Bundesver bi trebalo da postane “najjača konvencionalna vojska u Evropi”, ali ima jedan problem

Bundesver, kako je to kancelar Fridrih Merc najavio u maju, ubrzo nakon stupanja na dužnost, trebalo bi da postane „najjača konvencionalna vojska u Evropi“. „Moramo da postanemo spremni za rat“, zahtevao je ministar odbrane Boris Pistorijus još pre dve godine. Ali, kako se meri snaga vojske i njena spremnost za rat?

Moglo bi se reći da je to broj vojnika, tenkova ili borbenih aviona. Međutim, barem podjednako relevantna jeste i sposobnost otkrivanja i odbijanja kretanja neprijateljskih trupa, približavanja borbenih aviona, projektila ili dronova, i to već u ranoj fazi. Ili drugim rečima: pre nego što pucate, trebalo bi da znate gde da pucate.

Ta sposobnost, ratovanje u takozvanom elektromagnetnom polju, postaje sve važnija. U Ukrajini je to već godinama očigledno: dronovi sve više dominiraju bojnim poljem. Biti u stanju otkriti ih, pratiti i efikasno se boriti protiv njih glavni je prioritet u tom sukobu.

Sposobnosti ruske vojske „značajno povećane“

Rusija je to odavno prepoznala. Novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista Zidojče cajtung imali su pristup poverljivoj analizi Bundesvera o značaju elektromagnetnog ratovanja iz proleća 2024. U njoj piše: „Počevši od 2008, ruske oružane snage značajno su povećale i dodatno razvile svoje sposobnosti elektronskog ratovanja.“ Takođe se navodi da je ruska vojska „uspostavila ukupno pet brigada, svaka s četiri bataljona i jednom četom“, koje su dodeljene ruskim vojnim okruzima, tvrdi se.
Svaki bataljon dodeljen je nekoj vojnoj grupi, a četa za elektromagnetno ratovanje integrisana u vazdušne snage „u svakoj brigadi i diviziji“. Ruske oružane snage zato imaju „sposobnost vođenja elektromagnetnog ratovanja u svim (…) oblastima delovanja na nivou svake veće jedinice“, ukazuje se u analizi. S tim sposobnostima sposobne su da sprovode „svaki pokret i svaku operaciju“, stoji u tom dokumentu Bundesvera.

Rusija u početku u Ukrajini nije mogla da ostvari značajnu prednost, jer je njena vojska često delovala nekoordinisano, navodi se. U nekim slučajevima jedinice su bile ometane delovanjem sopstvenih, drugih snaga. Međutim, ruske oružane snage od tada su naučile lekciju i sada uspešno koriste svoje sposobnosti elektromagnetnog ratovanja, zaključuje se u analizi.

Rusija, prema dokumentu Bundesvera, smatra da su te sposobnosti „bitan doprinos za pobedu“. Za Bundesver to prvenstveno vodi ka zaključku da se elektronsko ratovanje mora smatrati „samo po sebi razumljivim u svakoj operaciji“.

Međutim, prema istraživanju nemačkih novinara, to ključna oblast ostaje i dalje jedna od najvećih slabosti Bundesvera.

U nemačkoj vojsci su za to odgovorne Snage za elektronsko ratovanje (EloKa). U javnoj raspravi one dobijaju malo pažnje. Ipak, kako kaže nekoliko sagovornika Bundesvera, trupe su, kada je reč o borbi u elektromagnetnim poljima, sve samo ne dobro opremljene – i u pogledu ljudstva i opreme.

Nakon završetka Hladnog rata, broj osoblja u jedinicama za elektronsko ratovanje (EloKa) smanjen je, a nije došlo do značajnije tehnološke modernizacije. To je delimično bilo zato što su se te sposobnosti dugo smatrale nepotrebnim: u Avganistanu i Maliju, primarni cilj bilo je presretanje mobilnih telefona ili jednostavnih radio-komunikacija pobunjenika i terorista.

Izviđanje, ometanje, obmanjivanje i onesposobljavanje neprijateljskih snaga i njihovih oružanih sistema u borbenim situacijama bilo je praktično nepotrebno.

Potražnja za stručnjacima

„Svi smo potcenili snagu i brzinu kojom napreduje tehnički razvoj, posebno u ratu u Ukrajini, i kako se taj razvoj odražava na taktiku i strategiju“, kaže Patrik Sensburg, predsednik Nemačkog udruženja rezervista. On zahteva: „Moramo obučiti mnogo više stručnjaka i stručnjakinja i uključiti ih u trupe.“

Bundesver trenutno ima skoro 3.000 pripadnika EloKa-jedinica: četiri bataljona za elektronsko ratovanje, svaki sa otprilike 650 pripadnika, plus dodatno specijalizovano osoblje u drugim oblastima snaga. Pogled na Ukrajinu pokazuje da takav pristup planiranju kadra očigledno nije adekvatan s obzirom na nove događaje i preteću situaciju. U razgovorima s predstavnicima Bundesvera, ukrajinski vojni zvaničnici navodno su već savetovali da bi Nemačka trebalo višestruko da poveća broj pripadnika jedinica elektronskog ratovanja.

Stručnjaci za elektronsko ratovanje Bundesvera izveštavaju Komandi za sajber i informatički prostor (KdoCIR) koja je osnovana 2017. godine, što znači da nisu integrisani u pojedinačne službe Kopnene vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva. Jedan od razloga za to je sledeći: zbog nedostatka osoblja, nekoliko visoko specijalizovanih snaga biće centralizovano u KdoCIR.

Međutim, ta struktura takođe otvara neka pitanja: da li je savremeno i praktično rešenje da se u slučaju rata te važne sposobnosti ne integrišu direktno u vojsku ili mornaricu? Ne leži li potreba u konfliktnim okolnostima upravo u samim – borbenim jedinicama?

Rusija je, na primer, čvrsto integrisala svoje jedinice za elektronsko ratovanje u svoje oružane snage – gotovo svuda. Moskva je značajno uložila u tu vojnu disciplinu i stekla znatno iskustvo u ratu protiv Ukrajine. Sposobnosti ruskih oružanih snaga ne oseća samo Ukrajina, već sve više i NATO. Na primer, kroz masovno ometanje GPS-a u regionu Baltičkog mora.

Nedostatak opreme i „visoki prioritet“

Čak se i američki NATO izviđački dronovi, koji se lansiraju sa Sicilije prema Crnom moru kako bi pratili događaje u Ukrajini, redovno vraćaju bez upotrebljivih podataka. Ili čak moraju da prekinu svoje misije zbog elektronskog ometanja.

„Spora birokratija usporava inovacije u Bundesveru“, kaže ekspertkinja za bezbednosnu politiku Agnješka Bruger iz nemačkih Zelenih. Svi govore o borbenoj sposobnosti, kaže ona i napominje: „Jedan od najhitnijih problema se zanemaruje: elektronsko ratovanje.“

„Bundesverovoj EloKa potrebni su snažni sistemi za izviđanje i ometanje, mobilne platforme poput vozila, aviona ili brodova, snažne analitičke sisteme i modernizovanu tehnologiju zaštite, posebno protiv dronova“, slaže se i poslanik CDU u Bundestagu Bastijan Ernst. „Mnogi postojeći sistemi datiraju iz 1990-ih i hitno ih je potrebno modernizovati ili zameniti.“

Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je kao odgovor na novinarski upit: „Kao i u Bundesveru u celini, i sektor EloKa trenutno je takođe dosledno usmeren na nacionalnu i savezničku odbranu. Sposobnosti elektronskog ratovanja imaju visoki prioritet u tekućem planiranju.“

Šta to tačno znači? Ostaje nejasno…

Pri tom nema mnogo vremena za gubljenje: SAD su unutar NATO već odavno naznačile da će verovatno smanjiti broja američkih vojnika u Evropi u narednim godinama. To bi značilo da bi se vrlo brzo moglo postaviti pitanje kako se moćne američke sposobnosti elektromagnetnog izviđanja mogu zameniti, odnosno nadoknaditi – na primer, na takozvanom istočnom krilu NATO.