ’čitaju između redova’“, kaže za DW novinar i medijski trener Georgi Marčev.

Može li poverenje da se obnovi?

Prema Jankulovu, bivšem tužiocu, obnova poverenja u institucije zahtevaće kadrovske promene i veću efikasnost.

Bugarska je, zajedno sa Mađarskom, rangirana kao najkorumpiranija članica Evropske unije, prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International.

„Tek kada institucionalna nezavisnost postane stvarnost, može se očekivati da društvo ponovo poveruje onome što institucije govore“, zaključuje Jankulov, dodajući da se nada da „veza između institucija i društva ipak nije potpuno prekinuta“.